Пише :Дејан Бешовић
Кравица, чисто српско село у општини Братунац:
(353 Срба, 4 остала), а под истим именом веома је познат и крај који се састоји од неколико српских села и заселака: Брана Бачићи (263 Срба), Бањевићи (38 Срба), Мандићи, Мратинци (218 Срба, 70 Муслимана), Поповићи, Липеновићи (235 Срба, 3 Југословена), Побрђе (196 Срба, 50 Муслимана), Кајићи, Оправдићи (434 Срба) и други. Оружане провокације и напади понављали су се готово свакодневно, али свакако најжешћи, претходно добро припремљен и организован напад веома јаких муслиманских снага од преко 3.000 бораца, извршен је на православни Божић, 7. јануара 1993. године. Том приликом су уништена сва српска насеља у Кравици и побијени многи становници тих села.
Жртве:
761) Негослав (Микаило) Ерић, 1912. Кравица;
762) Крстина (Никола) Ерић, 1914. Кравица;
763) Милован (Тодосије) Николић, 1946. Кравица;
764) Ристо (Коста) Поповић, 1920. Крава;
765) Костадин (Ристо) Поповић, 1947. Кравица;
766) Мара (Васо) Божић, 1909. Мандићи;
767) Стево (Стојан) Божић, 1951. Мандићи;
768) Крсто (Душан) Лазић, 1933. Брана Бачићи;
769) Миладин (Драго) Момчиловић, 1935. Оправдићи;
770) Васо (Марко) Николић, 1920. Брана Бачићи;
771) Митар (Цвијан) Николић, 1927. Кајићи;
772) Љубица Обачић, 1918. Мратињци;
773) Танкосава (Васиљ) Стевановић 1938. Брана Бачићи;
774) Владимир (Стојан) Стојановић, 1915. Брана Бачићи;
775) Стојан (Митар) Јовановић, 1948. Кравица.
776)Миладин (Игњат) Ашћерић, 1962;
777) Зоран (Иво) Бојановић, 1960;
778) Драгомир (Велимир) Божовић, 1968;
779) Никола (Миладин) Божовић 1968;
780) Саво (Перо) Божовић, 1960;
781) Владо (Перо) Божовић, 1967;
782) Радисав (Тимотије) Божовић 1959;
783) Ратко (Костадин) Божовић, 1961;
784) Драган (Бошко) Божовић, 1969;
785) Станко (Марко) Божовић , 1959;
786) Урош (Дамјан) Божовић, 1966;
787) Миодраг (Василије) Јововић, 1959;
788) Драган (Стеван) Летић, 1967;
789) Српко (Војин) Јововић, 1957;
790) Радислав (Лазар)Јововић, 1966;
791) Тришо (Михаило) Јововић , 1960;
792) Марко (Јово) Милошевић, 1959;
793) Радомир (Милош) Милошевић, 1979;
794) Бранислав (Јован ) , Милошевић 1958;
795) Горан (Златко) Милошевић, 1959;
796) Радомир (Рајко) Милошевић , 1952
797) Радован (Саво) Милошевић, 1966;
798) Жарко (Саво) Милошевић, 1959;
799) Мићо (Миле) Милошевић, 1963;
800) Ненад (Жарко) Стевановић, 1960;
801) Славко (Драго) Тепић, 1974;
802) Зоран (Раде) Тепић, 1978;
803) Драгомир (Љубан) Тепић , 1968;
804) Саво (Васо) Секулић, 1967;
805) Радан (Ђорђе) Секулић, 1977;
806) Мићо (Крсто) Секулић, 1968;
807) Велимир (Вељко) Јовановић, 1959;
808) Милан (Михајло) Јовановић, 1943;
809) Ратко (Нећко) Секулић , 1964;
810) Миладин (Јован)Секулић, 1959;
811) Раде (Бранислав) Секулић, 1959;
812) Панто (Владо) Јовановић, 1965;
813) Виктор (Миладин) Савић, 1964;
814) Ђорђе (Владимир) , 1958;
815) Богдан (Радивој) Радовић, 1952;
816) Кирил(Сава) Радовић , 1963;
817) Милорад (Мило) Радовић, 1960;
818) Владо (Петко) Радовић, 1968;
819) Алекса (Цветко) Радовић, 1958;
820) Рајо (Цветко) Радовић, 1956;
821) Милош (Жељо) Радовић, 1967;
822) Зоран (Жељо) Радовић, 1965;
823) Милош (Ристо) Радовић, 1954;
824) Боро (Вито) Радовић, 1948;
825) Славко (Вукашин) Перовић, 1964;
826) Миладин (Божо) Перовић, 1965;
827) Миодраг (Божо ) Перовић,1968
828) Мишо ( Божо )Перовић,1971
829) Ирена ( Божо ) Перовић,1975
830) Ивана ( Божо ) Перовић ,1977
831)Љубица (Живорад) Перовић, 1962;
832) Цвијетин (Никола) Перовић, 1950;
833) Момчило (Чајов) Пејовић, 1948;
834) Живана (Марко) Пејовић, 1954;
835) Марко (Јаков) Пејовић, 1959;
836) Илија (Радисав) Пејовић, 1949;
837) Добра ( Радисав ) Пејовић1943 ;
Шиљковићи општина Братунац.Релативно мало српско село у мjесној заједници Кравица (90 становника српске националности) доживјело је најжешћи напад муслимана овог краја, припадника Армије БиХ, као и цео крај, на Српски Божић, 7. јануара 1993. године. Упркос херојској и несебичној одбрани малобројних мештана, село је окупирано и уништено.
Жртве:
838) Радоје (Радована) Павловић, 1934;
839) Миладин (Душан) Долијановић, 1963;
840) Лазар (Костадин) Веселиновић, 1935;
841) Станоје (Станко) Ђокић, 1942;
842) Миладин (Радован) Стевановић, 1943;
843) Васкрсије (Ђорђе) Радовић, 1956;
844) Драган (Радосав) Радовић, 1968;
845) Раденко (Љубо) Радовић, 1974;
846) Новица (Слободан) Богићевић, 1976;
847) Слободан (Јован) Богичевић, 1945;
848) Миле (Саво) Савељић, 1964;
849) Божо (Драго) Радовић, 1943. год.
850) Вишњић (Тодор) Ратко, 1949;
851) Пајо ( Љубо)Гаврић, 1963.
852)Љубо ( Гавро) Гаврић ,1940;
853) Мило ( Гавро) Гаврић ,1942;
854)Стево ( Гавро) Гаврић ,1944;
855)Миленко (Гавро) Гаврић,1948;
856)Стево ( Гавро)Гаврић,1950;
857) Љубо (Стефан)Лазић ,1940;
858)Марко ( Љубо ) Лазић,1966;
859)Крсто ( Љубо) Лазић,1969;
860)Маја (Љубо) Лазић,1973;
861) Итана ( Љубо) Лазић ,1977;
862) Ивона ( Љубо ) Лазић ,1980;
863)Маријана ( Љубо) Лазић ,1983 ;
864) Иванка ( Љубо) Лазић ,1953;
865) Драга Круљ ,1929;
866) Душан Круљ ,1928;
867)Иван ( Душан) Круљ ,1949;
868)Богданка ( Иван ) Круљ ,1970;
869) Божидар ( Иван ) Круљ ,1973;
870)Милан ( Иван ) Круљ,1977 ;
871) Крсто ( Иван) Круљ ,1979;
872) Жарко ( Душан) Круљ ,1941;
873) Драга ( Жарко ) Круљ ,1950;
874)Јова ( Петрова ) Круљ ,1929;
875) Марко Круљ ,1950;
876) Љубан Круљ ,1955;
877) Жељко Круљ ,1959;
878)Митар (Мајиш) Круљ 1939;
879) Која ( Мијаш ) Круљ 1942 ,
880) Стефа Круљ ,1944;
881) Гавро Круљ ,1929;
882)Видак ( Гавро) Круљ ,1950;
883)Ђорђије ( Гавро ) Круљ,1955;
884) Сандра ( Гавро ) Круљ ,1960 ;
885) Маријана ( Гавро ) Круљ ,1965 ;
886) Лепа Круљ ,1940;
887) Ивка ( Томо ) Круљ,1944;
888) Чеда ( Томо ) Круљ ,1952;
889)Живојин ( Томо ) Круљ ,1956;
890) Марина ( Томо ) Круљ ,1960;
891)Јанко (Томо)Круљ 1963;
892)Дане Круљ ,1931;
893)Срдан Круљ ,1934;
894) Драган Круљ ,1955;
895)Душко Круљ,1957;
896)Душанка Круљ ,1957;
897) Данко Круљ ,1957;
898) Крсто ( Јовов) Јовић ,1930;
899)Христина (Петрова)Јовић,1941;
900)Петар (Нешов ) Јовић ,1944 ;
901)Драгутин Јовић ,1948;
902)Милутин Јовић ,1955;
903) Зељо Јовић ,1941;
904) Огњен (Миланов) Јовић,1942;
905)Мара ( Огњен ) Јовић ,1943;
906) Гаврило ( Огњен) Јовић ,1961;
907) Вук ( Огњен ) Јовић ,1964;
908)Зоран ( Огњен ) Јовић ,1966;
909)Зорана ( Огњен ) Јовић,1966 ;
910)Крстана ( Огњен ) Јовић ,1970;
911) Лабуд Марковић, 1950;
912) Крсто Марковић,1955
Бабићи, релативно мало српско село испод планине Удрч:
(Срба 114) на ободу великог и познатог муслиманског подручја Церска у општини Власеница убијени су у ноћи 9. марта 1993. године, током изненадног диверзантског напада муслиманских оружаних формација припадника Армије БиХ, из локалног подручја Церска, Касаба, Коњевић Поље и других околних места.
Жртве:
913) Петар (Ђоко) Чолић, 1948;
914) Мирсад (Мехмед) Мујачић, 1958;
915) Јанко (Станоје) Марић, 1950;
916) Милош (Тодор) Миланковић, 1942;
917) Расим (Рашид) Мехмедовић, 1957;
918) Жељко (Жарко) Дујаковић, 1963;
919) Митар (Душан) Поповић, 1946;
920) Недељко (Јован) Ђекић, 1944;
921) Винко (Петар) Демировић, 1960;
922) Миладин (Митар) Удовчић, 1942;
923) Борко (Милан) Новић, 1942;
924) Недељко (Стојан) Драгојловић, 1946;
925) Мирко (Танасије) Давидовић, 1951;
926) Слободан (Душан) Давидовић, 1957;
927) Дражен (Никола) Бојанић, 1974;
928) Борис ( Никола ) Бојанић,1977;
929)Видак Хранић ,1941
930)Љубисава( В) Хранић,1944
Бошковићи, претежно српско село у општини Зворник:
(Срба 593, Муслимана 61, Хрвата 1, Југословена 2) напали су уочи празника Светог Илије, 1. августа 1993. Пјешадијском нападу претходило је вишечасовно гранатирање конвенционалним пројектилима, али и пројектилима који садрже концентровани хлор, отровни гас који су инспектори УН открили током самоиницијативне истраге села. Ово је потврдио командант 206. бригаде Армије БиХ у Тузли, као и стручњаци УНПРОФОР-а у извештају који су поднели генералном секретару УН Бутросу Галију.
Жртве:
931) Срећко (Аћим) Филиповић, 1933;
932) Сретен (Томо) Јокић, 1964. и отац
933) Томо (Јово) Јокић, 1939;
934) Урош (Бранко) Јокић, 1953;
935) Милорад (Мићо) Костић, 1966;
936) Симо (Милован) Лукић, 1951;
937) Бранислав (Милош) Николић, 1954;
938) Драгиња Николић;
939) Здравко (Илија) Николић, 1973;
940) Винко (Петар) Максимовић, 1954;
941) Драгомир (Ивко) Милутиновић, 1941;
942) Перо (Лазар) Милутиновић, 1922;
943) Србо (Саво) Савић, 1955;
944) Бошко (Тоде) Савиновић, 1944;
945) Милан (Михајло) Васиљевић, 1958;
946) Чедомир (Јован) Николић, 1937 ;
947) Љубо ( Новак) Николић 1942 ;
948) Славка ( Новак) Николић ,1949
Горњи Локањ, прилично велико, етнички чисто српско село (Срба 743) у општини Зворник:
Претрпјело је веома жесток напад 11. децембра 1993. године. Напад на село извршиле су јаке и бројне оружане формације Тузланског корпуса Армије Босне и Херцеговине, користећи артиљерију и све врсте модерног наоружања као и фосфорне бомбе о чему постоји и записник у СБ ОУН 21-304 /93 777-12
Жртве:
949) Милош (Јела) Јевтић, 1964;
950) Драган (Перо) Мицић, 1973;
951) Милан (Крсто) Мићић, 1944;
952) Миливоје (Симо) Попадић, 1952;
953) Теодор (Лазар) Живковић, 1949;
954) Војо (Милан) Лакић, 1936;
955) Рајо (Бошко) Рајковић, 1965;
956) Драго (Вељко) Перић, 1959;
957) Сретен (Срећко) Спасојевић, 1944;
958) Миливој (Милосав) Јовић, 1960;
959) Милан (Цвијетин) Радовановић, 1954;
960) Милан (Милорад) Савић, 1934;
961) Милутин (Мићо) Симанић,1953.
962) Млађен (Милош ) Симанић,1955
963)Иван ( Јовов ) Симанић ,1960
964) Гавро ( Јовов ) Симанић ,1963
965)Срећко ( Јовов ) Симанић ,1966
Сливње, претежно српско село у општини Олово:
(Срба 113, Муслимана 38). У поодмаклом периоду муслиманског разарања ових крајева, село је нападнуто од стране оружаних формација Армије Босанске 15. децембра 1993. године. Напад је извршен само на део села са већинским српским становништвом и на српска домаћинства.
Жртве:
966) Момир (Мијат) Дупљанин, 1936;
967) Будимир (Драго) Дупљанин, 1960;
968) Бранко (Миливоје) Јањуш, 1949. и син
969) Радојица (Бранко) Јањуш, 1972;
970) Зора Јањуш,1943;
971) Милка Јањуш ,1948
972) Божо Јањуш ,1937
973)Драго Јањуш ,1967;
974)Бранко Јањуш ,1970;
975) Василије Јањуш,1977 ;
976) Вања Јањуш,1980;
977)Миливоје Живановић,1933;
978) Петар Живановић,1954;
979) Миодраг (Василије) Живановић,1979;
980) Драгослав ( Василије)
Живановић,1983;
Једно од многих великих чисто српских села (Срба 315, Југословена 2), нападнуто је 14. јануара 1994. године, на српску Нову годину ујутро око 7:30 часова. Напад су извршили припадници муслиманске армије Босне и Херцеговине регрутовани из муслиманских насеља у овој и сусједним општинама.
Жртве:
981) Петко (Тодор) Божић, 1929;
982) Новица (Јован) Ерделић, 1965;
983) Драго (Божо) Ерделић, 1944;
984) Веселин (Гавро) Ерделић, 1941;
985) Драго (Ђуро) Ерделић, 1928;
986) Божо (Саво) Ерделић, 1910;
987) Радивоје (Милош) Еркић, 1953;
988) Грозда (Десимир) Еркић, 1932;
999) Љубинка (Миро) Еркић, 1927;
1000) Невенка (Обрен) Еркић, 1914;
1001) Радивоје (Десимир) Милић, 1940;
1002) Јован (Коста) Милић, 1940;
1003) Неђељко (Миладин) Милић, 1967;
1004) Коста (Ратко) Милић, 1955;
1005) Миладин (Владета) Вуковић, 1959;
1006) Зора (Сретко) Божић, 1949;
1007) Милош (Блашко) Сејменовић,1964.
1008)Милош ( Бошко )Бркић,1952
1009)Сања ( Бошко ) Бркић,1955
1010)Мила ( Бошко ) Бркић ,1960
Пелемиши, српско насеље у општини Кладањ.Стално је био на мети муслимана из околних села, а најтежи напад је претрпео 30. марта 1994. године, у раним јутарњим сатима. У нападу су учествовале локалне наоружане муслиманске формације из Армије Босне и Херцеговине (121. брдска бригада из Кладња и 171 брдска бригада из Тузле .).
Жртве:
1011) Лазо (Радивој) Ашћерић, 1973;
1012) Славиша (Ратко) Вуковић, 1972;
1013) Ненад (Стеван) Видовић, 1951;
1014) Мирољуб (Ристо) Миличић, 1946;
1015) Ненад (Петар) Васић, 1973;
1016) Драгиша (Стојан) Радивојевић, 1952;
1017) Милош (Цвијетин) Пепић, 1941;
1018) Љубиша (Вићо) Поповић, 1962;
1019) Драган (Слободан) Мишић, 1972;
1020) Стојан (Сретко) Петровић,1963.
Рупово брдо:
Петоро српских сељана је убијено. Жртве су погинуле у засједи коју су муслимани поставили на макадамском путу између Руповог брда и Купусног 27. маја 1995. године у 17:15 часова. Организатори и учесници заседе били су припадници 28. дивизије Армије Босне и Херцеговине, под командом Насера Орића, са сједиштем у заштићеној и наводно демилитаризованој зони Сребренице. Пет српских дрвосјеча убијено је у засједи док су старим камионом марке Мерцедес превозили дрва из шуме до својих домаћинстава.
Жртве:
1021) Љубиша (Војин) Голић, 1946;
1022) Милисав (Станко) Петровић, 1948;
1023) Бранко (Драго) Николић, 1950;
1024) Миладин (Радивоје) Савић, 1957;
1025) Милош (Милош) Мишић,1961.
Скелани, у општини Сребреница:
Мјесто инцидента је макадамски локални пут између Сребренице и Скелана. У једном од својих честих диверзантских напада из сигурне зоне Сребреница, муслимански војници 28. дивизије Армије Босне и Херцеговине поставили су 23. јуна 1995. године засједу и убили петорицу Срба из сусједног села Скелани у цивилном путничком комбију. Ова заседа и каснији напад на село Вишњица у општини Милићи биле су последње злочиначке оружане акције муслимана Сребренице пред коначни повратак Срба у овај град.
Жртве:
1026) Томо (Радомир) Бибић, 1955;
1027) Остоја (Радомир) Божић, 1946;
1028) Драгиша (Видоје) Павловић, 1963;
1029) Живорад (Игњат) Грујичић, 1950;
1030) Велисав (Радован) Павловић, 1953;
Баљковица, једно од релативно великих села у општини Подриње у Зворнику:
Током ноћи између 15. и 16. јула 1995. године, дошло је до жестоког напада 28. дивизије Другог корпуса Армије Босне и Херцеговине. Веома јаке муслиманске снаге, процијењене на око 15.000 бораца, након што су протјеране из Сребренице, покушале су да се пробију кроз српска села и српску територију до Тузле.
Жртве:
1031) Гојко (Јован) Кулић, 1954;
1032) Зоран (Борисав) Стојкић, 1959;
1033) Петар (Драгомир) Батић, 1939;
1034) Милан (Вељко) Јакшић, 1965;
1035) Славко (Мићо) Катић, 1968;
1036) Саво (Ђорђе) Аћимовић, 1955;
1037) Зоран (Стево) Томић, 1960;
1038) Радо (Василије) Томић, 1970;
1039) Горан (Душан) Готовац, 1973;
1040) Василије (Миливој) Делић, 1941;
1041) Љубиша (Слободан) Јеркић, 1964;
1042) Анто (Јован) Милошевић, 1961;
1043) Бошко (Момчило) Алексић, 1960;
1044) Славко (Слободан) Драгић, 1963;
1045) Душан (Слободан) Николић, 1957;
1046) Мићо (Радивој) Перић, 1967;
1047) Миленко (Милан) Радић, 1964;
1048) Гојко (Лазар) Симић, 1952;
1049) Драган (Драгомир) Стевановић, 1971;
1050) Петар (Рајко) Тијанић, 1937;
1051) Цвијетин (Илија) Николић, 1951;
1052) Рајко (Добросав) Смиљанић, 1966;
1053) Драган Милићевић, 1975;
1054)Видак Милићевић,1967;
1055) Зоран Станковић,1970;
1056) Иван Лакетић ,1960;
1057)Момо Лакетић,1959;
1058)Иво Лакетић ,1958;
1059) Жарко Круљ,1961;
1060)Драго Тепић,1970 ;
1061)Иван Милошевић,1971;
1062)Тихомир Сабљић ,1966;
1063)Јован Голубовић ,1959 ;
1064)Ђуро Голубовић ,1960;
1065)Иван Лалић ,1957;
1066) Георгије Летић ,1959 ;
1067) Павле Летић ,1966;
1068) Крсто Секулић,1960;
1069)Драго Милић,1960;
1070) Иво Мандић ,1970;
1071)Игор Мандић ,1967;
1072) Дарио Шарић,1966;
1073)Иво Милошевић,1951;
1074) Милета Поповић,1962;
1075)Гаврило Круљ ,1971 ;
1076) Ненад Милијаш,1961;
1077)Томо Зорић,1964;
1078) Предраг Богићевић,1963;
1079)Иван Милутиновић,1961
1080)Ратко Круљ ,1960
У тротомној енциклопедији Срби на Балкану које аутор спрема са Републички центром за истраживање рата , ратних злочина и тражење несталих лица Српске и Србије
биће документовано 40.731 страдалих Срба. Поред имена и презимена налазе се и околности страдања, мјесто страдања и статус настрадалог. Поред идентитета у базу података Центра унесено је и 99.773 документа за 41.930 Срба убијених у протеклом рату у БиХ .
Желимо да и српска јавност ,представници међународних организација такође добију овај документ и сигурно ће бити послат на многе адресе у иностранству. Поред тога и домаће институције ће добити примјерке.
Када је реч о прикупљању доказне документације, Милорад Којић је навео да је Републички центар наставио са прикупљањем, истичући да се тренутно у поседу Центра налази више од четири милиона страница.
Настављен је активан рад на прикупљању чињеница и доказа о женама жртвама рата српске националности. У бази података Центра унијето је 1.775 имена жена од којих су већина биле жртве сексуалног злостављања и других облика тротуре.Њњига „Досије Сарајево“ Миливоја Иванишевића, која садржи 7.428 имена српских ратних жртава у Сарајеву, као и списак имена њихових егзекутора од којих нико није процесуиран, али и оспорава хашке оптужнице за гранатирање, етничко чишћење и блокаду Бошњака у Сарајеву“Ја у три случаја оспоравам све што је у Хагу речено против Срба. Нису Срби узели оружје да би блокирали Сарајево, нити је то наредило српско политичко и национално руководство, већ да би одбранили 115 чисто српских села изнад Сарајева од злочиначких подухвата муслиманске војске и полиције. Нека су већ била страдала, а УНПРОФОР их није ставио под заштиту“, рекао је Иванишевић.
Више од 250 џамија било је у Сарајеву. Ниједна није срушена. Није срушен ниједан сакрални објекат. Од 5.000 легитимних циљева, није срушен ниједан стамбени објекат, а погледајте друге градове. Погледајте Мостар, Дервенту, али су само Срби оптужени и само њима је пресуђено“, навео је Иванишевић.
У логорима, јавним кућама силоване су дјевојчице од 12 године и старице у седмој деценији живота. Снимци тих звјерстава, снимци пребијања из Храснице продавани су у Милану и гледани у Европи“, рекао је Иванишевић.
( наставиће се )
