Гордана Радојевић, предсједник Друштва демографа и статистичара Црне Горе, у емисији ТВ Newsmax Balkans обавијестила је јавност Црне Горе о забрињавајућој наглој промјени демографског стања у Црној Гори. «Влада је направила један (формални) институционални искорак формирања секретаријата за питања демографије и популациону политику, као и Министарство дијаспоре које се бави демографским питањима (министар Мирсад Аземовић), али конкретних мјера и предлога нема, осим обећања…»

Сажето речено предсједница Друштва демографа Црне Горе је саопштила да је очигледан велики број муслиманских миграната и према последњим подацима министарства унутрашњих послова примјетан раст миграната посебно из Турске и Азербејџана, који у Црној Гори заснивају мјесто рада и живота. Визни режим је домен Министарства вањских послова, којим руководи министар Ервин Ибрахимовић, истакла је Радојевић, али и чињеницу да миграциону политику министарства одобрава влада као државну политикуе и да одлуке министарства пролазе одобрење скупштине. Навела је и да велики број миграната није пописан и да избјегава пријављивање, као и да држава не користи упаривање података ради утврђивања броја и идентитета миграната…

„Улазимо у последњу фазу развоја демографске политике. Природни прираштај опада и број радно способног становништва се смањује…» «Сјевер Црне Горе изумире, простор се празни, и ако наша држава не препозна ту могућност за насељавање свог матичног становништва препознаће странци…» «Разлог што власт слави природну стопу незапослености није за похвалу него за забринутост, јер чињеница да у некој општини нема незапослених није добра државна политика него чињеница што у тој општини нема уопште становништва. Тај тренд се наставља…»  «Исељавање домаћег становништва из Црне Горе је повећано од 2020. године што доказује да економски стандард није пресудан за избор мјеста живота него првенствено правна држава, људска права, култура живота.»

Дакле, на основи саопштених података од Друштва демографа и статистичара, и на основу онога што можемо видјети у главном граду Црне Горе или Будви, може се закључити да се домаће словенско становништво Црне Горе исељава док турски и ини муслимански мигранти масовно насељавају Црну Гору.  Међутим, сада смо сазнали да је то програм и организација Министарства вањских послова Црне Горе под руководством Ервина Ибрахимовића предсједника Бошњачке странке (која програмски заступа исламске екстремистичке ставове) у циљу повећања процента исламског становништва у односу на домаће већинско хришћанско становништво Црне Горе, а да такву политику одобрава влада Црне Горе. Наиме, Црна Гора је препуштена либералној муслиманској миграционој политици муслиманског Министарства вањских послова са одобрењем предсједника владе, у којој муслимани заузимају непропорцијално већи број министарстава у односу на број муслиманског становништва у Црној Гори али зато муслимански министри раде на промјени стања вјерске већине становника Црне Горе, а када постигну проценат трећине муслиманског становништва слиједи сценаријо Сјеверна Македоније, Косова и Метохије, Босне и Херцеговине, или Сирије која је некада била потпуно хришћанска медитеранска држава… Такође, и муслиманског Министарства дијаспоре које се бави односима са исламским исељеницима из Црне Горе као да нема исељеника из Црне Горе већинског хришћанског православног становништва и које организује Бизнис форуме за бизнисмене из исламског свијета ради увођења исламских инвестиција у Црну Гору и организовања исламских пословних пројеката.

Постоје ли државе секуларног друштвеног уређења осим Црне Горе које имају муслиманска министарства то јест министарства религијски резервисана за припаднике исламске вјере?

МИСИЈА МУСЛИМАНСКЕ МИГРАЦИЈЕ

Исламска империјална идеологија државе Турске представљена као је државна доктрина турске спољне политике у првом мандату турског предсједника Таипа Ердогана, под називом „неоосманизам“ – као доктрина обнове доминације Турске на простору Балкана који је био под отоманском окупацијом преко муслиманске мисије медијске вјерске, финансијске, миграционе муслиманске политике. Политичари у Црној Гори можда не прате процесе балканских и глобалних геополитичких међународних односа. Политичке представе политичара у Црној Гори, левичара и десничара, су базиране на идеолошким социјалистичким представама свијета. Зато нису читали књигу турског дипломате, бившег министра иностраних послова и предсједника владе Турске, Ахмета Давутоглуа, „Стратегијска Дубина“, познатог као протагониста исламске идеологије „неоосманизма“, у којој је описана турска спољна политика и муслиманска мисија према Балкану. Спољнополитичка државна доктрине „стратегијске дубине“ Турске, коју је 2009. године формулисао тадашњи министар спољних послова и универзитетски професор Ахмет Давутоглу, политички приоритет неоосманизму су Блиски исток, Кавказ и Балкан, као „области које су током прошлости дуже или краће вријеме биле у саставу Османског царства“ (османске окупације). У остваривању програма неоосманизма, Давутоглу у књизи наводи да су данашњој Турској на Балкану главни савезници Албанци и Бошњаци.

Турска на Балкану спроводи свој стратешки геополитички програм – «неоосманизам», који је у прошлом вијеку Турска прогласила испред исламских држава као средиште бившег Калифата – као програм обнове отоманске културне и политичке доминације на простору који је био под отоманском окупацијом, али и као иницијативу исламског империјализма у свијету. Турска и исламске државе попут Уједињених арапских емирата «неоосманизам» на Балкану спроводе колонијалном културном политиком и инвестирањем у инфраструктуру, различите друштвене установе, политичким мобилисањем постојећег муслиманског становништва и насељавањем исламског становништва. Наиме, примјењују муслимански метод исламског империјализма из времена отоманских освајања, метод муслиманских миграција насељавања немуслиманских држава и потискивања немуслимана, као што је исламска иперија прије отоманске војске насељавала муслиманска номадска племена ради насељавања простора хришћанских држава и прогона хришћанског становништва.

У контексту и континуитету програма «неоосманског» насељавања Црне Горе муслиманским мигрантима, јасно је зашто Црна Гора има Министарство вањских послова и Министарство за дијаспору резервисано за министра муслимана и зашто сви службеници тих министарства морају бити муслимани (што поред осталог говори о односу ислама према немуслиманима). Истовремено, у Црној Гори странке муслиманске мањине методама стратегије „неоосманизма“, то јест обнове отоманске окупације, креирају концепт владања муслиманске мањине вјерском већином од 80 одсто становника. Такав метод муслиманске мисије на Балкану је спроведен у републикама бивше Југославије: Македонији, покрајини Србије Косову и Метохији, Босни и Херцеговини, до протјеривања православног хришћанског становништва.

ПОДРШКА НОВООСМАНИЗМУ У ЦРНОЈ ГОРИ

Муслиманска мисија у свим немуслиманским државама је користила и користи социјалистичке и уопште левичарске партије на власти или у опозицији као средства муслиманске мисије. Тако је исламска заједница у Црној Гори користила Демократску партију социјалиста која је 30 година била на власти у Црној Гори, као преименовани Савез комуниста Црне Горе, од 1991. године после распада Социјалистичке Југославије. Исламска заједница Црне Горе као средства муслиманске мисије користи и мање социјалистичке странке које програмски прате политику највеће социјалистичке партије Црне Горе – ДПС. У глобалним геополитичким размјерама, Демократска партија социјалиста (ДПС), моћна међународна мафијашка криминална организација, која је потпуно владала Црном Гором до 2020. године у коалицији са својим “сателитским“ социјалистичким и странкама муслиманске мањине, била је средство муслиманске мисије исламског империјализма као глобалне религијске категорије. Наиме, локални политички и приватни интереси сличних социјалистичких партија за муслиманску мисију су маргинални и средство остварења стратешких исламских интернационалних интереса.

Исламска вјерска заједница користи ДПС и као опозициону партију. Кандидовање муслимана за градоначелника главног града Црне Горе на претходним страначким изборима показатељ је културне политике ДПС-а и исламске иницијативе у тој партији иако немуслимани ДПС- а мисле да тактички мобилишу муслимане против сународника православних хришћана из идеолошке мржње према вјери православних предака. Истовремено, Исламска вјерска заједница је успоставиле исти политички однос са новом партијом на власти у Црној Гори, са Покретом Европа сад, и исламске политичке партије су ушле у коалицију са новом партијом на власти ради континуитета муслиманске мисије у Црној Гори. Нова најбројнија партија на власти, Покрет Европа сад, на челу са новим премијером Црне Горе који је предсједник тог покрета, унапредила је сарадњу са исламским партијама (које су у претходној власти учествовала у прогону Српске православне цркве у каолицији са ДПС-ом). Поред унапређене сарадње са исламским странкама, Покрет Европа сад је у своју организацију учланио многе муслимане и поставио као министре нове владе. Истовремено, муслиманско становништво је по вјерској одлуци Исламске заједнице на изборима за градоначелника Подгорице гласало за опозиционог муслиманског кандидата ДПС-а, који је деценијски активиста ДПС-а, партије која је изгубила власт на изборима 2020. године јер је покренула државни прогон православне Цркве у Црној Гори.

Подсјетимо, више муслиманских организација, и вјерских вођа, и Бошњачка странка у Црној Гори су више пута упућивали захтјеве министарствима просвете и културе Црне Горе да „у складу са својим законским дужностима“ покрену поступке уклањања из школске лектире двије књиге – спјева „Горски вијенац“ Петра II Петровића Његоша и романа „Пешчаник“ Данила Киша, писца из Црне Горе, Јевреја по оцу, рођеног на Цетињу. Представници муслиманске мањине у Црној Гори су тако приказали пројекат своје културне политике уређивања школских програма у којем су наведена књижевна дјела као почетак списка исламског програма недозвољене школске литературе, а који би се проширио на сва немуслиманска књижевна дјела историјских и савремених писаца када би били у могућности спровођења муслиманског модела школског образовања. Такође, подсјетимо да Бошњачка странка у свом програму захтијева измјене грба Црне Горе.

Подсјетимо, Бошњачка странка у Црној Гори је протестовала против предлога владе Црне Горе да се дан рођења Владике и господара Црне Горе и Брда Петра II Петровића Његоша прогласи државним празником. Муслиманска вјеркса заједница и исламске политичке партије су оптужиле владику Петра II Његоша за пропагирање геноцида над муслиманима зато што се борио за ослобођење свог народа и отачаства од османског окупатора. Потпредсједник Бошњачке странке и црногорске Скупштине, Суљо Мустафић, (који се често састаје са Таипом Ердоганом у Турској) у телевизијском разговору је владику Петра II Петровића Његоша квалификовао као «исфрустрирану особу», јер «Његош није имао успјеха у рату са Турцима, а није му успио војни напад на Подгорицу, па је зато из револта писао пјесме» против ислама. Наши политичари не схватају политичку поруку Ердогановог политичког представника у Црној Гори, Суља Мустафића, да према повјесним, вјерским и политичким принципима турске државне доктрине «неоосманизма» Турска и Ислам имају историјско и исламско право и на власт у Подгорици, јер је Подгорица, као и други градови Црне Горе, дуго била под османском окупацијом, а коју  остварују и планским насељавањем турског и иног исламског туркијског становништва у Црној Гори.

ИЗВОР: https://christianorthodoxorder.wordpress.com/