Гост васељенског радија Светигора био је Манојле Крсмановић, директор Фондације Бјелопавлићки учитељи 1916 која се бави очувањем и афирмацијом српског језика и ћириличног писма у Црној Гори.

О формирању ове фондације г. Крсмановић наводи да је она формирана у јуну 2024 године од стране групе младих ентузијаста који су увидјели проблем дискриминације по питању употребе ћириличног писма у јавној сфери:

-Ви знате да члан 13. Устава Црне Горе прописује равноправност између два писма односно између ћириличног и латиничног писма. Међутим, оно са чим смо се сусрели је недостатак употребе ћириличног писма у разним установама. Историја и култура нашег народа настала је управо на ћириличном писму. Споменици културе као што су Октоих првогласник и петогласник, Мирослављево јеванђеље па и гробови наших предака исписани су на ћириличном писму. Тако да смо ми прије свега из пијетета према нашој прошлости и према нашим прецима покренули једну овакву фондацију, рекао је наш саговорник.

Фондација је добила име по 14 бјелопавлићких учитеља који су у вријеме аустругарске окупације 1916 године одбили да предају измијењене школске програме:

-Дакле негдје на љето 1916 године када се припремао програм за наставу за нову наставну годину за време аустроугарских власти у Црној Гори дошло је до формирања новог програма по ком се укида назив језика српски, укида се српска историја и црквенословенски језик. У том тренутку јавља се једна врста отпора од стране грађана, међутим, најозбиљнији отпор пружили су управо данилоградски односно бјелопавлићки учитељи и њих 14 су одбили да раде по новом образовном програму. Због тога су ухапшени и осуђени на три до пет мјесеци робије. Казну су у почетку служили у цетињском затвору а затим су у потпуној тајности депортовани са Цетиња у мађарски логор гдје су остали до краја Првог свјетскога рата. Тако да нас је управо сјећање на ове бјелопавлићке учитеље и на њихову жртву постакао да нашој фондацији дамо овакво име и да данас радимо оно што су они радили прије нешто више од једног вијека,  истакао је Манојле Крсмановић.

О досадашњим активностима, поред заштите ћириличног писма, у фокусу Фондације је и стање српског језика у Црној Гори:

-Можемо рећи да је изузетно мали проценат установа односно институција у Црној Гори које поштују равноправност ћириличног и латиничног писма. То може да види свако уколико уђе на сајтове било које установе и институције. Такође оно што је велики проблем јесу школе гдје апсолутно постоји непоштовање ћириличног писма обзиром да су то уставне које треба да васпитавају нашу дјецу. У свом раду смо примјетили такође да документација која се издаје странкама у државним установама није на ћириличном писму али и да не постоји обавјештење у тим установама које би грађани могли да виде, односно да схвате да они имају право на избор писма које ће вам се издати у неком извјештају. Поред заштите ћириличног писма и ћириличног наслеђа у фокусу наше фондације је и заштита српског језика и литературе, промоција културе српског народа и народног етоса у Црној Гори, његовање и заштита културе сјећања на све историјске догађаје везане за српски народ, истраживање и валоризације истих као и иницирање и учешће у свим иницијативама које доприносе расвјетљавању историјских догађаја о српском народу у Црној Гори. Као што знате највећи проценат становништва Црне Горе говори српским језиком према последњем попису, а нажалост српски језик нема статус који му припада, тако да је наш циљ и да се изборимо за положај српског језика у Црној Гори. То је оно чиме се бавимо тренутно и то је да кажемо нешто чиме ћемо се бавити у будућности. Велики је посао за нама али велики је посао тек испред нас, јер, кад смо се формирали нисмо формирали фондацију да би то било нешто краткорочно већ планирамо да се овим бавимо на дужим стазама, закључио је на крају разговора директор Фондације Бјелопавлићки учитељи 1916 Манојле Крсмановић.

извор: светигора