Комеморацијом на загребачком гробљу Мирогоју обиљежена је 80. годишњица Блајбуршке трагедије уз поруку предсједника Владе и Сабора Андреја Пленковића и Гордана Јандроковића да Хрватска осуђује све тоталитарне режиме те тежи за повијесном истином и достојанством сваке жртве.
-Данас на 80. обљетницу Блајбуршке трагедије и Крижног пута изражавамо пијетет према жртвама убијенима након краја Другог свјетског рата без суђења, осветнички и којима је одузето достојанство, рекао је премијер новинарима након полагања вијенаца.
Додао је са су тако велике трагедије за бројне хрватске обитељи у Хрватској и у БиХ десетљећима представљале болни ожиљак о којем се није смјело говорити и о којем се у широј јавности мало знало.
–У демократској Хрватској која осуђује све тоталитарне режиме, нацистички, фашистички, комунистички, која тежи за повијесном истином и за достојанством сваке жртве и за истицањем пијетета, желимо да нове младе генерације буду упознате и с болним страницама хрватске повијести, управо да се злочини какве смо видјели у Другом свјетском рату и непосредно након никада не понове, поручио је.
Зато је важно, нагласио је, да образовни сустав заиста објективно прикаже те повијесне тренутке које су у многоме дефинирали биће хрватског народа.
Нагласио је да је први хрватски предсједник др. Фрањо Туђмана политику помирбе унутар хрватског народа ставио међу главне приоритете.
–Та помирба придонијела је јединству у обрани Хрватске у Домовинском рату који је темељ сувремене Хрватске и она је отворила нову страницу хрватске повијести те је важно да данас овдје и нешто касније на Мацљу с поштовањем према жртвама размишљамо о томе како градити Хрватску у којој је повијесна истина главна, а у којој је међусобно разумијевање и толеранција она вриједност која нас води у будућност, рекао је премијер.
Предсједник Хрватског сабора Гордан Јандроковић напоменуо је да је Сабор покровитељ обиљежавања Блајбуршке трагедије и Хрватског крижног пута и ту су како би се поново присјетили тог једног од најтрагичнијих догађаја из повијести хрватског народа.
–У првом реду присјећамо се жртава многих тисућа и тисућа људи који су побијени без суђења, противно свим међународним конвенцијама, врло брутално, немилосрдно организирано и бачени су у јаме без да су обиљежена њихова гробна мјеста. Дакле, ми смо овдје како бисмо тој жртви вратили достојанство, исказали поштовање и помолили се да се такве ствари више никада не догоде, рекао је.
Ту су такођер, поручио је, како би осудили тај злочин комунистичког режима који се догодио из освете и из разлога да се елиминирају сви они које су представници комунистичког режима сматрали да су њихови непријатељи и противници и учинили су то врло свирепо на начин да су се људи који су томе свједочили или њихове обитељи бојали о томе говорити све до 1990.
Тако је тај велики злочин 45 година био прешућиван, а људи који су о њему знали говорили су то између себе у своја четири зида бојећи се репресије тадашњих комунистичких власти.
Јандроковић је рекао да нажалост и данас свједоче па чак и од неких саборских заступника да негирају или релативизирају тај злочин за који постоје повијесни докази и на тај начин не само да не поштују жртву већ и раде даљње подјеле унутар хрватског народа 80 година након трагедије.
Хрватска је прошла кроз тоталитаризме, у Другом свјетском рату имали смо усташки режим који смо и увијек осуђивали. Исто тако треба осудити и злочине комунистичког режима а као темељ модерне Хрватске требамо узети Домовински рат јер смо сви заједно ослободили државу од великосрпске агресије и као такви у данас демократској Хрватској морамо имати снаге осудити све оно лоше из наше повијести, осудити злочинце и увијек се присјећати невиних жртава, рекао је Јандроковић који је код средишњег крижа положио вијенац Хрватског сабора.
У изасланству Владе уз премијера били су потпредсједник Владе и министар хрватских бранитеља Томо Медвед и министар вањских и еуропских послова Гордан Грлић Радман.
Вијенце су положили и представници Почасног блајбуршког вода који је организатор комеморације док је Хрватска бискупска конференција суорганизатор у литургијском дијелу. Покровитељ комеморације је Хрватски сабор, а супокровитељ Хрватски народни сабор БиХ.
За све жртве тог времена молио је имам Мерсад ефендија Крештић, изасланик Муфтије Исламске заједнице у Хрватској, а испред Хрватске бискупске конференције сплитско-макарски надбискуп монсињор Зденко Крижић.
Програм комеморације започео је јучер мисом задушницом у жупној цркви Светих Петра и Павла у Блеибургу, а наставља се данас мисним слављем спомена на бројне поратне жртве испред спомен цркве Муке Исусове у Мацљу.
извор: данас.хр