Пише: Велиша Кадић

У ЗЕМЉИ чуда, Црној Гори, у једном дану донете су две одлуке – да се на Цетињу подигне споменик Титу и забрани слава града Никшића Свети Василије Острошки! И тако је Црна Гора опет победила саму себе.

Кад се помислило да се Броз више неће враћати међу Црногорце, четири и по деценије након његове смрти, Цетиње му исказује љубав подизањем споменика. Биста која је стајала у скупштинској сали престонице уклоњена је 2000. године и сада кроз нову визуру улази на велика врата. Понизни Црногорци још враћају дугове другу Титу. Мало је било то што је главни град дуго носио његово име, па кад се Титоград „вратио“ у Подгорицу, није се стало већ је откривен споменик Брозу у граду на Морачи. Ускоро ће и у подножју Ловћена.

Шерети са Горице великодушно нуде комшијама „решење“ – да пренесу њиховог друга Тита.

И тако се из године у годину секуларизам брани у Црној Гори. Слави се онај чија идеологија је храмове претварала у штале, свештеницима стављала чактаре око врата, прогањала веру и убијала црквене великодостојнике. Док, с друге стране, у Никшићу уочи празника Светог Василија Острошког 12. маја, Уставни суд Црне Горе поништава одлуку којом је локални парламент прогласио Дан Чудотворца за градску славу! Иако је Свети Василије вековима заштитник Никшићана, утешитељ и небески покровитељ.

То неће проћи! Јер, никакви закони, као ни пресуде неће моћи да забране да се слави светитељ који је столовао у том граду и нераскидиви је део његових житеља. Цетиње се овим, нажалост, увлачи у још веће поделе и неслагања. Народу тамошњем који још вида ране великих трагедија које су у црно завиле многе породице, сада се нуди Броз као избавитељ! Педесет километара даље, у Никшићу, некадашњем стожеру старе Херцеговине покушавају да као пре 80 година забране славу, протерају веру и избришу сваку стопу којом је ходио Тврдошки и Острошки Чудотворац. Добро је рекао академик Матија Бећковић – Црна Гора је једина држава која још ратује сама са собом и не зна ко јој главу носи. 

извор: портал 083