Док Приштина монтира оптужнице и фабрикује свједоке, црногорска власт ћути на страдање свог држављанина Екрема Бајровића, невино утамниченог у тзв. правосудном систему који је срамота Европе. У мраку ћутања званичне Подгорице, док се над Црном Гором као тамна сенка надвија срамота институционалне незаинтересованости, у казамату у Подујеву већ двије и по године невино страда наш суграђанин, Баранин и црногорски држављанин, Екрем Бајровић. Преживљава неправду која својом бруталношћу и отвореном конструкцијом надилази чак и најцрње странице савремене европске историје.

У тзв. Апелационом суду у Приштини 30. априла није ни одржано рочиште јер његови браниоци, адвокати Љубомир Пантовић и Милош Делавић, нијесу били ни обавјештени да ће се тога дана судити по њиховој жалби на пресуду којом је Баранин осуђен на чак 12 година робије због наводних злочина почињених у општини Исток, у Метохији. Бајровић је, са рукама и ногама везаним, од затворске страже сазнао да ће му се тога дана судити по жалби.

Афердита Битићи, предсједница Вијећа које од старта демонстрира непрофесионализам, дрско је констатовала да немају доказе да су адвокати информисани о суђењу, па је следеће рочиште заказано за 21 мај. Да ли је случајно изабран овај датум, када Црна Гора слави Дан независности? Наравно да није. Црној Гори свако може да се наруга, очигледно без страха од отпора или негодовања. Заправо не баш свако, али овако јадна Приштина – може. Прећутаће, страхује се, врх државе и ово. Тешко се може десити чудо. Имају „преча посла“ наши модерни, млади и не баш паметни државни лидери и надлежни министри и Екремови партијски другови који су овог моралног горостаса оставили тако бездушно на цједилу – колико год знају све његове врлине којих су сами лишени.

Ово што ради Приштина према Екрему Бајровићу, нажалост није никаквва грешка – ово је образац иживљавања над човјеком коме је једина „кривица“ то што је припадао МУП-у Србије и што је имао храбрости да не одустане од свог дома у Витомирици, отиманог, демолираног, опљачканог – и што је имао дрскости да тај вандализам пријави полицији, баш на дан када су га „холивудски“ ухапсили на улици у Пећи.

Оптужен је за ратне злочине у Истоку, а чак и сам тужилац, Иљир Морина, јавно је признао да је током сукоба 1999. Бајровић – спашавао животе албанских цивила, као што је потврдило и неколико свједока који су упркос притисцима скупили снаге да то изусте. Да, спашавао је животе Албанцима. А осуђен је на 12 година затвора. На основу чега? На основу измишљених свједока, лажних изјава, и фарсичне оптужнице писане уназад, по политичкој директиви.

Да се овакве ствари догађају у Европи 21. вијека, у „судском“ систему који као куга разједа правду на Косову и Метохији, представља цивилизацијски пад. Ни у једном другом систему на планети не постоји тако безочна пракса монтирања случајева, фабриковања свједока, подношења оптужница које су лишене здравог разума, логике и елементарне чињеничности. Људима се суди иако нијесу били на мјесту догађаја, пријаве се пишу по вољи прогонитеља, а наивној међународној заједници се продаје прича о „владавини права“ у Приштини.

А шта ради Црна Гора? Ћути.

Премијер Милојко Спајић – ни ријечи.
Предсједник Јаков Милатовић – ни ријечи.
Министар иностраних послова Ервин Ибрахимовић – ни ријечи. Иако је баш он на локалним изборима у Бару имао Бајровића као кандидата за одборника. Гдје је сада та солидарност, гдје је људскост, гдје је институционална одговорност? Ћутање Бошњачке странке и Ибрахимовића је не само лицемјерје већ и срамота – и за њих лично, и за политику коју тобоже заступају.

Док се извршна власт у Црној Гори прави мртва, глува и слијепа, двојица политичара једини јасно подижу глас: Милан Кнежевић из ДНП-а и предсједник Скупштине Андрија Мандић. Кнежевић храбро говори у парламенту, подржава породицу и захтијева институционалну реакцију. Мандић је најавио конкретне кораке и подсјетио да држава има обавезу. Након њихових реакција у случај се укључио министар правде Бојан Божовић, међутим то није довољно. То су ријетки гласови разума и части у једном глувом систему. Али они не могу сами.

Црна Горо, ово је твој држављанин. Он није ничији туђин. У Бару је живио, радио, био комшија, узоран грађанин. Он већ 31 мјесец чами у затвору по монтираној оптужници и првостепеној пресуди, а држава, чији пасош носи, не чини ништа. Ако и тзв. Апелациони суд у Приштини потврди ову правосудну срамоту на било који начин – Црна Гора ће бити саучесник. Ћутање је пристанак. Ћутање је гријех.

У име правде, у име разума, као медиј који од почетка помно прати монтирани процес против нашег суграђанина, „Барски портал“ позива Владу, предсједника, Министарство правде, Министарство спољних послова, црногорску и ширу јавност, али и све људе добре воље – пробудите се! Захтијевајте обуставу овог срамотног процеса, тражите институционалну реакцију. Невин човјек страда у тишини. Његов глас не допире до вас, али наш мора.

Ово није само случај Екрема Бајровића – ово је случај савјести једне државе.

ИЗВОР: Барски портал