Српски новинар, публицист и писац и ратни дописник Новинске Агенције „СРНА“ из Беча Петар Милатовић – Острошки умро је у 76. години у сриједу 20.авуста у родном Велету, крај Даниловграда у Црној Гори. „Што носиш дубоку у срцу , не може се избрисати смрћу. Овог сунчаног јутра своју тужну душу предао је Патар у руке Бога“, написано је у читуљи поводом смрти Петра Милатовића- Острошког.
Петар Милатовић – Острошки је оставио пет ћерки: Ану, Светлану, Наташу, Јелену и Ирену, као и супругу Мирну.
Петар Милатовић- Острошки биће сахрањен у петак 22.августа у 13.часова у родном Велета, крај Даниловграда.
Петар Милатовић- Острошки рођен је 2. новембра 1949. у селу Велета, код Слапа на ријеци Зети (Црна Гора). Основно и средње образовање стекао је у Слапу, Фрутку, Даниловграду, Подгорици и Београду.
Од 29. новембра 1983. живи у Бечу, где је наставио књижевни и новинарски рад у оквиру српске дијаспоре. Члан је Удружења књижевника Црне Горе, као и удружења књижевника и новинара у Бечу. Председник је Српског националног препорода у иностранству (СНП) у Аустрији.
До сада је објавио око 30 књига које обухватају поезију, прозу, политичке есеје и студије. Према неким изворима, објавио је чак 32 дела. Нека наслова која су позната укључују:Српско благо у Бечу и Вукова продаја српских реликвија (2019), Tумачи слободе: Епиграми (2011), Уловљени ловци: (коментари) (2009).
Петар Милатовић – Острошкли је одржао преко 1.300 јавних говорâ, на српском и немачком језику, испред релевантних установа попут аустријског парламента, америчке амбасаде, ОЕБС-а у Бечу (од 1990), као и Уједињених нација (ОУН) у Њујорку 12. августа 1992. године.
Tакође је говорио у бројним градовима широм света: Чикаго, Вашингтон, Кливленд, Њу Џерзи, Њујорк, Сиднеј, Мелбурн, Аделаиде, Канбера, Брисбане, Женева, Лозана, Цирих, Франкфурт, Дортмунд, Берлин, Минхен, Париз, Лондон, Рим, Атина, Линц, Салзбург, Инсбрук и други.
У емиграцији је уређивао српске листове „Српски видици“, „Глас Срба“ и „Истина“.
One Response
Петар Милатовић: Црногорско СРПСТВО У ДУЋАНУ
СРБИ БЕЗ СРПСТВА
И ЉУДИ БЕЗ ЧОЈСТВА!
Давне или не тако давне 1971 године ,била је прослава од упојокења Светог Василја Острошког Чудотворца у Острогу,ово ми је сипричао покојни отац који је тада био на тој прослави.Тако како ми је Он испрочао, власт је вјероватно наговoрила (али можда су и самоиницијатвино ) омалдинци који су се поепели на оближње стијене ,а испод је био вјерни народ, и одoзго почели да се бацају малим каменицама на вјернике, а на крају и да мокре низ стијен да би ето тако покзали шта они млади и „напредни“ мисле о том скупу,у стври прослави ,3оо година од упокојење Свеца .Полиција је била присутна али није реаговала ,мада их није било пуно,али довољно да их потјерају пошто о хапшењу није било збора.Мећутим какао ми је отац испричао један млади човјек или момак ,не би лије па се зтaрчао према Скојевцима који се дадоше у бијег ,а полиција тада одједном се затрчала за тим момком.Много година ксније у једном Његовом интервују сам закључио да би Он то могао бити.Њега је полиција после привела на неки разговр,да ли су га водили у станицу не знам јер то се није тада могло знати људима који су били у Острогу.Ово бих дужан да испричам што кажу како ти је предато ти то пренеси даље,или како си примио тако и предај.Нека му је покој души а породици утјеха што су га таквог имали !