– То су, такође, двије главне поруке. Видјећемо у наредним данима и да ли ће атмосфера постати усијанија или ће задржати уравнотежен карактер. Војна парада се одржава на десет година, а поводом „Олује“, као нека врста демонстрације нових војних капацитета хрватске војске. Уједно, Томпсонов концерт је био почетком јула у хрватској престоници, поново ће наступати и 4. августа – истиче Пуповац у разговору за Радио-телевизију Србије.

Наводи да је овакав приступ изазвао забринутост и неспокој код Срба, али и код других народа који су били жртве Другог свјетског рата, као и људи у Хрватској који дијеле демократске вриједности и настоје да злу традицију држе даље од јавног и политичког живота.

– Већ годинама биљежимо говор мржње према Србима. Та је појава у неким раздобљима интензивнија, посебно у августу, али се одражава током цијеле године. Такви чинови неријетко су повезани са усташким насљеђем које још увијек живи у Хрватској. Међутим, проблем је што је таква политика била резервисана за маргину, а сада је дио главног тока, захваљујући чињеници да је екстремна десна политика постала дио владајуће већине у Хрватској – наглашава саговорник.

Пуповац указује да је карактер операције „Олуја“ такав да су цивили били најбројније жртве и страдалници.

– Цивили нису били заштићени као што је било декларисано. Били су убијани, морали су да бјеже, у колони, која је била ракетирана и нападана у више наврата. Нису се поштовала правила ратовања и међународни закони. Није било санкција за оне који су починили злочине, као што ни данас нема воље да се они санкционишу – напомиње предсједник СДСС-а.

Објашњава да су подигнуте свега три оптужнице, од којих су двије потврђене и починиоци су кажњени.

– Ратни злочини у операцији „Олуја“, а прије тога и у акцији „Бљесак“, нису ваљано истражени. Пуштање из Хага Готовине, Маркача и Чермака доживљено је као крај идеје да ће неко одговарати за злочине. То је озбиљан проблем за међународно правосуђе и Републику Хрватску -сматра Пуповац.

Тврди да историчари који раде на пописивања жртава рата у Хрватској то не спроводе у дјело када је ријеч о жртвама српске националности.

– Ако чак и раде, онда се то не објављује. Историчари у великој мјери избјегавају то раздобље и њиме се баве само у функцији учвршћивања доминантног наратива. То значи причање о Олуји без свјести и сазнања о страдањима Срба и одговорности за страдање Срба. Суживот Срба и Хрвата у Хрватској се упркос таквим праксама одвија на одређеном нивоу. Може да буде отежан с обзиром на то да је чињеница да се све мање зна о томе како и колико су Срби страдали у Хрватској – закључује Милорад Пуповац у разговору за Јутарњи програм РТС-а.