Пише:   Момо Јоксимовић, предсједник Партије пензионера

Само што је дошла слобода 30 август 2020.године оправдао очкивања. Мало боље се живи него прије 5 година. И пензионери и грађани  се љепше осјећају са дупло већим зарадама и пензијама у новчанику.  Са 30 августом 2025.године, једним од највећих датума у новијој црногорској историји, стигла је слобода. То је дан када се  очекивало да се агресивније крене  на разбијању криминала, корупције, дуванске мафије, увођење ветинга… Нова власт има страшну опструкцију у институцијама  и кадровима, од локалне до централне власти.  Због опструкције на свим нивоима и бројним предходним режимским кадровима изостала је динамика провођења обећаних мјера..

Тешко је новој власти која је наслиједила опљачкану Црну Гору, у подијељеном народу, од земље у којој је направљен највећи нарко картел  на Балкану, код ликвидација на стотине људи, код рат за мир , код уништеног морала са лажним црногорским патриотизмом,криминалом и корупцијом,  код уништених преко 100.000 радних мјеста, потопљених бродова, опљачaне државе  и народа кроз ваучерску приватризацију,  гдје се енормно обогатио један број људи, милијарде изнесене,  а криминалци са огромн -им новцем утичу и на оптужбе и пресуде . Са кадровима какви јесу тешко се могло постићи велики резултат, када се види да за кратко вријеме је стотине људи из полиције и правосуђа на удару-ветингу.

Поред свих опструкција, плате и пензије су се повећале.  Дају се беслатни уџбеници, повећане накнаде за новрођену дјецу и друге накнаде  и соци- јална давања .  Рођендан Његошев државни празник. Заштићена имовина вјерсксвих заједница. Агресаивније се ради на приступању ЕУ. А један број носилаца полицијско-правосудног кадра под истрагом, у Спуж.

Но и даље је Црна Гора на раскршћу  између отворености и тајних дилова, између обећања и стварности. Сузбија се пракса закључивања великих пос -лова иза затворених врата. Но грађани су и даље без права одлучицања о својој судбини. За кога се гради будућност и ко профитира, ко плаћа цијену.  На крају једино богаство су грађани, њихова борба за правду и глас будућих генерација. Слобода новинара и медија мора се подићи на много већи ниво.

Иако су пензије и плате скоро дупло веће, стандард је остао скоро исти. Неки већи  бољитак живота није значајније видљив.

За просјечну плату у јулу 2020.г. од 521 еуро,могло се купити 1042 векне хљеба. А сада са просјечном платом од 1.014 еура, кад је зарада дупло већа може се купити нешто више око 1.200 векни хлеба.

Пензије за 5 година су усклађене за 59 одсто, а раст цијена хране износи 50,8 одсто.

Барометар тржнице  Гинташ 2020-2025, цијена воћа, поврћа, мљечних производа, јаја,… поскупљења су и три пута већа. Прије 5 година куповало се на гајбе, сада на килограме и граме.(мљечни производи: 1 кг кајмака 9  а сада 16 еура; млади сир 4- сада  6,5; јаја су била 15 а сада 40 центи, шкољка била 4,5 а сада 12 еура. Шљиве о,80 а сада 3 еура кг; Боровнице 6 а сада 9 еура; Грожђе  2020 било до 1,20 а сада од 4-6 еура;Смокве биле од 80-1,5 а сада 5 еура;Брескве  и нактарине 1 до 1,5 сада 2,5 еура; јабуке биле 1 а сада 2 ,2 еура;Крушке са 2 скочиле на 4; Парадајиз од 10 кг 6 еура сада 20 еура; Краставци до 1 еуро сада 1,5;Џак паприка од 5 кг био 4,5 сада је 12,5 еура, Месо, око 5 еура сада је 10 до12 еура 1 кг; сокови густи били 0,60-0,80 сада 2,60 итд). Уз то и комуналије су скочиле.

И ако је дошло до раста прихода, најава бројних штрајкова и протеста па и пензионера , говори да се неки значајнјији стандард није догодио.

Након тридесетогодишње владавине ДПС-а, просјечна зарада за 5 година повећана за 94 одсто, просјечна пензија за  84 одсто, али је просјечна стопа инфлације  износила 36,4 одсто,  цијене хране  порасле за 50,8 одсто,  док је  скоро дупло  отишла цијена квадрата стана  у новоградњи за 94 одсто.

Просјечна пензија у августу  2020 године  износила 290 еура, зашта се могло купити 580 векни хлеба, а сада код просјечне пензије од 536 еура, може се купити 630 векни. Стандард просјечног пензионера побољњшан је за 8,6 одсто.

Значајан раст стандарда имали су они који примају минималне пензије и плате. Тако корисник минималне плате од 222 еура на крају 2020 године за њу је могао купити 444 хљеба по тадашњим  цијенама, док садашњи мини- малац од 600 еура вријади 705 векни хлеба.  Њихов стандард је повећан за 58 одсто.

Минимална пензија у 2020.г. је 147 еура, и вриједила 294 тадашње векне хлеба, док за садашњу минималну пензију од 450 еура , може се купити 529 векни, односно за 80 одсто више.

Плате нијесу свима повећане за тих 94 одсто или пензије за 84 одсто. Минимална пензија за 5 година  повећана  са 147 на 450 еура или за 206 одсто повећање. Али када се саберу сва редовна и ванредна усклађивања  осталих пензија од почетка 2021,године до сада, она акумулирано износи  59 одсто.  То је нешто више  од раста  цијена хране  за исти период  који је збирно износио 50,8 одсто.

Слично је и код раста зарада. Минимална је повећана за 170 одсто, са 222 на 600 еура.Али код запослених који није био на минималној плати, имао је увећање само кроз ефекат смањења дажбина из програма 1 и 2 , па његово увећање зараде износило је 35 одсто, односно било је на нивоу инфлације за тај период од 36,4 одсто, а испод цијена хране од 50,8 одсто.

Финансијски показатељи говоре да за 5 протеклих година,  кроз програм Европа сад 1 из 2022, и Евриоа сад 2 из 2024 године, дошло је до раста прос- јечних зарада административним мјерама, а не растом нових производних вриједнодти, нити продуктивности економије и јавних прихода. Прешло се са система опорезивања зарада на већи обим опорезивања потрошње,што је утицало на раст инфлације.

Европом сад 1 повећан је износ минималне зараде на 450 еура, увођењем неопорезивог дијела зараде од 720 еура и укидањем доприноса за здравствено осигурање. Дио државних прихода је надокнађен повећањем пореза на добит, прогресивног опорезивања, увођењем дијела акциза на нове производе и растом постојећих, али и смањењем шверца  цигарета кроз укидање слободних зона и сивог тржишта рада.  Овим мјерама су буџети државе у 2022 и 2023 години остали у равнотежи.

Европом сад 2 су преполовљени доприноси за пензијско осигурање (чему су се пензионери противили) и повећана  минимална зарада са 450 на 600 и 800 еура. Направљен је велики губитак у Фонду ПИО,  (преко 400 милиона) па тај мањак треба да се надокнади кроз повећање стопе ПДВ-а на више произво- да и услуга, од чега највише на хотелски смјештај, увећање акциза, пореза на добитке, накнаде за приређиваче …и више других мјера. Све те мјере  вод- иле да нето зарада нарасте на 1.000 еура, што је и било изборно обећање  Европе, покрета премијера Спајића. Извјештаји у задње вријеме  о реализа- цији буџета говоре да очекивања Министарства финансија не иду очекива- ним планом. Дошло је до великог пада  главних прихода  у односу на план за 2025.годину код доприноса ПДВ-а  и акциза.

Како је дошло до нижег нивоа јавних прихода , уз пад нето страних инве -стиција, пад промета у туризму, повећање трговинског дефицита и застоја у припреми  и реализацији великих  инвестиција, , може довести до озби -љних проблема одрживости јавних финансија, а тиме и довести у питање реализације програма Европа сад 2.

Испада, да оно што је донијела Европа сад својим програмима, што је дато кроз административно повећање пензија и зарада, узето је кроз веће порезе на потрошњу и инфлацију.

Пензионере највише интересују њихов стандард, траже веће пензије поготово најниже, одрживост Фонда ПИО, доношење новог, праведнијег закона о пио, како би се деценијска дискриминација исправила, јер није нормално, није поштено, није логично да имају исте пензије лица са 15 и  са 30-40 година стажа осигурања, или са основном , средњом и факултетским образовањем. Пензију свако треба да има такву да пристојно живи.

У сваком случају 30 август 2020 је  днио слободу, као најузвишнију људску категорију. Стандард пензионера се мора значајно поправити, јер са 450 еура се не живи, већ на рате нестаје.  За свој матреијални и сваки други статус пензионери се сами морају изборити.