Пише: Тихомир Бурзановић

Данас је предсједник Црне Горе Јаков Милатовић уручио бисту народног хероја Љуба Ћупића предсједнику Општине Никшић Марку Ковачевићу, поводом обиљежавања Дана општине. На први поглед, овај чин изгледа као одавање почасти антифашистичкој борби и Шестој црногорској бригади, чији је Ћупић био симбол отпора.

Међутим, иза овог геста крије се дубоко проблематична политичка агенда, која додатно продубљује подјеле у црногорском друштву и поставља питање о искрености Милатовићевих намјера.

Љубо Ћупић, политички комесар и херој који је 1942. године одбио да изда саборце под италијанским мучењима, симбол је антифашистичке борбе Црне Горе. Његов осмијех пред стрељањем, уз поклич „Живио Стаљин!“, остао је урезан у колективну меморију.

Али, данашње уручење бисте у руке Марка Ковачевића, функционера Демократске народне странке познатог по националистичким ставовима, није само почаст хероју – то је политички маневар.

Милатовић, који је 2023. године побиједио на предсједничким изборима представљајући се као проевропски лидер који превазилази подјеле, све чешће скреће ка десничарским круговима, а Никшић је постао поприште за такве игре.

Овај догађај не може се посматрати изоловано. Милатовићев мандат обиљежен је низом контроверзних потеза: од подршке спорном Закону о слободи вјероисповијести, који је ојачао позицију Српске православне цркве на уштрб црногорског идентитета, до недавних сусрета са регионалним лидерима који су изазвали критике због занемаривања еколошких и економских приоритета.

Уручење бисте Ковачевићу, у граду који је често жариште етничких и вјерских тензија, делује као покушај да се антифашизам „приватизује“ и искористи за учвршћивање локалне подршке. У свом говору, Милатовић је истакао Никшић као „покретача развоја“, позивајући на јединство, али је прећутао чињеницу да његови потези често продубљују подјеле.

Критичари указују да је ово само наставак Милатовићеве политике компромиса са десничарским снагама, што је у супротности са његовим предизборним обећањима о помирењу и европским интеграцијама.

Умјесто да се бави горућим проблемима – економском стагнацијом, корупцијом и застојем у преговорима са ЕУ – предсједник се окреће симболичким гестовима који служе за куповину политичких поена.

Уручење бисте Ћупића у Никшићу, граду који тежи титули Европске престонице културе 2030, могло би се тумачити и као предизборни маневар пред локалне изборе. Црна Гора заслужује предсједника који неће користити антифашистичке симболе за политичке игре, већ ће их чувати као заједничко насљеђе свих грађана.

Данашњи догађај у Никшићу није само пропуштена прилика за истинско јединство – он је и подсјетник да се историја не смије злоупотребљавати за дневнополитичке циљеве.

Милатовићева одлука да бисту Љуба Ћупића уручи управо Ковачевићу није само грешка; то је свјесан корак ка даљој поларизацији друштва, што Црна Гора у овом тренутку не може приуштити.