Пише: Тихомир Бурзановић

У Црној Гори, односи између Српске православне цркве (СПЦ) и политичких актера, посебно Демократске партије социјалиста (ДПС) и медија блиским тој странци, и даље су обележени дубоким тензијама. Овај сукоб, који се често описује као „сатанизација“ СПЦ од стране про-монтенегринских кругова, има дубоке корене у историјским, националним и верским разликама. Док СПЦ и њени присталице виде ове критике као систематску дискриминацију и напад на српски идентитет, ДПС и опозиционе снаге (укључујући део црногорске опозиције која подржава аутокефалну Црногорску православну цркву – ЦПЦ) то тумаче као одбрану црногорске државности од спољашњег утицаја Београда. У 2025. години, ови процеси су се појачали, посебно у контексту политичке кризе и припрема за изборе, где се СПЦ често приказује као „пета колона“ српског национализма.

Историјски контекст и корени сукоба

Судар између СПЦ и црногорских власти почео је да ескалира током 2010-их година, када је ДПС, под вођством Мила Ђукановића, покренуо иницијативе за стварање аутокефалне црногорске цркве, независне од СПЦ. Кључни тренутак био је усвајање Закона о слободи вероисповести 2019. године, који је предвиђао одузимање имовине СПЦ (укључујући манастире и цркве изграђене пре 1918.), што је изазвало масовне литије и протесте верника СПЦ. Овај закон је касније суспендован након пада ДПС-а са власти 2020. године, али тензије нису нестале. Уместо тога, прешли су у фазу медијске и политичке кампање, где се СПЦ оптужује за подривање црногорске државности и промовисање „српског хегемонизма“.

ДПС, као странка која се позиционира као заштитник црногорског идентитета, често користи ову тему да мобилише бираче. Медији блиски ДПС-у, попут портала повезаних са партијом или опозиционим групама (нпр. део црногорске опозиције која подржава ЦПЦ), редовно објављују чланке у којима се СПЦ повезује са „четничким“ или „фашистичким“ елементима. Ова нарратива се појачава у периоду предизборних кампања, где се црква приказује као препрека европским интеграцијама Црне Горе, јер наводно промовише етно-национализам који угрожава мултиетничку структуру државе.

Актуелни примери сатанизације у 2025. години

У 2025. години, кампања против СПЦ достигла је нови врхунац, посебно након што су епископи СПЦ у Црној Гори, попут митрополита Јоаникија и Методија, јавно одали почаст историјским фигурама из Другог светског рата, као што је Павле Ђуришић, вођа четничких снага. Ово је изазвало оштре реакције од стране ДПС-а и медија блиских странци. На пример, у јулу 2025. године, Balkan Insight је известио да су хвалоспеви епископа СПЦ „четницима и фашистима“ изазвали огорчење, оптужујући цркву да подрива напредак Црне Горе ка ЕУ чланству. Слично, у августу 2025., посланик ДПС-а је затражио покретање кривичног поступка против митрополита Методија, оптужујући га за „подстрекавање мржње“ и „глорификацију ратних злочинаца“. Овај инцидент је представљен као део ширег обрасца где се СПЦ своди на „извор зла“ и „антицрногорски фактор“.

Медији блиски ДПС-у, као што су одређени портали и друштвене мреже повезане са партијом, појачавају ову поруку. У чланку објављеном маја 2025. на порталу Српска24, описује се како ДПС медији воде „хајку“ против четника и СПЦ свештенства, називајући их „архинепријатељима Црне Горе“ и носиоцима „туђе идеологије“. Ово се види као аксиом монтенегринске политике, где се Срби и СПЦ дискриминишу као „главни непријатељи“ у историји. Чак и у ширем контексту, ДПС је у септембру 2025. објавио чланак у коме оптужује Србију за покушај да „подрива црногорску државност“ кроз уставне промене, индиректно повезујући СПЦ са овим „српским планом“.

С друге стране, црногорска опозиција (укључујући део коалиције око ДПС-а) подржава ову кампању, видећи у СПЦ претњу аутокефалности ЦПЦ. На друштвеним мрежама, попут X (бивши Твитер), виде се постови где се СПЦ назива „сатанским“ или „извором зла“, често у контексту историјских злочина у региону, што доприноси ширењу мржње.

Перспективе страна и утицаји

Из перспективе СПЦ и српске заједнице у Црној Гори (која чини око 30% популације), ова кампања је чиста сатанизација са циљем да се маргинализује верска слобода и српски идентитет. Епископи СПЦ са јурисдикцијом у Црној Гори истичу да је борба за слободу вере „још увек неокончана“, а да ДПС користи медије да „лаже и подстакне мржњу“. Са друге стране, ДПС и опозиција тврде да СПЦ промовише „српски национализам“ који угрожава црногорску сувереност, и да је неопходно заштитити државу од „спољашњег утицаја“. Ова подела ризикује да продуби етничке тензије, посебно у контексту ЕУ интеграција, где се Црна Гора суочава са захтевима за заштиту мањина и верских права.

Укратко, актуелна сатанизација СПЦ у Црној Гори представља део дубљег политичког и идеолошког сукоба, где ДПС и блиски медији играју кључну улогу у формирању негативног имиџа цркве. Иако обе стране имају своје аргументе, овај процес угрожава социјалну кохезију и верску толеранцију у мултиетничкој држави. Само дијалог и поштовање уставних права могу да прекину овај порочни круг.