У Подгорици је јуче одржана Сабор, посвећен јунацима са Кошара, у организацији:
-Удружања грађана ВРАНЕШ,
-Клуб књижевника „Марко Миљанов“-Подгорица,
-Ускочко гусларско друштво „Петар Кршикапа“,
-Ћирилица „Добрица Ерић“,
Сабор је благословио проф.отац Драган Станишић, а бесједе су држали истакнути људи из културног и политичког живота Подорице. На Сабору се обратио и Момо Јоксимовић, предсједник Удружења грађана Вранеш.
Часни оци, даме и господо !
Онима,којима закон лежи у топузу, у ракетама, бомбама, бомбардерима, трагови им смрде нечовјештвом.
Први пут послије рата, без одлуке Савјета безбједности УН, НАТО је напао једну малу, суверену земљу, на правди Бога великога.
Јели то неки усуд да Балкан не може имати мира, да скоро сваких 50 година се мора ратовати на овим бесудним просторима, за које се отимају моћни и крволочни.
Битка за Кошаре, је битка за историју, за антологију, за вјечност, битка о којој се пјева и треба пјевати, пише, памти и сјећа.
Битка два неравноправна противника, једне мале државе против сила свијета, 19.НАТО земаља и 20.Албаснка војслка, УЧК-а, Беретки зелених, плавих, црвених, Легије странаца, Муџахедина, 20.000 НАТО војника у Македонију, 15.000 у Албанији и 5.000 албасндких војника и један батаљон Јапанаца. Мислили су за 3 дана да сломе Приштински Корпус, а за 5-7 дана да умарширају у Београд, хтјели да Србију врате у камено доба , рекао је -Весли Кларка,командант НАТО.
Но, тврд је орах воћка чудновата !
А Кошаре, људско разбојиште, јуначко судилиште, стотињак голобрадих младића, од 19,20 и 21 године, бранили су више километара гранивцу, а на граници се чува суверенитете земље.
Неасутрашива младост, јунаци са Кошара заслужују славу и дивљење, ових и будућих генерација, они су сви до једног хероји.
Знала је та младост шта брани и коју светињу брани, али су знали и која их сила напада. Када се спозна истина битке на Кошарама, пита се човјек „Људи јели то могуће“.
Имам обавезу и према јунацима мога краја са сјевера Црне Горе, који су задобили више рана од гелера и куршума и гинули , они на тешком митрљаезу су били највећа брана да стигну хорде до српских ровова, гдје мајор смрша за мјесец дана 48 килограма, пуковник у ранама тражи да га убију јер не може преживљети нити се спасити, нити га српски војници могу изнијети, данас су оба живи и здрави на нашу радост. Јунаци на Кошарама су се гледали са кољачима на неколико метара, не мисле на живот него на отаџбину, дотле су по Београду и Србији милиони маладића испијали пиво , кафе и сокове, уживали у музици и мирисали пролећно цвијеће и причали о патриотизму.
Има још јунака са Кошара, који су истрошила живот на Кошарама , немају посла, тјерају дрва на камион да би продали и да би прехранили себе и породицу.
Слушати причу учесника битке на Кошарама, леди крва у жилама.
Стигао Михаил из Москве, брат Рус, адвокат, правник, да помогне браћи на Кошарама, каже ово је битка за православље, овдје се брани Москва.
= Бранили смо што се могло није,
Сто војника против дивизије,
Глеадам како дјеца храбро гину,
За крт часни и за отаџбину.=
Слава и хвала јунацима са Кошара.
Вјечна памјат бесмртним херојима Кошара< !
One Response
Кошаре су бити над биткама .
Хвала организаторима на сјећање на јунаке. Знамо да су сви добро, дирљиво и Чомски говорили пјесници оде о Кошарама извезли.ПОСЕБНО ВЕЛИКО. ХВАЛА. МОМУ ЈОКСИМОВИЋУ, великом витезу, патриоти, оратору, увијек је тамо гдје треба. Желимо му добро здравље …