`

Представник руске амбасаде, господин Петар Свирин и пјесникиња Милица Краљ, потпредсједница УКЦГ и водитељ данашњег програма, положили су цвијеће пред споменик пјесничком генију.

Господин Свирин је, у краћем обраћању окупљеним, указао на немјерљив допринос Александра Сергејевича Пушкина свјетској култури:

„Пушкин је достојан насљедник дјела просветитеља словенске писмености Ћирила и Методија, којих се присјећамо 24. маја. Управо су они поставили темеље нашег језика који је постао коријен тог језичког стабла које данас представља наше заједничко наслеђе, извор праве вјере- православља„, казао је Свирин и захвалио присутнима што познају историју, цијене руски језик и памте Александра Сергејевича:

„Захваљујући вама, вјековна братска веза између наших народа се чува и подржава, без обзира на промјенљиву политичку ситуацију„, закључио је Свирин.

У име организатора – УКЦГ, присутнима се потом обратио писац и књижевни критичар Миљан Николић пригодном бесједом, у којој је, између осталог казао:

-Није ли сам Достојевски, на постулату Пушкинове мисли изведене из велике поеме с драмском основом трагедије у малом, али великом и значајном сусрету племића Алека са припадницом ромског народа Земфирмо, сковао своју потку и премису свог стваралаштва која гласи: „Смири се праведни човјече!“, морално почело свих оних који мисле, осјећају и подносе на својим плећима вијек у ком је стварао и дисао Пушкин, али и Достојевски, клицу 20. вијека и овог вијека „над св`јем вјековима, по свом реду и нахођењу“, запитао се Николић и додао:

„Пушкинов завјет је у тој мисли, али и у ономе што је њој претходило, у његовом дјелу и животу, у његовој бунтовној природи која је, по Његошу, космичког поријекла. Таква није могла, ни хтјела наћи трајног мира међу законитостима овоземаљског поретка и човјека„.

Програм обиљежавања 226 година од рођења А.С.Пушкина, настављен је читањем песама чланова УКЦГ, које су, како је то надахнуто казала уредница Трибине „Ријеч“ и потпредсједница УКЦГ Милица Краљ, „…испеване испод сунца које се зове Пушкин, `у одавању поште генију када замире национална завидљивост и срца свих људи бију као једно` (Јован Скерлић)“.

Своје стихове су на српском, али и на руском језику говорили предсједник УКЦГ Новица Ђурић, потпредсједник УКЦГ Перивоје Поповић, проф. др Драган Копривица, Будимир Дубак, Славица Дедић, Радован Радовић, Мирјана Поповић, Вјера Гаровић, Ђорђије Рачић, Никола Ненезић, Олга Бабовић-Кликовац, Божо Вучић, Ненад Скробановић, Радомир Милић, Лексо Ракочевић, и Срђан Лековић.

извор: српске новине