Одметници Јусуф Мехоњић и Хусен Бошковић од 1918-1924. године убили су са сарадницима преко 800 најугледнијих Срба : начелника, инспектора, официра , војника, жандара , свештеника, домаћина… Балкански ратови донијели су слободу Српском народу … У Првом Свјетском рату муслимани са ових простора приступају Аустро-Угарској војсци , формира се војна муслиманска формација од преко 10.000 војника, која ће учествовати и у нападу на Русију.
У тим Турским формацијама учествује као официр и комита Јусуф Мехоњић из Гранчарева и Хусеин Бошковић.из Маоча .
Покоравањем Црне Горе 1916.год од стране Аустроугарске,муслимани ступају у њихову службу као милиција-шућкори.
Од 1916-1918.године, муслиманска милиција је убила много Срба. Терор се наставља и у Краљевини СХС. Одметници Јусуф Мехоњић и Хусен Бошковић од 1918-1924. године убили су са сарадницима преко 800 најугледнијих Срба : начелника, инспектора, официра , војника, жандара , свештеника, домаћина…
Попа Неша Јоксимовића су на најсвирепији начин пред породицом убили син Ејупа Лепаре Гаљан са сестрићима Јусуфа Мехоњића и још 14 муслимана из Вранеша и околине, 28. фебруара 1916. године. Живом су му одрали лице, поломили ноге и руке.
Поп Нешо је рођен 1868. године у селу Горице код Павина Поља. Отворио је 1892. године на Горицама прву основну школу у Вранешкој долини. Звала се “Српска народна основна школа”. Тадашње турске власти будно су пратиле шта дјеца уче у школи скоро свакоднецвно вршећи надзор. Поп Нешо је након 11 година пребјегао на Стожер гдје је 1903. године основао нову школу. Након годину дана рада школу је спалио Ибрага Мушовић из Вранеша. Због учешћа у побуни против Турака 1905. године био је осуђен у Сјеници на 101 годину затвора. Амнестиран је 1908. године. У Балканском рату био је војни свештеник Прошћенско-Баричког батаљона, а свјетског рата Бјелопољске бригаде. Важио је за угледног човјека и народног првака у свом крају.
Поред попа Неша одметници Јусуфа Мехоњића или муслимани као одметници или „шуцкори“ убили су бројне друге грађане из Вранешке долине и шире околине
1916-1918. године
Бубања Јован, рођен 1863, Бубање, земљораданик, цивил. Убијен од „Турака“- муслимана у Лукавици, 5. јануара 1916. године.
Бубања Мирко, рођен 1877, Бубање, земљораданик, цивил. Убијен од „Турака“- муслимана у Лукавици, 5. јануара 1916. године.
Бубања Радуле, рођен 1832, Бубање, земљораданик, цивил. Убијен од „Турака“- муслимана у Лукавици, 5. јануара 1916. године.
Бусар-Дробњак Миро, рођен 1863, Лукавица, земљораданик, цивил. Убијен од „Турака“- муслимана у Лукавици, 4. јануара 1916. године.
Карличић Илије Мијаиле, рођен 1865, Лукавица (Штитари), цивил. Убијен од „Турака“- муслимана у Лукавици, 4. јануара 1916. године.
Кораћ Радоња, рођен 1834, Крље, земљораданик, цивил. Убијен од „Турака“- муслимана у Лукавици, 4. јануара 1916. године. .
Кораћ Радун, рођен 1854, Крље, земљораданик, цивил. Убијен од „Турака“- муслимана у Лукавици, 4. јануара 1916. године.
Ћоровић Величко, рођен 1849, Бихорићи, земљораданик, цивил. Убијен од „Турака“- муслимана у Лукавици, 4. јануара 1916. године.
Ћоровић Марко, рођен 1853, Бихорићи, земљораданик, цивил. Убијен од „Турака“- муслимана у Лукавици, 5. јануара 1916. године.
Ћоровић Пуниша, рођен 1864, Бихорићи, земљораданик, цивил. Убијен од „Турака“- муслимана у Лукавици, 5. јануара 1916. године.
Шћекић Милован, рођен 1845, Штитари, земљораданик, цивил. Убијен од „Турака“- муслимана у Лукавици, 5. јануара 1916. године. [6]
Шћекић Раденко, рођен 1853, Црљевине, земљораданик, цивил. Убијен од „Турака“- муслимана у Лукавици, 4. јануара 1916. године.
Aзањац –Поповић Петар, рођен 1880, Азање, комита. Убијен у борби од жандарма- шуцкора (муслимани у служби окупатора) код куће у Азањама, октобра 1917. године.
Грдинић Грујо, родом из среза колашинског, комитовао са Петром Азањцем. Убијен у борби од жандарма и шуцкора (муслимани у служби окупатора) код куће у Азањама, октобра 1917. године.
Дамјановић Вукајло, Лијеска. Предсједник општине у Шаховићима 1916. године. Ошпијан од неких муслимана и домаћих шпијуна и интерниран. Умро у логору у Добоју 1917. године.
Ковачевић М. Јово, Шаранци, комита. Погинуо од шуцкора (муслимани у служби окупатора) у Санџаку, 1917. године.
Новаковић М. Јово, Шаранци, комита. Погинуо од шуцкора (муслимани ступили у службу окупатора) у Санџаку, 1917. године.
Бабић Добрице Војин, рођен 1889, Миоче, срез пљеваљски. Живио у Гранчареву код Томашева. Погинуо од муслимана у Гранчареву, 1918. године.[7]
Влаховић Мркојева Јасна, Ровца, домаћица. Заклана код Колашина, 1918. године од аустоугарских жандарма-муслимана јер није хтјела да изда комите.
Вујисић Милованов-Пулев Саво, рођен 1880, Штитарица, комита. Дошао са рада у Америци. Погинуо од шуцкора (муслимани у служби окупатора) 1918. године на Пештеру приликом покушаја да пређе у Србију.[8]
Недовић Тома, рођен 1888, Пријелози. Погинуо на Пештери од разбојничких банди (муслимани и албанци), 8. децембра 1918. године.
Рутовић Вука Милисав, Обод, Потрк. Убијен од одметничких муслиманских банди у Ободу код Потрка, 1918. године.
Рутовић Вука Милосав, Обод, Потрк. Убијен од одметничких муслиманских банди у Ободу код Потрка, 1918. године.
Ћетковић Арсеније, Лепенац код Мојковца, трговац. Убијен од одметничких муслиманских банди у периоду од 1918-1924. године.
Џогаз Мијаило, Илино Брдо, Пљевља. Убили га муслимани (Турци) код куће 1918. године.
1919-1924. године
Војиновић Драгов Јефто, Бијело Поље. Убијен од одметничких банди муслимана на путу од Сјенице за Бијело Поље са Тодом Мораковцем у мјесту Мачковица, 3. јула 1920. године. Сахрањен у Бијелом Пољу.
Мораковац Алекса, Бијело Поље, трговац. Убијен од одметничких муслиманских банди у Тријебинама код Сјенице, 20. јуна 1920. године.
Мораковац Алескин Тодо, рођен 1886, Бијело Поље, потпоручник народне војске, трговац. Убијен од одметничких банди муслимана на путу од Сјенице за Бијело Поље, у мјесту Мачковица, 3. јула 1920. године. Сахрањен у Бијелом Пољу.
Џаковић Стеванов Млађен, рођен 1881, Брајковача, потпоручник. Командант жандармерије у Бијелом Пољу. Убијен од одметника муслимана у Бијелом Пољу, 18. маја 1920. године. Сахрањен у Шаховићима-Томашеву.
Бошкковић Добрије Алекса, Барице. Убијен од одметничких муслиманских банди на путу Барице-Потрк, 1921. године.
Савић Александар, Београд, правник. Полицијски писар на служби у Шаховићима. Убијен од одметничких муслиманских банди у Окладима, 1921. године.
Бошковић Петра Тодор, Потрк. Убијен од одметничких муслиманских банди у Потрку, 1922. године.
Бошковић Петроника Ристо, Потрк. Убијен од одметничких муслиманских банди у Потрку, 1922. године.
Машковић Вулете Милош, рођен у Липову, Колашин. Родитељи се преселили у Шаховиће гдје је службовао као учитељ. Убијен од одметничких муслиманских банди на путу Папе-Оклади, 1923. године.
Симоновић Милетин Радуле, рођен 1876, Штитарица.
