НЕПОЗНАТА ИСТОРИЈА: Споменик војводе Бабунског у Велесу!

Пише: Саша Недељковић, члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

 

Војвода Бабунски рођен је у Велесу 1875 године. Звао се Стојковић. Постао је учитељ, али није могао гледати патње поробљеног народа, отишао је у комите и по планини Бабуни добио име  војвода Бабунски.

Сем четничке акције учествовао је у Балканском рату. У Првом светском рату бранио је Београд. Одатле је прешао у Стару Србију, где се прославио херојским подвизима. Био је одликован Карађорђевом звездом са мачевима. Белим орлом са мачевима, Златном и сребрном медаљом за храброст, Француском легијом части (прво одликовање на солунском фронту са легијом), Ратним крстом са палмама, Руским крстом, Високим енглеским ратним крстом и другим бројним одликовањима.

После рата дошао је у Јужну Србију да се поново посвети учитељском позиву, али је оболео од грипа и умро. Уз велике свечаности у Велесу је 1940 године откривен споменик војводи Јовану Бабунском, у присуству десет хиљада душа и представника краља, војних и цивилних власти, сокола, … . Приређена је и академија, служба божја, полагање венаца, уз војне почасти и поворку, а бројни говорници величали су живот и рад четничког војводе Јована Бабунског. У „Соколском Гласнику“ истакнуто је : Соколство се клањало  успомени овог великог борца за слободу, кличући му : Слава ! (1)

Био је један од Утемељача Друштва Кнегиња Љубица. (2) Умро је 17 фебруара 1920. Удружење резервних официра и ратника подигло је  споменик војводи Јовану Бабунском у Велесу (у виду гранитног зарубљеног обелиска на коме је био орао са раширеним крилима, а на средини овал са његовим портретом) 29 октобра 1924. На сахрану и на откривање споменика дошао је изасланик регента Александра.

Бугари су после Априлског рата 1941, уништили споменик, а војводине кости расули.(3)

 

 

Напомене  :

  1. „Слава Војводи Бабунском“,  „Соколски Гласник“, Београд, 23 фебруар 1940, бр. 8, стр. 1;
  2. „Споменица друштва „Кнегиња Љубица” о четрдесетој годишњици друштвеног рада”, Београд 1939, стр. 35, 36, 43;
  3. Коста Ђ. Кнежевић, „Неславан крај“, „Дигитално издање Политике“, 11.2.2019;

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

СРПСКА: Обиљежене 84 године од страдања Срба у Корићкој јами! (ВИДЕО)

ЦРНЕ ШАМИЈЕ: Равногорка Радмила Божић, убили је УДБА 1948. године!

АНДРИЈА МАНДИЋ НАКОН РАСПРАВЕ О ЊЕГОВОЈ СМЈЕНИ: Србин сам, али нијесам против Црногораца, потребно је да се помиримо!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

tri

НЕОКОМУНИСТИ И КОМУНИСТИ: Неподношљива српска лакоћа прихватања антисрпства!

UDBA

КО ТО КАЖЕ ДА НЕМА УДБЕ: Државно тужилаштво испитаће ставове митрополита Јоаникија о Павлу Ђуришићу, преслушаће и пјесму из „Радовча“!

partizani

СУШТИНА КОМУНИСТИЧКОГ ПОКРЕТА: Србофобија и борба против четника!

plaža kod mosta, berane, privatna arhiva, obrada milija pajković

БЕРАНЦИ О БЕРАНАМА: Плажа код моста није за окивање!

skoplje

АНАЛИЗА: Срби на Балкану – Македонија (3)!