Писмо које је епископ Будимљанско-никшићки Методије недавно упутио предсједнику Црне Горе Јакову Милатовићу, у коме подржава иницијативу за доношење закона о рехабилитацији и обештећењу затвореника на Голом отоку, али и да очекује да она обухвати и правну рехабилитацију невино страдалих од комунистичког режима, улило је наду породицама убијених чије кости чаме у никшићким јамама и вртачама, али и на другим мјестима Црне Горе, да ће доћи дан да се оне изваде из утробе земље, опоје и достојно сахране.
Протекло је више од осам деценија од најстрашнијих злочина које су следбеници комунистичке идеологије и партизанског покрета починили над људима –комшијама, рођацима, припадницима краљеве војске, племенским капетанима, свештеницима и то само зато што су другачије мислили. Пресуђено им је без суда, једним метком или маљем. Стеван Стево Вујичић(85), прекаљени планинар, оснивач Горске службе спасавања „Јаворак“, успио је да прије скоро три и по деценије из дубоке граховске јаме извади кости свога оца.
–Дочекао сам да ја стари и сиједи сахраним његове младе двадесетседмогодишње кости, каже Вујичић.-Тада сам рекао и обећао блаженопочившем митрополиту Амфилохију да се нећу смирити, док и остале кости не буду достојно сахрањене. Апелујем на све и свакога, на сва удружења и Владу Црне Горе, да нам помогну да извадимо кости побијених и да их достојно сахранимо. Око Никшића има неколико масовних гробница у којима је бачено ко зна колико људи, можда и на хиљаде, прича Вујичић, питајући се, хочемо ли да у Европу идемо са масовним гробницама и јамама преупуних костура или да мученичке кости цивилизацијски сахранимо како би коначно нашле мир?
Вујичић подсјећа на чињеницу да је држава сахранила кости Њемаца, припадника злогласне дивизије „Принц Еуген“ који су направили многа злодјела по Пиви, Велици и другим мјестима, па су се, како оцјењује коначно стекли услови да се из утробе земље изваде кости наше браће и предака које чаме тамо гдје зраци Сунца не могу да допру.
–Имам осјећај да из утробе земље још увијек чујем вапаје сељана, угледних домаћина, племенских првака, свештеника, официра краљевске војске, учитеља, дјеце. Морамо се измирити, вријеме је да се кости изваде, а јаме након тога запечате, да нико па ни случајно у њих не упадне, а камо ли не дај Боже да људе тамо убаца, поручује Вујичић.
Сличног става је и Милија Бјелица, потомак пострадалог Риста Матова Бјелице.
–Обрадовала ме вијест да коначно послије 80 година неко са високе државне позиције покреће иницијативу ревидирања прошлости и рехабилитацију свих жртава бившег комунистичког режима. Истовремено осјећамо велико разочарање што је предсједник Милатовић заборавио велики број жртава исте идеологије, угледних људи и домаћина и нажалост домаћица, па и дјеце,свештених лица и свештеника који су проглашавани „издајницима и народним непријатељима“, без суда и пресуде, а чије кости чаме у тами по разним јамама и јаругама широм Црне Горе, без права на гроб и достојну сахрану. У немогућности да такве људе придобију за себе,вршене су сурове ликвидације и егзекуције,без суда и пресуде, најпримитивнијим оружјем и оруђем. Нас њихове потомке,не заниманикаква освета нити смо задојени мржњом. Учеснике ових срамних догађаја препуштамо суду историје. У великој смо нади да ће Црна Гора показати свој демократски капацитет и коначно све жртве пострадале од прошлог система извадити из јама и јаруга, извршити есхумацију и право свакога на гроб и достојну сахрану, поручио је Бјелица.
Ж.Шапурић, ДАН
