Иако сам због неодложнх обавеза тренутно ван Отаџбине, помно пратим све што се дешава у нашој Србији, данашњa актуелнa дешавања у Београду и великe тензијe које су у нашем друштву настале због неадекватног реаговања на мирне протесте. Већ данима је јасно да ће данашњи скуп у Београду окупити велики број грађана. Таква окупљања на испит зрелости стављају све нивое друштва.
Као правдољубив народ, као народ који је много пута невино страдао разумљиво је зашто нас је све толико заболела страшна трагедија у Новом Саду. И зашто емоције сада оправдано кључају.
Студенти који су сву ту енергију и покренули су у претходном периоду показали и доказали своју снагу и посвећеност, као и велику одговорност и љубав према нашој земљи. Чак и да су у свом бунту некад нешто погрешили, не треба им то много замерити, јер све раде искрено и чистог срца, свима јасно указујући да њихов пут није пут насиља, него пут људскости. Зато и апелујем на све остале да се угледају на наше високошколце, да не дозволе да емоције надвладају разум. Имате свако право да искажете став, то вам нико на свету не може нити сме забранити, али то мора бити мирно и достојанствено, та граница се не сме никада прећи, ни по коју цену. Такође, још једном молим и све надлежне институције да ураде све да данашњи дан протекне у миру. У једном демократском друштву на онима који у својим рукама имају полуге власти, а пре свега снаге безбедности, лежи и сва одговорност. „Јунаштво је када себе браним од другога, чојство је када другога браним од себе“, дивно је рекао Марко Миљанов.
Сви ми следимо своје идеале и идеје; што су они виши, већа је и наша одговорност како ћемо се за њих залагати. Људи који не мисле исто као ми су наши неистомишљеници, а не наши непријатељи и противници. Немојмо дозволити да проживимо Његошеве речи које опомињу кроз векове: „…Исклати се браћа међу собом, а крвници, јаки и опаки – затријеће сјеме у одиву…“
