На данашњи дан 14. септембра 1219. године, Српска православна црква добила је своју аутокефалност, што је представљало један од најважнијих догађаја у историји српског народа. Тај историјски чин издејствовао је Сава Немањић, код византијског цара Теодора И Ласкариса. Тиме је Српска црква постала независна од других патријаршија, а Сава је постао њен први архиепископ са седиштем у манастиру Жича, који је убрзо постао духовни и културни центар српског народа.
Аутокефалност није имала само верски значај, већ је била и снажан политички чин. Она је учврстила положај Србије као независне државе у односу на тадашње моћне суседе и обезбедила јединство народа кроз веру и културу. Свети Сава тиме је постао не само духовни вођа, већ и творац српске државности у ширем смислу, утемељивши институцију која је вековима била стуб идентитета и отпорности.
Касније, у време владавине цара Душана Силног, Српска православна црква је додатно уздигнута. 1346. године она је проглашена патријаршијом, чиме је стала раме уз раме са најзначајнијим православним центрима тог доба, попут Цариграда, Јерусалима, Антиохије и Александрије. Тиме је заокружен процес црквене и државне самосталности, а Српска црква постала је снажан духовни стуб који је народ водио кроз векове искушења и историјских изазова.
Данас Српска православна црква, која је преживела векове искушења, ратова и прогона, стоји као један од стубова идентитета српског народа. У част свом оснивачу и првом архиепископу, подигнут је величанствени Храм Светог Саве на Врачару у Београду који представља највећи православни храм на Балкану и један од највећих на свету. Верници широм света наставили су његово дело, градећи цркве и у дијаспори. Српска православна црква данас има око 3.578 парохија и више од 2.000 парохијских свештеника широм света. Тиме се мисија Светог Саве наставља и у 21. веку, у сваком храму, било у отаџбини или далекој дијаспори, живи вера, идентитет и заједништво српског народа.
извор: српски угао
