Једини вишестраначки избори у Социјалистичкој Југославији 11.11.1945. уочи успостављања комуниситичке диктатуре представљали су и дефинитивну политичку смрт ванфронтовске опозиције која је апстинирала.
У Социјалистичкој Југославији иако је формално изборно право било проширено (глас су добиле први пут жене) оно се свело на фикцију будући да је брутално угушена свака врста опозиције, политичког организовања, другачијег и критичког мишљења и деловања, а све странке различитим репресивним мерама de facto елиминисане из политичког живота.
У атмосфери линча, без слободе штампе, вербалног, па и отвореног насиља на улицама, уз одсуство изборне контроле и бруталне изборне махинације, проказана као издајничка и непријатељска, опозиција није имала озбиљне шансе.
Гласало се у три кутије, две су биле фронтовске (једна од њих фаворизована као комунистичка) док је трећа била тзв. „ћорава“ (опозициона) која је неретко звечала јер није била обложена наводно због недостатка материјала.
Војска је гласала више пута, многи су били лишени бирачког права, а они који су се осмелили да гласају у „ћораву“ кутију касније су хапшени или подвргавани различитим тортурама. Сама чињеница да су фронтовске снаге однеле победу у појединим крајевима и са преко 90% довољно говори о демократичности изборног поступка.
извор: ројалистички клуб
One Response
Ћорава кутија ,а она друго без очи до данас,јер нас је довела довде гдје јесмо данас ! Иза рата наравно избори и све демократски,села наша у Грбљу углавном сва четничка стрдала грдно ,остали стари људи сирочад и удовице.Тако на тим првим изборима у сусједно село близу мојега били избори као и у свим другим,свако село изборна јединица ,то је најбољи систем контроле.Иде човјек према кутији узима куглицу малу црну на којој је утиснуто било ФНРЈ ( јер сам исте пронашао када смо с комшијом изоравали једну њиву близу задржног дома осмадесетих,пошто су их увече избацивали да не буде ниједна у Ћораву кутиј) тако тај старац иде и каже следеће“ ова ме крувом храни мислећи на ону за коју се мора гласати ,а ова ми је кућу ископала ,изгубио је три сина у чртнике,али ћу за ову што ми је кућу ископала.Дакле није важно увјек бити уз некога или нешто ,већ је важно бити достојан и држати се достојанства према умрлима и према Богу.То се данас загубило скоро у 90% случајева ако не и више.нарочито вјера која поприма обрисе декларативне јер религија је дјело воље,јер унутрашњи живот хришћанина предствља непресталну борбу са сопственим страстима и греховима и навикама,то је отпор свијету који лежи , какао је рекао највећи од жене рођен Христос ријечима „лежи у злу“.
А ми данас иу ово вријеме смо изоловани од људи и зхватила нас је емоционална хладноћа,а то је опасно ,то је најопаснија болест западне цивилизације и узрок свих болести.Постали смо како воле да кажу индиферентни,гађамо се ријечима за које до прије коју годину су биле ријечи високих интелектуалаца ,па више не приповједамо или причамо него наратујемо и сублимирамо ,нијесмо народ са села него рураног подручја,одавно је инфраструктура постала домаћа ријеч још од земљотреса 1979,а разлике су постале дискрепантне ,а свака трница више није рушевина него девастирана ,ваљда су и волови и краве били или за неке изгледа јесу дио вјере.
Тако да је ћорава кутија постала слијепило које је пренијела на народ оног дана када су нам због ње или ради ње урадили ово што нам и данас раде ,Ђорава кутија је довела слијепце на власти јер они који су били образовани и елита ондашње државе морали су добити и посебну кутију ако се гроб Њихов не зна до данас ,да они који су и тада мислили на Њих морају бити обиљежени таквом једном кутијом!