БЛАГОЈУ Јововићу, атентатору на поглавника Анте Павелића, идеолога и наредбодавца геноцида над Србима у НДХ, Србија је одлучила да се достојно одужи дајући му вечну кућу у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.
Ову информацију су ексклузивно за „Новости“ потврдили Јововићеви потомци, којима је ових дана Влада Србије дала српско држављанство на предлог Министарства за запошљавање, борачка и социјална питања, којим је руководио министар Немања Старовић.
– Била би нам изузетна част да се посмртни остаци нашег оца пребаце у Србију и сахране у Алеји заслужних грађана. Али дефинитивни одговор на то питање можемо дати тек након консултације са ужом и широм породицом. Уз то, поставља се питање и посмртних остатака наше мајке – они су заједно сахрањени, много су се волели, желели су да заједно почивају, те би такав аранжман морао потенцијално да укључи и нашу мајку – поручили су Јововићеве кћери Марија, Адриана Андреа, Габриела Карина и син Габријел.
Габријела Карина Јововић, српски дипломата Дејан Благојевић, Адриана Андреа Јововић и Габриел Алехандро Јововић у Буенос Аиресу
Министар Старовић је потврдио да државне институције чине све што је потребно да би српски херој почивао у Србији.
– Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је спремно да пружи сву неопходну подршку преносу посмртних остатака српског хероја Благоја Јововића у отаџбину. На предлог Министарства, потомцима Благоја Јововића који живе у Аргентини Влада Србије доделила је српско држављанство. У сарадњи са члановима породице, спровешћемо све неопходне радње, како у Аргентини, тако и у Србији, како би Јововић своје вечно коначиште нашао у Алеји заслужних грађана, у престоници Србије – рекао је за „Новости“ Старовић.
Министар Немања Старовић
Непознаница остаје могућа опструкција пресељења Јововићевих остатака од стране усташке емиграције која је добро организована у Аргентини још од времена диктатора Хуана Перона. Он је после Другог светског рата од велике латиноамеричке дражаве направио сигурну кућу за немачке нацисте и њихове најокрутније следбенике из Хрватске и Украјине. Треба очекивати да се сахрањивању Благоја Јововића у Алеји великана успротиве и овдашњи титоисти, „другосрбијанци“ и слични активисти из Црне Горе, који су се острашћено разгаламили када је „четник Јововић“ добио улицу у Београду? Неки су покушали да оспоре да је он извео атентат на Павелића називајући то „четничком бајком“, а други су високопарно осудили величање „узимања правде у своје руке“, али нису смели да приговоре отмици немачког злочинца Ајхмана из Аргентине коју су 1960. извели Израелци.
Митрополит Амфилохија на гробу Благоја Јововића у Аргентини, Фото Из књиге Благоје Јовановић „Српски херој у вучјој јазбини“
Злочинац Павелић је мирно живео под лажним идентитетом у Аргентини
Он наглашава да је веома важно размишљати о Јововићевом мотиву да почини атентат.
– То није био чин личне освете јер нико од његових ближњих није страдао у логорима и јамама НДХ. Он је непосредно упознао усташе тек у Аргентини где је могао да их слушао како се хвале злочинима над Србима. Јововић је пуцао на Павелића као војник Југословенске војске у отаџбини, као осветник Срба – каже др Ђурић.
Савезници у геноциду Хитлер и Павелић
Павелић у Шпанији
Јововић је неко време после атентата радио као поморац, а затим се вратио у Аргентину и оженио. Због безбедности породице у средини у којој је усташка емиграција била веома јака о атентату је ћутао деценијама. Тек у децембру 1998. дошао из Аргентине у отаџбину и у манастиру Острог где је био штаб његовог команданта пуковника Баја Станишића исповедио се, слутећи крај живота, митрополиту Амфилохију Радовићу. Старац је запрепашћеном архијереју открио да је он атентатор који је 1957. испалио хице на Павелића који је од рана преминуо две године касније.
Митрополит Амфилохије га је ослободио чувања исповедне тајне и Јововић је исте вечери пред запањеном ћерком Маријом и неколицином домаћина поново исповедио своју животну причу коју је забележио новинар Тихомир Бурзановић.
Благојева кћи Марија постала је водећи истраживач непознатог дела живота свога оца, усамљеног осветника Срба. У своје две књиге је паралелно откривала и непознату мрачну хладноратовску историју скривања злочинаца из Другог светског рата, чије су се идеје повампириле у нашем времену, што је разлог више да се остаци српског хероја Благоја Јововића врате у отаџбину.
Благоје Јововић 1998. године
ДОКУМЕНТИ И СВЕДОЦИ
Благоје Јововић је умро 1999. током агресије НАТО на СР Југославију, које га је по речима ближњих дубоко потресло и убрзало његову смрт, али клупко је полако почело да се расплиће и откривени су дипломатски документи и сведоци који су потврдили причу Благоја Јововића. Загребачки новинар Перо Златар с одличним везама у хрватској Удби написао је на основу сведочења и докумената књигу у којој је потврдио да је овај он осмислио и извео.
извор: новости
