Једини вишестраначки избори у Социјалистичкој Југославији 11.11.1945. уочи успостављања комуниситичке диктатуре представљали су и дефинитивну политичку смрт ванфронтовске опозиције која је апстинирала.
У Социјалистичкој Југославији иако је формално изборно право било проширено (глас су добиле први пут жене) оно се свело на фикцију будући да је брутално угушена свака врста опозиције, политичког организовања, другачијег и критичког мишљења и деловања, а све странке различитим репресивним мерама de facto елиминисане из политичког живота.
У атмосфери линча, без слободе штампе, вербалног, па и отвореног насиља на улицама, уз одсуство изборне контроле и бруталне изборне махинације, проказана као издајничка и непријатељска, опозиција није имала озбиљне шансе.
Гласало се у три кутије, две су биле фронтовске (једна од њих фаворизована као комунистичка) док је трећа била тзв. „ћорава“ (опозициона) која је неретко звечала јер није била обложена наводно због недостатка материјала.
Војска је гласала више пута, многи су били лишени бирачког права, а они који су се осмелили да гласају у „ћораву“ кутију касније су хапшени или подвргавани различитим тортурама. Сама чињеница да су фронтовске снаге однеле победу у појединим крајевима и са преко 90% довољно говори о демократичности изборног поступка.
извор: ројалистички клуб
