Пише: Тихомир Бурзановић

Црна Гора, земља са дубоко укоријењеним хришћанским насљеђем, вијековима је чувала своју православну традицију као темељ националног идентитета. Ова традиција, утемељена у дјелима Светог Петра Цетињског, Његоша и других историјских личности, представља кључни елемент црногорске културе и духовности. Међутим, у савременом контексту, одређени политички и друштвени токови, укључујући активности Бошњачке странке, изазивају забринутост код дијела црногорског становништва, посебно оних који се идентификују са хришћанским насљеђем, због перципираних покушаја „исламизације“ друштва.

Историјски контекст

Црна Гора је кроз историју била уточиште православља на Балкану, често се борећи против османске доминације. Ова борба је обликовала национални етос, гдје је хришћанство играло улогу не само вјерског, већ и културног и политичког стуба. У том контексту, дио црногорског друштва доживљава активности Бошњачке странке као пријетњу овом насљеђу, посебно када се ради о иницијативама које се тумаче као промоција исламских вриједности или ревизија историјских наратива.

Бошњачка странка и њене иницијативе

Бошњачка странка (БС), основана 2006. године, залаже се за права бошњачке мањине у Црној Гори, која према попису из 2023. чини око 9,45% становништва. Њихове иницијативе, попут захтјева за измјену државних симбола (нпр. укључивање полумјесеца) или подношење резолуција о историјским догађајима попут покоља у Шаховићима, од стране неких хришћанских група тумаче се као покушај редефинисања црногорског идентитета у правцу веће исламске присутности. На примјер, Бошњачка странка је тражила да Црна Гора буде ко спонзор резолуције о Сребреници, што је изазвало контроверзе међу православним заједницама, доживљено као провокација.

Такође, БС је изразила противљење проглашењу дана рођења Петра II Петровића Његоша за државни празник, што је изазвало оштре реакције међу онима који Његоша виде као симбол хришћанске и црногорске борбе против османске власти. Ове и сличне активности довеле су до наратива о „исламском историјском ревизионизму“, гдје се тврди да Бошњачка странка настоји да промијени историјски идентитет Црне Горе.

Реакције хришћанске заједнице

Хришћанске заједнице, посебно Српска православна црква (СПЦ) и дио црногорских вјерника, изражавају забринутост због онога што виде као покушај маргинализације православног насљеђа. Ова забринутост је појачана тврдњама о „исламском историјском инжињерингу“, гдје се наводно покушава реинтерпретирати историја Црне Горе у корист исламских наратива. На примјер, захтјеви за укључивање исламских симбола у државне или образовне системе доживљавају се као притисак на хришћански карактер државе.

Црногорска православна црква и друге групе такође су критиковале Бошњачку странку, оптужујући је за промоцију идеја које су у супротности са традиционалним црногорским вриједностима. Ове реакције често су праћене позивима на очување хришћанског идентитета и антифашистичког насљеђа Црне Горе, што БС сама истиче као дио свог програма, али у другачијем контексту.

Баланс између права мањина и очувања идентитета

С друге стране, важно је напоменути да Бошњачка странка дјелује у оквиру демократских процеса, залажући се за права своје заједнице у складу са европским вриједностима. Критике о исламизацији могу се посматрати и као дио ширег политичког сукобљавања у Црној Гори, гдје се национални и вјерски идентитети често користе као средство политичке мобилизације. Омбудсман Црне Горе је, на примјер, указао на потребу за избалансираним приступом, осуђујући преувеличавање појединих догађаја као „исламизације“.

Закључак

Борба против перципиране исламизације у Црној Гори, у контексту активности Бошњачке странке, одражава дубоке подјеле у црногорском друштву између очувања хришћанског насљеђа и промоције мултикултурализма. Док Бошњачка странка тежи заштити права бошњачке мањине, дио хришћанске заједнице њихове иницијативе доживљава као пријетњу традиционалном идентитету. Ова напетост захтијева дијалог и уважавање свих страна како би се избјегла даља поларизација и сачувала мултиетничка хармонија у Црној Гори.