Недавно су блокадери позвали на „грађанску непослушност“, представљајући је као демократско право. Ретко ко од њих признаје да се иза те пароле често крије анархично и деструктивно понашање. Како прецизно примећује Иван Крастев, један од највећих савремених политичких мислилаца, кога је према Форбесовој листи светских интелектуалаца часопис „Фореигн Полицy“ уврстио међу најутицајније на свету, глобална средња класа постаје сумњичава према властима, верујући да је успела упркос држави, а не захваљујући њој. Протести се све чешће претварају у перформанс „колективну халуцинацију“, чији учесници уживају у заједничком бунту, али без јасног, одрживог циља.
Управо такав образац виђен је последњих година не само у Србији, већ и широм света. Од источноевропских престоница до Латинске Америке, протести са привидно племенитим мотивима прелазили су у вандализам, блокаде саобраћајница, нападе на полицију, ломљење јавне имовине, претње и физичке обрачуне са неистомишљеницима. У многим случајевима полиција није реаговала одлучно, јер држава није желела да примени силу над сопственим грађанима.
Крастев упозорава да овакви покрети немају јасну политичку платформу, то су „револуције добрих људи против лоших владара“ у којима и левица и десница проналазе простор за свој бес. То их чини идеалним тереном за обојене револуције, у којима се спонтани бунт претвара у организовану дестабилизацију. Управо такав сценарио, уз оркестрирану подршку из иностранства, данас се покушава спровести и против мађарског премијера Виктора Орбана. Европске бирократе и НВО структуре отворено подржавају протестне покрете чији је циљ политичко слабљење или рушење владе, примењујући исте обрасце виђене у многим државама које су одбиле да следе линију Брисела.
Граница између мирног протеста и организованог насиља у оваквим ситуацијама постаје танка, а „грађанска непослушност“ претвара се у еуфемизам за рушење институција и државног поретка.
Србија је годинама уназад мета обојених револуција, а рецепт је увек исти – под плаштом „народног бунта“ производе се хаос, насиље и поделе. Данас се у многим државама од Београда до Будимпеште, не води борба против појединих политичких странака, већ против саме слободе да народ сам одлучује о својој будућности. Спољни центри моћи, уз помоћ домаћих издајника, желе да сломе државну вољу и уведу режиме по својој мери. Грађанска непослушност у њиховим рукама није никакав демократски чин, већ оружје за рушење суверених држава.
извор; српски угао
One Response
Која је ово глупост…наручен снс ткст.
Вучић и његова булумента краду сваке иѕборе, доводе гласаче иѕ Босне, гласају мртви, итд. Он је главни непријатељ народне воље. Одавно би изгубио изборе. Да не помињем да је узурпирао ртс коме сви грађани плаћају претплату и очекују фер извештавање. Тужилаптво и судство не ради посао јер је узурпирао и ту полугу власти. Проблем је што је укинуо поделу власти. Полиција ,суд,тужилаштво, сПарламент све,апсолутно је све у његовим рукама,то је тиранија,самовлашће. Покрао је доста сад хоће да распрода све…сам народ још мало. Народ је изашао на улице и дошао му је крај.