Поводом мог јубиларног 80. рођендана, данас је у Дворској цркви Светог Андреја Првозваног одржан молебан за здравље и благостање. Домаћин је био мој син Њ.К.В. Принц Наследник Филип, који је иницирао ово молитвено окупљање у моју част, а са жељом и да ода признање мојој служби Круни, нашем народу и Отаџбини.
Службу је предводио Његово Преосвештенство Епископ топлички Г. Петар, викарни Епископ Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, уз саслужење оца Михаила Рапајића, дворског свештеника, и протођакона Стевана Рапајића, а присуствовали су и Њихова Краљевска Височанства Принцеза Даница, Принц Стефан, Принцеза Марија и Принц Александар, као и чланови Саветодавних тела Круне. Моја супруга, Њ.К.В. Принцеза Катарина, и ја због неизбежних обавеза у иностранству, нисмо могли да присуствујемо, али сам веома захвалан мојим синовима, снахи и унуцима, као и пријатељима Краљевске породице, што су обележили мој рођендан на овако прикладан начин.
Дубоко ме дирнuла симболика цeлог овог догађаја, да су се молитве Господу ујединиле у мом дому, међу мојим народом, на дан мог рођења, који је истовремено и дан коначног повратка Краљевске породице у земљу предака након деценија присилног изгнанства. То је и подсетник на обавезујуће наслеђе народа Србије и наше породице, коме ми Карађорђевићи морамо увек да служимо, чак и у временима неизвесности и тешкоћа.
–Сада, када мој отац, Престолонаследник Александар, пуни осамдесет година, осећам дубоку дужност да одам признање човеку чији је живот уједно сведочанство историје, моралне постојаности и тихе жртве у име части, отаџбине и предака”, рекао је ЊКВ Принц Наследник Филип. „Мој отац није само чувар породичне историје. Он је мост између прошлости и будућности. Он је симбол вредности које надживљују режиме: части, стрпљења, мира, служења и наде. У времену када су многи тражили шта ће добити од Србије, он је безусловно давао себе Србији. И наставља да даје. Данас, када гледам свог оца, гледам у огледало постојаности. У пример како се држава воли без мржње. Како се служење људима мери ћутањем, радом, непрекидним инсистирањем на култури сећања и поштовању. Он није само чувар круне. Он је чувар вредности. На његов осамдесети рођендан, као син, поносан сам. Као грађанин, захвалан. А као човек, дубоко дирнут што је у једном времену када се идеали руше, он био стена која није попустила.”
Целокупан текст који је мој син посветио мени на овај јубилеј, можете прочитати на нашем сајту.
Овим поводом, подсетићу још једномна моју рођенданску поруку: „Године су само број, тако да не придајем много пажње бројању рођендана. Али у ових осам деценија које су прошле, видео сам много тога. И приметио сам колико нејединство узрокује проблеме и невоље, како може уништити народ и његову будућност. Зато је моја рођенданска жеља да народ Србије буде сложан, уједињен и фокусиран на заједничке вредности, уместо на наше разлике и оно што нас дели. Будућност се може градити само на слози, међусобном поштовању и заједничким напорима. Наши преци су нас томе научили. Морамо бити достојни настављачи њиховог рада и наслеђа.“
