Пише : Дејан Бешовић
Много је Братоножића расељено кроз вјекове из самог племена у Полимљу ,Васојевићима,Кучима ,Бањанима ,Лелићима код Ваљева ,Босни ,Доњем Загарчу ,Цеклину ,Приморју,Морачи .Умјесто детаљнијег изношења свих чињеница које би на одузеле огромни простор а које смо обрадили у књизи „Братоножићи кроз векове “ – САНУ , БЕОГРАД 2025 .године навешћемо само презимена оних који су Каћ,како то наш народ српски народ каже „трбухом за крухом “ отишли из ломних Братоножића у поменуте крајеве .
Вељићи из Долца и Бабина у Васојевићима су према предању и историјским изворима из Братоножића. Сматра се да су од старијег слоја становништва из братоношког племена што је и генетски потврђено с обзиром да припадају роду Братоножића. Вељићи славе Никољдан.
Бојовићи-Брскућани су према предању и потврђеним историјским изворима поријеклом од Букумира из Брскута у Братоножићима и дијеле се на православне Ивановиће и Ратковиће код Рожаја и исламизоване Рамдедовиће и Скендеровиће у Бихору и Дервовиће у Бијелом Пољу. С обзиром да Лаловићи,( Лалевићи ) за које се поуздано зна да су Букумири из Братоножића. , највјероватније припадају старом братству Ратковића .С тога се не поставља питање да ли су и Бојовићи заиста Букумири. Ратковићи славе Никољдан.
Највећа исељеничка братства су Шошкићи у Васојевићима, Крњичани Вукићи на Скадарском језеру, Вучинићи и Вукановићи у Пиперима, Вукајловићи у Грахову, Осредчани у Доњој Морачи и Белоjице у Рожајској области,Фемијићи ( Фемићи ) из Пелевог бријега ,Добрашиновићи ,Милошевићи –Баљевићи потомци Милоша Баљевића у Беранама Скоро сва наведена братства према историјским потичу од Баљевића који су уједно и најбројнија грана Братоножића. За Радмановиће из Загарача који су такође од Баљевића се испоставило да припадају војводско Свештеничкој породици . С друге стране, за Цимбаљевиће из Васојевића који су према предању припадали Пиперима се испоставило да припадају роду Братоножића. Већина Братоножића слави Никољдан, док Прогоновићи славе Јесењи Јовањдан, а Вучинићи, Вукановићи, Крњичани и Цимбаљевићи славе Аранђеловдан.
Поповићи у Прекобрђу такође воде поријекло од братства Баљевића и коначно је утврђено јер се код њих слабо очувало предање. Неки тврде да су стара српска презимена која је постојала у Прекобрђу прије доласка Богића Морачанина. Други тврде да су потомци Богићевог сина Добрије. Други тврде да су потомци Богићевог сина Добрије…Њихов завичај је село Клопот које се касније везује са Петровом Равни. Раније су се добро множили, тако да су им животни услови били слаби у Малом Селу те су се прије 200г у једној повећој групи одселили у Србију код Алексинца. Тамо су их крајем 19.вијека обишли њихови рођаци и установили да их тамо има далеко више него у Морачи. Показали су им драге успомене из Мораче, један мач и једну сребрну чашу на којој је писало „Кичино село“.
Приликом исељења Поповића из Прекобрђа у Србију, остао је на старевини само њихов предак Плавиша који је био Свештеник . Радоња је такође био Свештеник . Исто тако, син Радоњин био је Свештеник , па изгледа да су се по њему прозвали Поповићи. Вулета је доживио дубоку старост и погинуо је у једном сукобу са Кучима који су му плијенили стоку. Иако стар сустигао их је и неколико поубијао. Један од Куча удари тада Вулету ножем по глави и напола је расијече. Нешто касније кад су га потомци преносили нашли су му расијечену лобању. Био је храбар и угледан човјек у Прекобрђу…Послије ослобођења Колашина неколико браственичким фамилија Поповића преселило се на Дријенак и Липово. Тамо су уважавани као храбри ратници те је Ћулу Радосављеву додијељено барјактарство, а његовом рођаку Кику официрски чин…
Тошковићи су најближи сродници Јанкетићима. Заједнички им је предак Вујадин Марков, унук Вукотин. Вујадин је имао два сина: Јанка и Груша. Од Јанка су Јанкетићи, а од Груша су Тошковићи. Грушо је имао сина Милету, а овај Тошка. Тошко је имао 7 синова: Богдана, Мираша, Јовету, Мијајла, Јована, Петра и Радована. Њих четворица нијесу оставили потомство због ране смрти и погибија, а Мираш и Јовета су се преселили у Санџак потом у Србију – околина Ужица. Петар Тошков био је официр у ратовима од 1876-1878.
Богдан Тошков имао је шест синова: Јанка, Риста, Машана, Јова, Секулу и Вукашина.
Иако малобројни као бр, Тошковићи су уважавани као храбри ратници, паметни и честити људи. Највише се истицао Јанко Богданов, учитељ и народни посланик у првој црногорској скупштини. Био је велики борац против апсолутизма краља Николе као и борац за уједињење Црне Горе и Србије. За народног посланика биран је три пута од 1906 до 1916г.
Тошковићи су се иселили у околину Бијелог Поља, Ужица и Чачка. Има једна фамилија у Колашину и двије у селу Плана код Колашина. У Морачи није остао нико.
Унук Марка Вукотина – Јанко Вујадинов је родоначелник бр Јанкетића. Стари људи су причали да је био малог раста, али веома окретан човјек те су га због тога звали Јанкета и тако су се његови потомци прозвали
Јанкетићи потичу од Јанка који је имао два сина: Милоша и Новака. Милош је имао 7 синова: Николу, Мика, Ђура, Веља, Радосава, Савића и Илију. Новак је имао три сина: Лакића, Ивана и Радована.
Иако мало братство. , Јанкетићи су дали велики број истакнутих јунака и угледних људи свога времена. Ђуро Милошев је био морачки барјактар, а тај барјак му је дао лично Карађорђе на Суводолу 1809.године за показано јунаштво. У боју на Горњој Морачи 1820.године убио је турског барјактара Муја Мицановића. О овом догађају постоји народна пјесма…Јанкетићи су се постепено исељавали из Мораче. Прво су се у Горње Липово преселили Радован Новаков са синовима и Савић Милошев, а нешто касније и Ђоко Иванов. Данас их има на Косову 8 породица , у Липову, Подбишћу, Колашину, Подгорици и Београду су такође бројни. У Морачи сада имају свега двије куће.Јанкетићи у Кисјелици на Пелевом Бријегу и дан данас имају имање и до звани Јанков .
( наставиће се )
