Пише :Дејан Бешовић
Васојевићи су највеће српско племене која припада групи брдских племена у данашњој Црној Гори.Настањени су у источном дијелу Црне Горе, у Лијевој Ријеци у сливу Мораче и с обије стране Лима све до ријеке Љешнице, и на Тари испод Комова. Узети као заједница у цјелини и својим пуним границама, Васојевићи су вјероватно и највеће српско племе са насељима која се протежу од границе са Братоножићима код Вјетарника, до Бихора близу Бијелог Поља, и преко Матешева на Тари, до Новшића према Плаву. Сједиште племена се постепено свело на Андријевицу. Њихов живот у тим крајевима се може пратити до 15.вијека, и то конкретно у области Лијеве Ријеке одакле су се проширили на остале споменуте крајеве, и истисли Клименте који су запосјели земљу исељених полимских Срба. Представљају једно од значајнијих племена за српску историју, са изразито истакнутим српским националним идентитетом, али и веома ратоборно племе које је учествовало у многим борбама против Османлија. Из области и из самог племена су потекле многе значајне личности за српску повјесници .Назив племена не потиче од неког топонима. Васојевићи се сматрају једном породицом или родом, окупљеним око једног заједничког претка. Име рода је патронистичко. То значи да је оно дошло преко мушког претка који се по свему судећи звао Васоје а има назнака да се звао и Васо . Постоје различита народна предања о том претку, и издваја се споменути Васоје, и Васо који би био његов потомак, мада се често дешава да се ова два имена мијешају у различитим предањима.Сима Ћирковић наглашава : Васојевићи обухватају споменуту територију која се протеже од границе са Братоножићима код планине Вјетарник, до Бихора близу Бијелог Поља, и преко Матешева на Тари, до Новшића према Плаву. Првобитно су се налазили у области која је обухватала Лијеву Ријеку, да би се након XV века проширили у готово опустошена подручја која су масовније напустили полимски Срби и истисли одатле Клименте који су непосредно пре тога заузели та подручја. Тиме су се Васојевићи утврдили у споменутим областима, а током времена им је седиште постепено све више постајао град Андријевица.Географски, њихова племенска област се може поделити на Горње и Доње Васојевиће. Горњи Васојевићи обухватају област оријентисану ка планинском подручју – од Комова са извориштем реке Таре, до Матешева, и на горњем Лиму до Виницке. Они се даље деле на две посебне области. То су споменута Лијева Ријека са Барама Краљским и Врањештицом, која јесте заправо област од Вјетарника до Трешњевика, која прати сливове Мораче и Таре, и друга област која јесте андријевички крај са Полимљем и Злоречицом, познат и као Горња нахија или у Васојевићима само, Нахија. Наспрам њих, доњи Васојевићи су заправо нижа област око Берана, која прати ток реке Лим испод Трепче до утоке реке Љешнице. Често се доњи Васојевићи, наспрам Горње нахије и Лијеве Ријеке као матице, називају Доњом нахијом.
На југу се Васојевићи граниче са суседним племенима, Кучима и Братоножићима, као и Брскутом који је између њих. На истоку се налази граница са Албанијом, а североисточна граница се често мењала, на рачун Османлија. Лијева Ријека представља брдски терен са шумама, испресецан речицама и теснацима, а слично тако важи и за горње Васојевиће. Ипак, у доњим Васојевићима има више равница око река, те је брдска конфигурација терена блаже изражена.Лазар Томановић је навео податке да су Васојевићи при одласку на Цетиње имали обичај говорити да иду у Црну Гору, а Црногорци су на Васојевиће гледали као да су из Старе Србије, као што њој географски и припадају“
( наставиће се)