Људска времена нестала, поганска настала, земља неподношљива постала.
Тешко томе ко је потчињен олошу безвриједноме.
Кад гори одлучују о будућности бољега, наступа зло од којега не може бити горега.
Гдје приватни универзитети ничу као печурке, тамо не фали тровања.
Земљу продали, браћу издали, олош постали, зли дани настали.
Толико су се накотили изроди млади да мало гдје важе обичаји стари.
Иза пета стално некоме бити, а не забаздити, то не може бити.
Завађенији смо неко икад јер не можеме се опаметити никад.
Смањује се број туриста у Будви. Народ се плаши јер тамо бију и предсједника, а камоли обичне људе.
Откад нам одсвакуд у земљу улазе и по њој газе, трпимо најкукавније поразе.
Револуцију су дигли једном, а народну муку безброј.
Издржљивији смо него сва Европа. У њој је комунизам пао, а овдје је непоколебљиво опстао.
Ко може да се на слану руку намами, лако се наговори да се помами.