Пише: Момо Јоксимовић, предсједник Удружења грађана Вранеш

Највећа трагедија, голгота, страданије које се могло десити српском народу, је појава Тита , партизана и четника . И једни и други су српском народу донијели зло. Потпуније одговоре на кључна питања о Другом свјетском рату од званичних историчара изгледа још нећемо добити у догледно вријеме. Државне комисје нијесу оправдале своју сврху. Историчари свој рад још увијек прилагођавају расположењу владајуће структуре. Како  се још увијек нијесмо дистанцирали од страховитих авети прошлости, а Скупштина Црне Горе, и ако има обавезу , никако да усвоји Резолуцију Скупштине Савјета Европе о осуди тоталитарних комунистичких режима , тоћемо на истину морати сачекати. Но и Дража и Тито и четници и партизани су синоним грађанског рата, пропасти и најбруталнијег  страдања и нестанка српског народа, страшна, најтрагичнија гробница српског народа. Четници су третирани као ЈВуО, регуларна војска, док су комунисти-партизани третирани бандом и криминалцима дуго времена рата.

Ко је први почео злочине?? То заборављамо, као да није важно, а то је најважније питање свих питања. Да је саопштена истина Другог светског рата, неби било , или мање би било коментара на изјаву митрополита Јоаникија, од знаних и незнаних, учених и мање учених, пакосних и добронамјерних. Нема ту дилеме, злочине, клања, убијања, вјешања, бацања у јаме, убијања маљевима, ит. су  почели комунисти-партизани, усташе, муслимани, балисти, мађари, бугари… Комунизам и Тито су синоним пропсти и страдања српског народа. Тамо гдје је био Дража, Срби нијесу клати и убијати. Тамо гдје је био Тито-комунисти-партизани, клања Срба је било страховито много. Партизани су правили простор да усташе кољу Србе. Тито је помагао да се Срби кољу у Јасеновац. Поубијао је Тито све команданте српске који су покушали да нападну Јасеновац. Нажалост, о томе се мало зна.

Југословенска избјегличка влада у Л  ондону, молила је и кумила Черчила и његиву владу да бомбардује прилазне путеве и пруге који воде у Јасеновац. И Черчил и влада су на све те молбе остали глуви.То не треба да изненађује, кад се зна да је поглавник НДХ  Анте Павелић био агент тајне британске обавјешајне службе МИ6 од 1926.године, а Јосип Броз са кодним именом Тито такође британски агент од 1934.године.  По налогу врховнног партизанског команданта Тита, сви планери партизанског напада на Логор Јасеновац, хрватску индуструју смрти, су почели да нестају. Први за ликвидацију нашао се Никола Демоња, славни партизански комндант Славоније и Барање. Демоња је погинуо тако што му је донешен пакет наводно од мајке, када га је отворио од експлозије ја остао на мјесту мртав. Убијена су још двојица обавјештајаца , Чеда и Вингер код Пакраца да неби проговорили о убиству комнданта.На Демоњу је и мајор Губец бацио бомбу у рову, гдје је Демоња рањен. Губец ће бити убијен да неби свједочио. Ликвидирали су Титови агенти и Петра Драпшина, па су измислили причу да је извршио самоубиство.Убиће Тито и Младена Стојановића. Његово убиство  ће приписати четницима Урошу Дреновићу и Раду Радићу, са чим они нијесу имали никакве везе, о чему пише др Смиља Аврамов. Тито није дозвољавао да се Јасеновац нападне, а касније није дозволио да се о Јасеновц истражује, пише, прича. Тито никад Јасеновац није посјетио. Сву документацију о Јасенову Тито  је предао папи.Тито је мрзио Србе. Преселио је индустрију из Србије у Хрватску и Словенију. Крајем рата и послије рата убијо је више стотина хиљада Срба. То му је било мало па их је убијао Србе на Голи Оток.

(Највеће борбе и битке вођене су на просторима днашање Хрватске и БиХ. Састав хрватског корпуса 1943.г. је изгледао овако: 5.900 срба, 400 хрвата и др.; 6. Личка: -96 % Срба; 7.Банијска 92% Срба; 8.Кордунашка дивизија 95 % Срба; 12.Славонска дивизија 85 % Срба. Команданти су углавном били хрвати, док су борци углавном били срби)

У устанку 1941.године против окупатора устаје листом српски и црногорски народ. Остали народи мало и дјелимично. За командне функције се боре и комунисти, краљеви официри и грађани-угледни домаћини. Комунисти су били немислосрдни за остварење свог циљ, рушење краљевског буржуоског режима и успостављање власти радничке класе.

Дража Михаиловић није био много утицајна личност и не превише моћан пуковник. Српско друштво у драматичним годинама рата није успјело да изњедри  личност која би одговарала времену. Пуковник Дража, потоњи ђенерал,  је био једини официр  са организованим људством око себе  у тренутку капитулације Југославенске војске 17.априла 1941.годие. Ђенерал никада није до краја остварио ефективну војну контролу над свим јединицама ЈВуО… Није се Дража изборио да води своју политику. Недостајало му је ширина визије и стратегије .Није имао ни адекватну теорију засновану на покрету отпора, а пречесто су се догађаји отрзали контроли. Но многи сматрају да Дража није био вођа.. за разлику од Тита . Ђенералове одлуке су биле више емотивне него политичке и рационалне. На другој страни Тито је био професионални „партијски радник“ и револуционар, прекаљени агнет Коминтерне, спреман да се послужи свим и свачим како би остварио циљ. За разлику од Драже, за Тита ријеч није значила ништа. Тито је побио све своје политичке супарнике у Комуистичкој партији.

Дражина кључна судбоносна грешка је што није  са својим јединицама  у септембру 1941.године , отишао у Босну и стави се на чело националне српске борбе, тамо гдје се рат одвијао и добијао. (Недићев предлог).

У историји покрета отпора у Европи, Михаиловић је био први вођа који је уцијењен од Вермахта. Од тада до јануара 1942.године, Дража ће бити и војник и политичар, што ће његову позицију само отежати.

Дража се одлучује за тактику класичних покрета отпора , који су постојали у Француској, Пољској, Норвешкој, Холандији: да се непријатељ узнемирава пасивним отпором, у директне сукобе улазити само у самоодбрани, повремено вршити саботаже  и мање герилске нападе.  За то вријеме изграђивати довољно јаку организацију  спремну да у одсудном тренутку изведе општи устанак  кроз фронтални сукоб. Али у тим земљама није бјеснио грађански рат.  Дража је био принуђен да води статични герилски рат. Постављен је Дража за министра војске  и начелника штаба ВК, што није тражио, али их је прихватио и то ће му чинити проблеме.

Дража је остављао велику слободу  у раду потчињеним старјешинама. Од команданата је све зависило , па ће временом доћи до стварања полуприватних јединица од стране појединих команданата и ривалства између њих.  Неспорно је да су они били лојални своме Чичи, али више као човјеку него као предпостављеном старјешини, што се видјело кроз извршавање његових наређења.

Веома контраверзна одлука је Дражино слово З под које су стављани „издајници и сарадници окупатора“.

Дража није схватао озбољно партизанске продоре ,као ни његови  сарадници, а поготово да Совјетски савез може бити природни савезник комуниста.        Михаиловоић се одлучио за покушај тактичке сарадње са Њемцима. Супротно његовом очекивању, њемачки преговарачи су одбили сваку сарадњу и савезништво са четницима. Четници су сарађивали са Талијанима. Тамо где су били четници није било покоља Срба од усташа.

Тито је сарађивао са њемцима, усташама, мађарима, бугарима, арнаутима, муслиманима, са свима који су били против Срба. Тито је контактирао са Папом, усташким министрима , са Њемцима ,тако су Њемци бомбардивали четнике на Неретви, издавао наредбе да се срби убијају, од године до сто, нож под грло.. За Тита су једини непријатељи били само Срби. Тамо ђе су били комунисти-партизани, усташе су знали клати Србе. Партизани их нијесу бранили. Да парадокс буде већи, док је Дража бранио Србе, Тито их је клао, убијао, бацао у јаме, уз то Тита су Срби лудо вољели, па и данас!  Срби немају никаквог разлога да славе Тита! Напротв ! Тито је синоним српске голготе, српских мука и страдања.  Ближе о комунистичким подвала у књизи Мома Јоксимовића, од око 650 страна „Комумистичке подвале и лажи“, која ускоро излази.