Пише: Тихомир Бурзановић
Тамара Вујовић, докторка физикалне медицине са искуством у управним и парламентарним улогама, укључујући улогу саветнице за културу у Општини Голубовци, именована је за министарку културе и медија у Влади Црне Горе у октобру 2023. године. Иако је именовање изазвало контроверзе међу професионалцима у култури због недостатка директног стручног искуства у области, Вујовићева је у протеклим активностима показала посвећеност реформама, посебно у медијском сектору и заштити културног наслеђа. На пример, под њеним вођством, Министарство је убрзало усвајање медијских закона усаглашених са ЕУ директивама, што је довело до уклањања суспензије за учешће Црне Горе у програму Креативна Европа (MEDIA подпрограм), омогућивши приступ грантовима за пројекте у култури и медијима. Такође, наложила је инспекцијски надзор над споменицима и културним добрима у општинама попут Плужина, Херцег Новог и Петњице, те подржавала међународну сарадњу, као што је потписивање споразума о копродукцији филмова са Француском на Канском фестивалу 2025. године.
Да би се рад Министарства у области културе и медија унапредио, фокусирајући се на одрживост, иновације и европску интеграцију, предлажем следеће мере. Ови предлози се базирају на тренутним изазовима у Црној Гори (као што су финансијска нестабилност медија, недостатак медијске писмености и потреба за дигитализацијом културе), као и на препорукама Европске комисије и УНЕСКА. Они су подељени у две кључне области: култура и медији.
1. Унапређење области културе
Културни сектор у Црној Гори суочен је са изазовима као што су недовољна заштита наслеђа, ограничено финансирање стваралаца и слаб развој креативних индустрија. Министарство је већ показало иницијативу кроз пројекте попут 3C (прекогранична сарадња Италија-Албанија-Црна Гора) за развој креативних хабова у Котору, али је потребно систематизовано планирање.
Мера | Опис | Очекивани ефекти | Везани ресурси/примери |
Развој националне стратегије културног развоја до 2030. | Израдити свеобухватан план са фокусом на дигитализацију наслеђа (нпр. 3D модели споменика), подршку младим уметницима и интеграцију културе у туризам. Укључити консултације са стручњацима и локалним заједницама. | Повећање доступности културе за 20-30% кроз дигиталне платформе; стварање 500+ радних места у креативним индустријама. | Инспирисано Декларацијом о расту Западног Балкана (2025), коју је Вујовићева потписала у Котору, што наглашава културу као стратешки сектор за економски раст. |
Повећање буџета за културна добра и фестивали | Аллоцирати најмање 1% БДП-а за културу, са приоритетима на реставрацију (нпр. венецијанске тврђаве) и подршку манифестацијама попут Улцињског сајма књига. Увести порезне олакшице за донаторе. | Боља заштита УНЕСКО локалитета (Котор, Дурмитор); повећање туризму кроз културне догађаје за 15%. | Основано на препорукама УНЕСКА из 2025. сесије, где је Црна Гора обавезана на ефикасније управљање Котором. |
Промоција креативних индустрија и међународне сарадње | Успоставити креативни хаб у Подгорици или Котору за уметнике, са фокусом на филм, музику и дизајн. Потписати додатне билатералне споразуме (нпр. са Србијом за заједничке пројекте). | Привлачење европских фондова (Horizon Europe); стварање 200+ стипендија за младе. | Везано за учешће на Самиту Западног Балкана (фебруар 2025, Будимпешта) и 3C пројекту вредан 4,3 милиона евра. |
2. Унапређење области медија
Медијски сектор пати од економских притисака, политичких утицаја и ниске медијске писмености (74% грађана непознаје саморегулацију). Вујовићева је већ допринела усвајањем Медијске стратегије и повећањем броја медија у саморегулаторним телима са 17 на 55, али је потребно даље појачати плуралност и економску стабилност.
Мера | Опис | Очекивани ефекти | Везани ресурси/примери |
Усвајање и имплементација сета медијских закона | Финализирати законе о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама на захтев, са фокусом на борбу против дезинформација и заштиту новинара. Увести обуке за медијску писменост у школама. | Побољшање рангирања Црне Горе на индексу слободе медија (Репортери без граница); смањење притисака на новинаре за 25%. | Европска комисија је похвалила напоре у јануару 2025. и најавила позитивно мишљење, што је кључно за Извештај о испуњењу привремених мерила за ЕУ. |
Побољшање финансирања и саморегулације | Увести транспарентне конкурсе за подршку медијима (нпр. за производњу садржаја од јавног интереса), са акцентом на локалне и дигиталне медије. Подржати јединствено тело саморегулације. | Стабилније зараде за новинаре; повећање плурализма са 12 подржаних штампаних пројеката на 30+. | Истраживање ОЕБС-а (2024) показује да 66% грађана жели заједничко тело; Министарство је већ доделило средства за 22 интернет пројекта. |
Дигитална трансформација и борба против цензуре | Развити web платформу за медијске пројекте и кампању против дезинформација. Регулисати друштвене мреже без претјераних ограничења, фокусирајући се на едукацију. | Повећање медијске писмености са 26% на 50%; боља видљивост локалних медија. | Основано на Медијској стратегији (2024), где Вујовићева наглашава економски положај новинара и смањење политичких талк-шоуа у корист образовног садржаја. |
Ови предлози би требало да се имплементирају кроз сарадњу са стручњацима, цивилним друштвом и ЕУ партнерима, како би се избегле импровизације и осигурала одрживост. Вујовићева је већ истакла да Министарство неће игнорисати изазове новинара и стваралаца, па би ови кораци могли да појачају њен допринос европским интеграцијама Црне Горе. За даљу имплементацију, препоручује се консултација са УНЕСКОМ и ОЕБС-ом.