Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Морнарица је у Шибенику славила 31 октобра 1927. успомену на дан када је на ратним бродовима први пут подигнута домаћа ратна застава. Слава морнарице била је увећана соколским поклоном. Соколска жупа Шибеник-Задар даровала је заставу бродарској подофицирској школи у Шибенику. Свечаности су присуствовали представници осамнаест соколских друштава заједно са соколском музиком. Присуствовали су и краљев делегат пуковник Христић, адмирал Прица и представници власти. Старешина жупе Шибеник-Задар развио је заставу и предао команданту уз топле речи упућене чарима Јадрана. Изасланик Јадранске страже привезао је на заставу траку Јадранске страже. Адмирал Прица изјавио је благодарност соколима на дару љубави коју су наши соколи осећали према војсци и морнарици. (1)
Ратна морнарица прославила је свечано своју славу 1928 године у Новом Саду и у Боки Которској. Године 1928 прослављена је десетогодишњица развића ратне заставе на мору и рекама. У Новом Саду ратни бродови „Вардар“, „Драва“, „Сава“ и „Морава“ заједно са командантским бродом „Ловћен“ били су усидрени у близини моста Краљевића Томислава на петроварадинској страни. Официри и морнари у свечаним оделима били су постројени на палубама бродова. Чланице најугледнијег женског друштва у Новом Саду Добротворне Задруге Српкиња Новосадкиња, на челу са председницом Зорком дра Жарка Стефановића, бившег градоначелника, израдиле су заставу за ратни брод „Вардар“. Застава је била израђена у тешкој свили, везена златом, а на средини је био златом извезен државни грб. Први вез на застави започела је краљица Марија, а онда су рад на застави наставиле новосадске госпође. На сва четири брода биле су распоређене званице. На ратном броду „Вардару“ био је окупљен генералитет, изасланица краљице дворска дама Дора Дунђерски, као и одбор госпођа Добротворне Задруге Српкиња Новосадкиња. Били су окупљени и сви остали одличници новосадски и петроварадински, војничког и грађанског реда. На ратном броду „Сава“ били су узваници из Новог Сада и Петроварина, представници установа и друштава, а на „Морави“ официри, представници гарнизона. На ратном броду „Драва“, усидреном поред „Вардара“, били су постројени морнари са својим официрима. Домаћин славе, командант Евген Малинарић, на уласку у брод „Вардар“ сачекивао је, заједно са официрима, госте и званице, примајући честитке. На обали је била постројена почасна чета пешадије и артиљерије, а војна музика била је на броду „Вардар“. На обали Дунава и на мосту Краљевића Томислава била је маса грађана и велики број школске деце са заставама. Звук трубача огласио је долазак адмирала Прице. Обишао је почасну чету пешадије и артиљерије, а затим је ушао на „Вардар“, где му је рапортирао командант капетан фрегате др. Стеван Дракулић. На средини палубе „Вардара“ био је подигнут олтар. Пре почетка освећења славског колача, адмирал Прица поздравио је морнаре саопштавајући им да је краљ телеграфски поздравио славу морнара. У краљевом телеграму је било истакнуто : „Мојој поносној морнарици срдачно честитам славу у дубоком увјерењу да ће непоколебљива у вијерности и оданости и са њој својственом храброшћу и пожртвовношћу бити свагда спремна да нашу побједоносну и славом овјенчану заставу одржи на висини, на коју је на данашњи дан прије десет година издигла на нашем Јадрану. Ја јој од срца шаљем Свој поздрав : Живила ! – Александар”. Одговор на депешу био је : “…упућеним нама приликом славе десетогодишњице сада хисторијског дана када су, захваљујући у првом реду успјесима српског мача, који је оштрило Ваше Величанство, по први пут након вјекова, залепршале наше тробојнице на ратним бродовима на ослобођеном нашем Јадрану, цјелокупна Морнарица понавља заклетву : да ћемо у непоколебљивој вјери и оданости Вашем Величанству умјети очувати и бранити до посљедње капи крви ову мучну и дивну тековину … “.
Освећење славског колача извршили су војни свештеници : православни Матијашевић, римокатолички Рант и муслимански Смаилбеговић. Громким „Живио“ из грла свих присутних, праћен химном и грмљавином топова са брода „Драва“ завршена је свечаност Морнаричке Славе. Сви присутни прешли су на стражњи део брода „Вардара“, где је на столу у средини лежала нова бојна застава. Зорка Стефановић предала је у име друштва Добротворне Задруге Српкиња Новосадкиња заставу команданту морнарице адмиралу Прици. Клицању краљу, војсци, ратној морнарици и Јадрану није било краја, уз грување бродских топова. Адмирал Прица захвалио се краљици и госпођама на дару, подвлачећи да ће Морнарица вршити своје дужности до задње капи крви. Капетан фрегате др. Дракулић однео је заставу пред свештенике, православног, римокатоличког и муслиманског, па је владика новосадски Иринеј осветио. После освећења три свештеника предали су заставу адмиралу Прици који је наредио да се дигне на велики јарбол. Командант Дракулић истакао је : “Поносан што ми је као команданту овога брода пала у дио дужност и част, да примим из Ваших руку ову заставу, молим Вас у име моје, у име подређених ми официра и момчади, да будете Његовом Величанству Краљу и племенитим госпођама тумач наше војничке благодарности и поштовања. Овај патриотски гест племенитих госпођа још више нас утврђује у уверењу да уз Краља стоји цијела Отаџбина, која воли и полаже наде такођер и у своју ратну морнарицу. У овом свечаном часу мисли наше и осјећаји управљају се на онај узвишени час, који ће да куцне кад то нареди наш Врховни Командант и када ћемо сви ми имати прилике да докажемо, да смо достојни насљедници оних хероја, чија смо дјела 7. и 8. октобра прославили. Господине Адмирале, пред скупљеном посадом, нашом снагом, свечано Вам изјављујем, да ћемо радије сви изгинути, него ову заставу икад напустити, да ће краљевски брод „Вардар” ако устреба, у борби знати и да тоне, али увијек под овом светом нам заставом. Војници, дижите високо на јарбол ову заставу! – За Краља и Отаџбину !”.
Пилоти су у авионима кружили и поздрављали заставу, што је такође урадио и велики путнички брод „Цар Душан“ наше речне пловидбе. Затим је на свим бродовима сервирана обилна закуска. Домаћин Славе, командант Малинарић и сви његови официри такмичили су се да сваки гост буде брзо и добро почашћен. Свечаност је трајала преко два сата. У вече је била електрична расвета на бродовима. У чланку у часопису „Јадранска Стража“ истакнуто је да је свечаност изазвала велико одушевљење у целокупној околини. Крсну славу су још прославили Поморска Војна Академија у Дубровнику, Бродарска Подофицирска Школа у Шибенику и све друге установе морнарице на обалама Југославије. (2)
За Јадранску Стражу 1 децембар 1929 године био је важан догађај. Месни одбор Јадранске Страже у Сарајеву сакупио је новац, купио је авион и поклонио га Поморско Ваздухопловној Школи у Дивуљама. У чланку “Први дар” на насловној страни часописа “Јадранска Стража” од децембра 1929, истицало се да први поклон Јадранске Страже нашој морнарици има узвишено значење. Наш народ, преко Јадранске Страже, а ова преко Месног одбора Сарајево, исказује поклоном највише поверење према нашој морнарици и њеној авијацији. Поклон је био знак, да се опремање морнарице не врши мимо воље народа, него да сам народ из својих средстава подупире развој морнарице. Зато је поклон имао далекосежно значење, веће од вредности самог дара. (3)
Родољубива удружења подупирала су рад војске и морнарице дарујући им приликом празника поклоне. Симболично тиме је показано да је народ преко родољубивих друштава подупирао развој морнарице. Зато су поклони имали значење веће од вредности самих дарова. Родољубива друштва су наставила да организују прикупљање новца за поклоне морнарици. Најкрупнија акција Јадранске Страже била је прикупљање новца за школски брод Јадран, који је поринут 1931 године.
Напомене :
- „Дар шибеничких Сокола нашој морнарици”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. фебруара 1928, бр. 3, стр. 18;
- „Јубиларна Крсна Слава Морнарице“, „Јадранска Стража“, Сплит, Децембар 1928, бр. 12, стр. 381-383;
- „Први дар”, „Јадранска стража“, Сплит, децембар 1929, бр. 12, стр. 321;
