Он је истакао да закони о језику и писму у Србији и Републици Српској изричито наводе обавезу чувања српске писане баштине од фалсификата и присвајања, а посебно на то обавезује Декларација о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа.
Танасић истиче да је Повеља Кулина бана први сачувани цјеловит писани документ на српском народном језику и да је настала пуних 800 година прије настанка садашње БиХ.
– То је документ који је босански бан Кулин упутио дубровачком кнезу Крвашу /Гервасију/ 1189. године. Докуменат је сачуван у три примјерка. Сматра се да је оригинални примерак онај који се чува у Санкт Петербургу. Повеља је написана на латинском језику и српском језику – ћирилицом, која је у то вријеме била званично писмо српског језика у средњовјековној Босни – наводи Танасић.
Он подсјећа да стручњаци за историју српског језика кажу да је у питању чист српски језик, старосрпски језик, и то штокавска норма, каква је кориштена и у језику повеља које су слате из Рашке у Дубровник.
Танасић подсјећа да истакнути историчар српског језика Виктор Савић указује на чињеницу да је у погледу језика, писма и правописа овој Кулиновој повељи идентична Прва оснивачка повеља манастира Хиландар издата од монаха Симеона, раније великог жупана Стефана Немање, на Светој Гори десетак година касније.
– Кулинова повеља почиње са `У име Оца и Сина и Светог духа`. Тако је бан и завршава – на источнохришћанским духовним темељима, на којим је изграђиван српски културни образац, односно призивањем Бога и држећи свето Јеванђеље, што је формула коју познају и други српски писани споменици тога периода – наглашава Танасић.
Како истиче Танасић, агилним бошњачким фалсификаторима ово се чини неподобним, па често изостављају те дијелове.
– Не знамо да ли су у Канаду послали потпун текст или су га мало `олакшали`. Додуше, ако је Бошњацима тешко изговорити ово, Канађанима не би морало бити тешко – наводи Танасић.
Он подсјећа да цјелокупна филолошка наука Повељу Кулинова бана, откад је откривена, сматра спомеником српског језика и то не само српски филолози, па је тако на примјер, чувени бечки слависта Ватрослав Јагић написао: „Листина Кулина бана од године 1189. прво је и најстарије што би писано ћирилицом, а србским језиком“.
Танасић истиче да у вријеме Кулина није постојала држава БиХ него је Кулин био бан босанске државе, која је била средњовјековна српска држава, српског народа и српског језика.
Годину дана прије настанка ове повеље, наводи Танасић, 1188. године, римски папа у писму дубровачком надбискупу Босну назива српским краљевством, а тако се Босна назива у низ папских повеља између 1187. и половине 13. вијека.
– Неће бити да су папе биле необавијештене или нешто кривотвориле у корист Срба. И не само у папским писаним изворима, у 10. вијеку наше ере византијски цар Константин Седми Порфирогенит Босну види као земљу у којој живе Срби, назива је „земљица“, била је посебна мала земља у оквиру тадашње српске државе, са свих страна окружена том српском државом – наводи Танасић.
Он указује да упорни фалсификатори у Сарајеву не знају ни када је повеља настала, па сваке године 29. августа обнављају својатање Кулинове повеље – „тобоже на дан њеног настанка“.
Танасић објашњава да на Повљељи Кулина бана пише да је повеља написана 29. августа, али пише и то да је то било на Усековање главе Јована Крститеља.
– То не пада никако 29. августа по новом, данашњем календару – тад је важио други календар. Тај црквени празник се обиљежава 11. септембра. Ето колико су они своји на своме. Или су побркали можда ствари и имају у виду неког другог Кулина кога желе да узму за утемељивача данашње БиХ, а украду српски средњовјековни докуменат – закључује Танасић.
извор: ртрс
