Волстрит џурнал извештава да је ово најновији знак растућег незадовољства бирача на континенту након година високе имиграције и инфлације. Крајње десничарске и антиимиграционе странке су већ ушле у владе Италије, Финске и Холандије. Али ово је први пут да су истовремено стекле вођство у Француској, Немачкој и Уједињеном Краљевству – три политички и економски најмоћније земље у Европи.
Аналитичари упозоравају да би ово могло да уведе период политичких превирања, иако су национални избори у свим овим земљама још увек годинама удаљени.
„Ово је значајно. Лидери у све три земље суочавају се са успоном крајње деснице која изгледа на ивици моћи, осим ако се политичари не позабаве оним што покреће овај успон – имиграцијом и трошковима живота“, рекао је Муџтаба Рахман, шеф за Европу у консултантској кући Еурасија.
Француски Национални фронт, преименован у Национални скуп, а затим у Национално окупљање, водио је у анкетама током целе године. Према истраживању агенције Елабе из августа, Жордана Барделу, политичког наследника Марин Ле Пен, подржава 36 одсто испитаника, више него било ког другог политичара у земљи. Анкете показују да би кандидат Националног окупљања, било да је то Бардела или Ле Пен, водио у првом кругу председничких избора.
Народна скупштина сада има највећу појединачну већину у парламенту, што отежава председнику Емануелу Макрону и његовом премијеру Франсоа Бајруу да владају. Бардела је ове недеље позвао Макрона да распише нове изборе или да поднесе оставку. Гласање о поверењу француској влади одржаће се 8. септембра.
У Великој Британији, Најџелова Фаражова Реформска странка Уједињеног Краљевства је порасла у последњих шест месеци, сада предњачећи испред владајуће Лабуристичке странке и опозиционих конзервативаца. Ово доводи у питање двостраначки дуопол који је доминирао британском политиком већ век.
Притисак на премијера Кира Стармера такође расте због миграција. Између 2021. и 2024. године, 4,5 милиона људи, углавном из Индије, Нигерије и Кине, легално је стигло у земљу – више него у САД, иако је становништво Велике Британије пет пута мање.
Поред тога, десетине хиљада људи сваке године илегално прелазе Ламанш у малим чамцима. Само до краја августа ове године, прешло их је 29.000.
У Немачкој, Алтернатива за Немачку (АфД) је од почетка године била раме уз раме са Хришћанским демократама (ЦДУ) канцелара Фридриха Мерца, а последњих недеља је прешла у вођство, према анкетама агенције Форса. Странка, коју предводи Алис Вајдел, залаже се за депортацију недокументованих имиграната, излазак Немачке из Европске уније и евро, а неки од њених лидера довели су у питање немачку културу сећања на Холокауст.
АфД има сличну економску агенду као ЦДУ, укључујући смањење пореза и повећање пензија, али се противи кључној енергетској транзицији. Неки посланици су изразили симпатије према Русији и Кини, а странка је позвала на обнову енергетских веза са Москвом.
Упркос паду нових захтева за азил због строжих граничних контрола, АфД је забележио раст подршке, што аналитичари приписују економској стагнацији и двогодишњој рецесији.
Велики прилив миграната, растуће цене и дуготрајан осећај економске стагнације довели су до промене политичког расположења у три кључне европске земље.
„Иста је прича, од малих енглеских градова до провинцијских француских градова и немачких индустријских центара – многи људи се осећају игнорисано од стране традиционалних елита„, рекао је Жереми Галон, бивши француски дипломата и шеф за Европу у консултантској кући McLarty Associates.
Резултат је да крајња десница, по први пут у модерној историји, истовремено води у Британији, Француској и Немачкој.
Извор: Б92
