Пише :Дејан Бешовић

 Дуго смо се двоумили дали да пишемо о свом племену или да перо оставимо неком другом ,мудријем ,умјешнијем, писменијем,млађем  . Љубав према Братоношком племену и Братоножићима ипак је надвладала .

 Братоножићи су најмање Српско  племе црногорских Брда . Област Братоножићи  јасно ограничена на западу Морачом и на истоку и југоистоку Малом Ријеком, само што се на сјевероистоку продужава да би се при дну створили већи дјелови родне земље. У народу је сачувана поуздана успомена да су Братоножићи некад били обрасли вeликом гором и да је усљед тога било на појединим мјестима и много више земље за обрађивање.Вриједно је пажње, да су старија села у Братоножићима била већином на вишим положајима него данашња а нека чак и на брдима и на странама високих коса. Нека од села чине сасвим засебне цјелине, као на пр. мала села: Морачица (5 домова или породица), Павличићи (6 домова ), Дуга (5 домова ), Мала Ријека (2 дома), Поткрш (11 домова), Видачица (6 домова.), и Јаблан (6 домова ). а већа села : Клопот (35 домова.), Вилац (38 домова) и Бољесестра (30 домова .).Друга опет села имају истине ради свако своје засебно име и сматрају се као засебна насеља, али по више њих народ обухвата и укупно, као цјелину, једним заједничким предионим именом. Тако се именом Пелев Бријег (или Пељев Бријег) зове не само село Пелев Бријег (35 дом.) него и сусједна му села: Змијинац (10 домова и Кисјелица (29 домова ). Своштица или Сеоштица  (35 домова) која обухвата  обухвата шест мањих села- засеока , од којих је свако у засебном долу (»рупи«): Вељи До, Шупља Главица, Трештени Врх, Рожанац и Липови До,Орах . Лутовом (50 дом.) се зове предио са пет села: 1) Лутово или Доње Село 2) Гуснћи, 3) Дубраве, 4) Ровањ и 5) Дубочице. Брскут је велики предио, који је више од половине насељен Братоножићима, а остало су Кучи: први већином на десној страни ријеке а други сви на лијевој. И Братоножићи и Кучи су у Брскуту настањени  по омањнм селима или браственичким групама, од којих су братоношка братства : Чађеновићи, Гарићи, Мијаиловићи, Секуловићи, Погшуме, Брадашице, Лази, Корјен, Царичићи и Ђукићи у селу Зауглу (у коме је већина брастава од Куча), Тољевићи, Шајиновићи и Вучелићи( Вучељићи ). Међу овим селима су највећа Брадашица (20 домова ) и Лази (15 домова }, а остала су мања. Сва братоношка села у Брскуту имају укупно око 115 домова.Што се оваке групе од села зову једним општим именом, узроци су двојаке врсте:историо- географски и друштвени. Први је у томе, што су сва та села прилично близу и обично у једном предјелу, који чини једну  географску цјелину, а други у томе, што су сва или готово сва таква села насељена огранцима од једног истог великог браства. Тако су села Пелева Бријега не само географски близу него и насељена породицима од једног браства, Баљевића (изузимајући  мали род Царичића); слично је у Лутову; у Сеоштици су  два  браства ( Велимировићи и Радошевићи ) У Брскуту је пак превладао географски моменат: он је насељен истина браствима разног поријекла, али је добио своје опште предионо име по ријеци, која кроз село  тече.Села по Братоножићима, као и свуда по јужним  српским крајевима, већином су насељена од брастава, дакле чине сродничке, браствене цјелине. Многа се од тих села и не зову друкчије него по презимену свога браства.Најпре ћемо разгледати, шта су досадашњи истраживачи  казали о поријеклу племена Братоножића. Затим ћемо потражити све историјске податке, који су нам били доступни и  могу нам ма колико помоћи, да сазнамо нешто  о етничкој прошлости братоношке области. Историјски су подаци наравно и најпоузданији. Уз то ћемо узети у помоћ , разне остатке од живота и културе ранијег становништва и размотрити топографска имена, издвајајући нарочито она, у којима је очувана успомена на неко давнашње становништво. Особиту ћемо пажњу обратити и на сва народна предања о старијем становништву.Кад све ове равноврсне податке међу собом упоредимо, можемо доћи до прилично поуздане представе о етничким промјенама, кроз које је пролазило становништво братоношке области или како су га звали наши ђедови – Братоношке горе .На крају рада ћемо ,као што радимо истаћи и знамените Братоножиће.

До сад је о Братоножићима мало ко писао, па и то сасвим недовољно. Прве књижевне податке о Братоножнћима имамо код Марјана Грбичића- Болице у његовом опису скадарскога санџака од 1614. године, дакле са самог почетка 17. вијека. Он помиње, да су Братоножићи, Кучи и друга брдска племена била пре тога одметници а да су тада стојала под турском влашћу. Затим набраја племена у Брдима делећи их на српска православна и на католичка, па међу првима именује и Братоножиће, за које каже да имају 86 домова и 260 војника и да им је старешина Станоје Радоњин (превод Болице у Ровинског Черногорији, I, стр. 809).Такође у 20. и 21.вијеку појављивале су се чак и обимне монографије о Братоножићима од којих издвајамо монографију проф.др.Мила Марковића ,професора политичке економије  „Братоножићи кроз историју “ у којој је свако писао што му падне на памет ,тако да она нема никакву  историјску употребну вриједност . Листајући ту монографију као и претходну које је издало извјесно удружење Братоножића „Пејо Станојев “ стиче се утисак да је и сам Господ Исус Христос поријеклом из Братоножића .Толико су те обимне монографије тачне прецизне и употребљиве . Одмах да напоменемо за овога Станоја Радоњина, да је и у народу очувана о њему сасвим поуздана успомена: он је био предак данашњег  браства Баљевића с Пелева Бријега а живео је у дванаестом пасу рачунајући од данас. Дакле се и народни рачун тачно слаже с историјским податком у Болице, јер пошто се обично један пас рачуна по 25 година, онда дванаест пасова ивносе 300 година, а то нас управо доводи на почетак 17. вијека.Црногорски митрополит Василије набраја у једном свом писму од 1753. године нахије и племена у Црној Гори и у суседним областима и каже за Братоножиће, да ее деле »на два племена” и да имају једног војводу (Марко Драговић: Митрополит црногорски Василије Петровић Његош. Цетиње, 1884. стр. 13). Под именом два племена «разумео је он без сумње два главна братоношка браства, пошто се у обичном говору не само браства него и мањи родови често називају племенима. И, данас  у Братоножићима постоје  два велика браства (једно су »Братови потомци а друго су Лутовци) различитог историјског  поријекла, која чине скоро свеколико становништво у племену.У књизи Вијале де Сомијера набрајају се сва племена црногорска и брдска а Братоножићи се зачудо не именују. Можда их је урачунао у Куче, пошто се то у оно вријеме као и у ранијим вјековима, и по народном узимању често чинило. И писац књижице “Montenegro und die Montenegriner” (Штутгарт, 1837) каже, да једни броје седам Брда, док их други деле на четворо и један од та четири дела су Кучи, у које се рачунају племена: Дрекаловићи, Братоножићи, Васојевићи, Орахово и Затријебач.Ровински има истина о Братоножићима и засебан одељак (у Черногорији, св. II, 1 део, стр. 85—91), али не казује о њихову поријеклу ничега стварнога, него усљед потпуне оскудице у подацима измишља сам разне могућности о њихову поријеклу у вези с односом Братоножића према сусједним племенима, нарочито Кучима. Тако налазимо код њега тврдњу, како Братоножићи о свом досељењу знају само толико да су дошли од некуд из Босне или Херцеговине после косовске битке, дакле, вели, онда, кад и Кучи, претходници Дрекаловци.Зато се Ровинскоме намеће питање: да нису они дошли заједно и да нису некад чинили један род? Колико је ова тврдња Ровинскога напамет речена, најбоље се могло видети из података о поријеклу племена Куча, које сам ја објавио у свом раду о »Кучима“ (у Етнографском зборнику у књизи шеста), а видеће се и из грађе о поријеклу данашњих братоношких брастава, коју ћемо даље изнијети. На основу тих истих података показује се сасвим неоснованим и нагађање Ровинскога на стр. 89 : »Најзад, ако су Кучи и Братоножићи дошли из Босне или Херцеговине, пут им је водио са северозапада, од Фоче, кроз Дробњаке и Пиву, као што су ишли и Васојевићи, што је фактично доказано, и према томе су они сви морали доћи најпре у Братоножиће и тек одатле прећи даље у Куче. Ни за претка васојевићског, Васа, не знамо ништа поуздано, одакле је дошао (в. рад Богдана Лалевића и Ивана Протића о Васојевићима, у Етнограф. зборник пети ), те према томе порекло Васојевића из Босне или Херцеговине није ни најмање »фактично доказано.“ Такође Павле Аполонович Ровински мијеша братство ,племе и род што смо уочили читајући његову монографију о Ножици .

                         ( наставиће се )