НЕПОЗНАТА ИСТОРИЈА: Споменик војводе Бабунског у Велесу!

Пише: Саша Недељковић, члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

 

Војвода Бабунски рођен је у Велесу 1875 године. Звао се Стојковић. Постао је учитељ, али није могао гледати патње поробљеног народа, отишао је у комите и по планини Бабуни добио име  војвода Бабунски.

Сем четничке акције учествовао је у Балканском рату. У Првом светском рату бранио је Београд. Одатле је прешао у Стару Србију, где се прославио херојским подвизима. Био је одликован Карађорђевом звездом са мачевима. Белим орлом са мачевима, Златном и сребрном медаљом за храброст, Француском легијом части (прво одликовање на солунском фронту са легијом), Ратним крстом са палмама, Руским крстом, Високим енглеским ратним крстом и другим бројним одликовањима.

После рата дошао је у Јужну Србију да се поново посвети учитељском позиву, али је оболео од грипа и умро. Уз велике свечаности у Велесу је 1940 године откривен споменик војводи Јовану Бабунском, у присуству десет хиљада душа и представника краља, војних и цивилних власти, сокола, … . Приређена је и академија, служба божја, полагање венаца, уз војне почасти и поворку, а бројни говорници величали су живот и рад четничког војводе Јована Бабунског. У „Соколском Гласнику“ истакнуто је : Соколство се клањало  успомени овог великог борца за слободу, кличући му : Слава ! (1)

Био је један од Утемељача Друштва Кнегиња Љубица. (2) Умро је 17 фебруара 1920. Удружење резервних официра и ратника подигло је  споменик војводи Јовану Бабунском у Велесу (у виду гранитног зарубљеног обелиска на коме је био орао са раширеним крилима, а на средини овал са његовим портретом) 29 октобра 1924. На сахрану и на откривање споменика дошао је изасланик регента Александра.

Бугари су после Априлског рата 1941, уништили споменик, а војводине кости расули.(3)

 

 

Напомене  :

  1. „Слава Војводи Бабунском“,  „Соколски Гласник“, Београд, 23 фебруар 1940, бр. 8, стр. 1;
  2. „Споменица друштва „Кнегиња Љубица” о четрдесетој годишњици друштвеног рада”, Београд 1939, стр. 35, 36, 43;
  3. Коста Ђ. Кнежевић, „Неславан крај“, „Дигитално издање Политике“, 11.2.2019;

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

ТРЕБИЊЕ: Духовно веће посвећено владици Атанасију!

ДАЋЕ БОГ: ДПС најавио оставке!

ПОЗИВ ПЕНЗИОНЕРИМА: Доста је било понижења!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

pavle111-1

КО ЈЕ БИО ПАВЛЕ ЂУРИШИЋ, СТАНИСЛАВ КРАКОВ: Уколико је добио жељезни крст од фирера, зашто би га усташе живог запалиле?

botun

БОТУН: Нема протеста док се не утврди ко је запалио багер!

nebojša

НЕБОЈША МЕДОЈЕВИЋ О ПРИВОЂЕЊУ АЦА ЂУКАНОВИЋА: Полицијски маркетинг, буде се спавачи ДПС-а у влади, медијима и картелима!

jugos2

ИГРЕ ВЕЛИКИХ ОКО БАЛКАНА: Ко је створио Југославију, да ли се могла формирати српска држава?

aleksandar1

НИЈЕ ШАЛА, НАПИСАО ХРВАТ: „Великосрпска хегемонија“ лаж комуниста, краљ Александар изградио пола Загреба!