Сам спортски догађај није ризичан, али једино фудбал може да изазове такве емоције. Утакмица између Албаније и Србије има предисторију која доноси напетост – инцидент на стадиону ЈНА када је Исмаил Морина пустио дрон са заставом Велике Албаније, потом утакмица под великум тензијама која се играла пре десет година у Елбасану. Односи Београда и Приштине, лични односи политичких лидера, све то доприноси атмосфери која не би постојала када би само навијачи из Албаније дошли на утакмицу. Али биће много људи из иностранства, са Косова и биће велики притисак на Албанце да морају да добију – рекао је у Контексту уочи фудбалског меча у Тирани новинар Раде Мароевић.
Његов утисак је да сви причају о утакмици, а нико не говори о фудбалу.
–То је нормално у ситуацији у којој два сукобљена народа играју један против другог. Обе репрезентације се јако труде да одвоје фудбал од политике, нарочито јер Србија и Албанија последњих 10 година имају пристојне односе, каже Мароевић.
Пре 10 година Албанија је у Елбасану била домаћин Србији у квалификационом мечу који је Мароевић гледао уживо, а истовремено пратио дешавања око терена.
–Није било инцидената, али све што је претходило томе је донело огроман терет играчима, публици, полицајцима. То је била једна специфична атмосфера какву никад нисам видео ни на једном спортском догађају. Атмосфера није била фудбалска, то је било као камерни театар. Фудбал је, наравно, био жртва свега што се дешавало около. Пет хиљада полицајаца су Албанци довели у Елбасан да чувају стадион који прима 12.000 људи, хеликоптере, све могуће електронске уређаје, антитерористичке тимове, бар 10 одсто људи на стадиону су били агенти, бар трећина владини службеници. Биле су присутне само мале групе навијача са Косова и из Албаније. Никаква атмосфера није била, људи су се осећали непријатно, нису знали шта да раде. Стадион је био место где ниси смео да писнеш, објашњава гост КОнтекста.
Подсећа да се Албанија тада четири месеца припремала за утакмицу која је прошла са једном каменицом која је била упућена српским репрезентативцима док су пролазили аутобусом.
-Сада ће мере бити још јаче, ставиће све могуће уређаје да не би било ни трага инцидентима. Цео центар града ће бити блокиран. Не верујем у неки драматични инцидент, иако је интересовање огромно. Око 200.000 људи се пријавило за 20.000 карата, по принципу ко има више среће. Доћи ће гомила људи из иностранства, биће педесетак хиљада људи у граду, без обзира што неће сви моћи да уђу на стадион. Увек је могуће да неко направи хаос, али ће системски све бити учињено да до тога не дође, сматра наш гост.
Очекује да ће се навијати више за Албанију него против Србије и истиче да је влада у Тирани послала јасну поруку шта очекује од навијача – утакмицу без инцидената. Играће се на новом стадиону „Арена Комбетаре“ изграђеном на месту некадашњег Мусолинијевог стадиона који је после Другог светског рата добио име по хероју Ћемаљу Стафи.
Почетак новинарске каријере и добар део стажа Мароевић је градио на Косову. Каже да су тамо стасали бројни новинари, фоторепортери, сниматељи. Сматра да и данас не може да се наслути исход косовског питања.
–То је један од европских проблема коме се решење не види. Можда ова генерација политичара неће моћи да нађе решење, јер је терет превелики или је историја преблизу или су проблеми који окружују Косово превелики да би могли у овом тренутку да се реше. Када је рат почео, било је јасно да ће се завршити катастрофално. Једном ми је Адем Демаћи рекао да се у косовској кризи сви понашају као слонови у стакларској радњи – Срби, Албанци и међународна заједница. Стање на Косову је само резултат тога, верује дугогодишњи извештач са Косова.
Стање приписује и чињници да и Београд и Приштина желе победу у преговорима, иако нема начина да се то догоди.
-Пропуштено је четврт века да се изграде било какви односи између Срба и Албанца на Косову. Београд и Тирана су изградили јако пристојне односе. Београд и Приштина нису изградили никакве, и то је кључ проблема, рекао је Мароевић.
Гост КОнтеккста каже да је Срба на Косову све мање од тренутка када је први пут крочио на Косово и да је то процес који траје. Циљ је, додаје, створити услове онима који желе да остану.
-Гомила људи је отишла, али је изненађујуће велики број људи остао после 1999. Непосредно након што је дошао Кфор причао сам са генералом Џексоном, командатном Кфора и касније оружаних снага Велике Британије. Американци су били убеђени да ће сви Срби отићи са Косова и пошто се то није десило, првобитни план је морао да се модифкује, да се заштите преостали Срби. Јако компликована прича за територију која је мала и безначајна за светске прилике. Интерес света за Косово је престао оног тренутка када је авиона ударио две зграде у Њујорку 11. септембра, каже гост КОнтекста.
Иако ће Албанци из свих крајева света током утакмице навијати једним гласом, њихови лидери у Тирани и Приштини нису увек сагласни. Мароевић се у КОнтексту осврнуо и на лични анимозитет Едија Раме и Аљбина Куртија.
-Обојица имају озбиљне аспирације да буду лидери свих Албанаца, један отвореније, други мање отоврено. Њиховом сукобу највише је допринео Курти пре неколико година када је покушао да формира своје упориште у Албанији, а то је Рама спречио у корену. Главни је проблем ко ће бити лидер Албанца, иако многи Албанци тврде да им лидер није потребан, истиче Мароевић.
Верује да је Трампова Америка жељенији циљ за Албанију него Европска унија и да ће главни инвеститори у наредним годинама бити Американци.
–Трамп је производ друштвених процеса у свету, људи иду ка десници и конзервативизму. Либерални систем је уздрман озбиљно, на једвите јаде је проевропски кандидат победио у Румунији, проевропски кандидат је изгубио у Пољској, вероватно долази ера деснице. Америка је део светских збивања у којима су људи засићени либералним идејама. Притом имате неколико озбиљних криза – Украјина, Блиски Исток… Подела карата будућих међународних односа се сада креира и много стране ће покушати да уграбе што бољу позицију. Ми немамо карте, ми гледамо да имамо добре односе са онима који имају добре карте, закључује Раде Мароевић.
Који је резултат је прогнозирао на терену, који ван њега? То и остале детаље разговора Радета Мароевића са Драганом Биберовић погледајте у видео прилогу.