Пише :Дејан Бешовић
Османско турски писац Евлија Челеби или Челебија (1611-1684) путовао је много кроз Османско царство и сусједне земље од 1640. до 1676. године, како у приватном својству, тако и у служби Узвишене Порте. Извештај о његовим путовањима забиљежен је у његовој десетотомној Сејахатнаме (путописној књизи) на турском језику, коју је завршио у Каиру. Сејахатнаме садржи обиље информација о културној историји, фолклору и географији земаља које је посјетио. Године 1670. Евлија је путовао кроз јужну Албанију у мисији да прикупи трупе и раднике да заштити полуострво Мани на Пелопонезу, које су Османлије недавно освојиле. У овом одјељку он описује шта је рекао,видио и чуо у Канини, Валони, Баштови, Драчу и Каваји ‘Прешавши преко поменутог дрвеног моста Берат, кренули смо путем на југ кроз просперитетна села и преко високих планина. После три сата путовања стигли смо у село Сиња и одатле кренули ка селу Побрат.Четри сата касније били смо у селу Фракула, имању Мухтар бега. После …. више сати, напредујући ка југу кроз просперитетна села, прешли смо ријеку Ђирокастра чамцем испод села Мекат.Ту се налази Рудник црне смоле. То је диван природни рудник на територији санџака Валоне. Рудари копају рупе у планини пијуцима и из стотина пећина извлаче смолу у великим грудвама величине јастука или сандука. Емин или администратор рудника продаје терен европским трговцима који долазе и купују га на лицу мјеста. Рудник се води под концесијом и доноси 70 јука акче за царску благајну – веома лијепа сума. У руднику је запослено 20 села и, као надокнада, ослобођени су свих државних пореза. Осим тога, сви злочинци који су осуђени на смрт се шаљу на доживотни затвор у руднику, везани у ланце. Хиљаде људи живи од овог рудника. Још једну велику планину, која такође – по Божјој заповијести – садржи смолу, недавно је султану пријавио бег од Валоне, и додијељена је као концесија за суму од 10 јука акче. Укратко, да би открио дјело Своје, наш Господ и Творац прекрио је ове планине зеленилом и изнутра их испунио црном смолом. Куран, сура …. каже: „Бог чини шта хоће својом моћи и суди шта хоће својом славом.“ Након обиласка рудника, на коњима смо прешли Аксу (Бијела река). Воде Аксуа се овдје мијешају са водама реке Ђирокастра, а затим се уливају у залив Валоне. Од Аксуа смо ишли још четврт сата кроз травнату равницу до Меката, пријатног зеленог села у подножју падине и окруженог баштама и виноградима. Има једну џематску џамију. Овдје се налази и сеоско имање са великом палатом. Провео сам недјељу дана овде у селу нашег господара Јусуф-бега, сина Синан-паше. Размијенили смо много пријатних и интелектуалних разговора и веома смо уживали. Прије седамдесет година мој покојни отац, на путу као што је наш, боравио је као гост у овом селу, гдје је провео неколико година. Сада сам остао у истој просторији и завршио цио рецитал Курана зарад његовог духа. На зиду у просторији били су његови калиграфски узорци и други натписи које је саставио док је био гост Јусуф-бега. Понудио сам благослов из рецитала Курана племенитим духовима мог вољеног оца и Гази Синан-паше.
Опростивши се од бега, наставили смо пут ка југу у долини, пролазећи кроз Кшихерину и Кисбарду и друга просперитетна села, и стигли за ….пар сати у узвишену и непревазиђену тврђаву Кание (Канина). Првобитно ју је изградио краљ Шпаније. Његово име на италијанском је Покрондар. године 1455 . …. освојио га је Коча Махмут паша, везир султана Мехмеда Освајача. Касније су га заузели Млечани. Године …. за вријеме владавине султана Бајазита другог у народу званог и Свети, Гази Кучук Евренос бег је опсио тврђаву и почео да је бомбардује. Невјерници унутра су почели да вриште и вичу. Једном су се невјерници изнутра предали и када су, молећи за милост, питали: „Шта ћемо јести?“ Кучук Евренос бег је наредио: „Кан ие (Једи крв)!“, дајући тако тврђави име Кание (Канина).Стигосмо тако и до Драча .Тамо
постоје три дервишка манастира, укључујући Халвети текију Јакуба Ефендије са стотинама побожних дервиша, босоногих и гологлавих, са закрпљеним вуненим огртачима; и горе поменута текија Кусум (Кузгун) Баба на падини изнад тврђаве, смјештена усред винограда, попут бајковитог врта Ирем.
Постоји једно мало купатило – чудесна грађевина – преко пута које је шеријатски суд који је изградио Аћем Мехмет Ефенди када је био градски судија.
Постоји лијепа чаршија са укупно 417 радњи у којима се могу наћи разне врсте заната и робе. Наткривене чаршије нема, али се овде налазе све врсте финих тканина и скупоцјених тканина јер је то венецијанска скала или емпоријум. Постоје 4 хана и 8 чесми, од којих је најпознатија чесма Иљас-паше код текије Јакуб ефендије, са следећим хронограмом:„На дан сабора нашао сам датум Иљас-паше.Пошто сам изговорио њен хронограм: „И он је најбољи од слуге Божијих.Све остале чесме више не функционишу, па грађани имају хитну потребу. Извори воде постоје, али канали су с временом уништени. Добротвор би могао да поправи ситуацију уз мало труда и да развесели шехиде Кербале и опозове духове дванаест имама. Како јесте, сви у граду – и богати и сиромашни, велики и мали – морају да ходају пола сата до винограда источно од града да би добили гутљај воде. Осим овога, има доста свега. Имају велико обиље и разноврсност воћа у својим баштама и виноградима.Важна храна и пиће . У заливу се налазе шаран, паламида, скуша, ципола и бас, као и икра, боље него што имамо у Турској. Постоје велике количине вина званог реиханиа , као и лимуна, поморанџе, маслина и грожђа. У селима Дукат узгајају црвено обојено коријење маре и анадолски рабарбару, које љекари сакупљају и извозе у Европу.Нема тако чисте и укусне смоле као у Драчу. Ако сипате кипућу смолу у нову шољу, а затим је добро исперите и попијете воду из шоље, она ће излечити болести попут жуте и црне жучи, слузи, глиста итд., и очистиће ваше тијело.
Добро воденичко камење, са порама попут сунђера, треба да се вади са стијена испод горње тврђаве Канине. Овај млински камен се извози у Западну Европу. Бољи су од оних произведених на егејском острву Милош.Уз пут ка виноградима се налази рудник гипса, рудник гвожђа и разни други рудници. Заиста, регион Драча је рудник до рудника.Дуж морске обале има безбројних рибарских брана, какве се могу наћи само у Анадолгузу. Описаћу тврђаву Драч . У равној сланој равници на обали Венецијанског залива, мањи залив продире 70 или 80 миља у унутрашњост. На обали овог залива налази се велика, квадратна тврђава, 5.000 корака у обиму. Проласком времена и промјеном многих владарских породица, постао је без бране, пао у немилост и сада лежи у рушевинама. Већина становника је побјегла а они који су остали нису могли да издрже побуне невјерника. Године …. за време владавине султана Бајазита другог Светог, у јужном углу тврђаве изграђен је мали квадратни замак, 800 корака у обиму и са 2 капије: капијом Елбасан окренутом ка истоку и капијом Агента пристаништа ( емин-и искеле ) на западној обали, окренутом према обали. Има 150 сквот кућа са поплочаним крововима. Нема чаршије, хана или купатила, али постоји једна саборна џамија, она султана Бајазита Другог Светог, са кровом од цријепа и мунаром од клесаног камена. Нема ни винограда ни башта о којима би се говорило јер је то низина, слана и бочата регија. Управник и 150 војника гарнизона примају плату од Емина. Има кадију са нивоом плате од 150 акчи, који је понекад повезан са јурисдикцијом Елбасана. У Елбасану бораве и управник сипахија и командант јањичара. Има укупно 10 малих топова…. . Укратко, то је еманет вриједан пажње , али не баш цвјетајући град.Одавде смо кренули на исток низ обалну равницу залива, посматрајући добро развијена, зелена села лијево и десно од пута и просперитетна сеоска имања, и за пет сати стигли смо до добро заштићеног и моћног града Каваја. Основан је године …. од стране …. . Кавајом, на граници Елбасана, влада независни војвода под јурисдикцијом емина Драча. Пошто се тврђава Драч налази на изолованом и непродуктивном месту на обали, овде борави драчки кадија, док Емин још увек живи у Драчу. Кадија има плату од 150 акчи и има власт над 73 села. Каваја је шармантан град на широкој, равној и плодној равници на крају залива који излази из залива, а окружен је баштама и виноградима. Има 400 једноспратних и двоспратних камених кућа у низу са поплочаним крововима и украшених дивним баштама, барама и фонтанама. Ту су и изузетне виле са кулама и куполама за уживање. Овдје живе многе племићке породице, попут породице Харис-зајде и породице Паша-зајде.Испод се зове Кузгун Баба.
Овдје аутор мора напоменути и оно што је чуо и записао у Драчу :Према легенди, Кусум Баба је био бекташијски дервиш у раним годинама османске владавине који је стигао у Валону са неколико пратилаца. На планинском превоју напали су га разбојници Али Паше Тепеленеа који су му одсјекли главу. Светитељ се тада сагнуо, подигао своју главу и наставио пут према брдаћу са погледом на град Валона, који се сада по њему зове Кусум Баба. Ту се срушио и издахнуо после неколико корака , након што је прво наредио својим сапутницима да му ископају гроб. На том мјесту је изграђен маузолеј, а затим бекташијска текија , коју је касније издржавала аристократска породица Валона. Маузолеј и Бекташи текија Кусум Бабе поново су отворени у априлу 1998. године.
Али-паша је 1820. године наредио да се убије његов политички противник у Истанбулу. Султан Махмут Други , који је желио да учврсти моћ Порте, је искористио овај чин да нареди свргавање Али-паше. Али је одбио да изврши налог Порте и повуче се са функције, па је султан послао војску да га присили на повлачење са положаја. Да би се одбранио, Али склапа савез са Грцима, Клефтима и Сулиотима као и са вођом становника мјеста Сули, Маркосом Боцарисом. Војска Али-паше, која се заједно са око 20.000 грчких добровољаца двине године борила против војске Османског царства, је практично учествовала у отвореној побуни против Османског царства са израженим елементом борбе за независност Грчке.
Агенти Османског царства су успјели да 1822. године убију Али-пашу док је боравио у манастиру Светог Пантелејмона на обали језера Памвотида. Убијен је тако што је упуцан мецима кроз под просторије у којој је боравио. Рупе које су направили меци који су убили Али-пашу су данас популарна туристичка атракција у овом манастиру. Убијеном Али-паши је одрубљена глава и однијета султану у Истанбул.Сахрањен је са свим почастима у маузолеју поред једне од двије главне џамије у Јањини. У манастиру Светог Пантелејмона постоји музеј посвећен Али-паши у којем су изложени лични предмети које је користио.
У тексту аутора овог фељтона: Елбасанска нахија-прва српска држава (3) од 25.јануара 2025 .г.српска 24/ српска наука и култура /портал 083 / Полимље .рс /сколац.инфо наводимо : Турски војници у Тирани отишли су за Драч и укрцали се на турски пароброд да се врате у Турску.Есад Паша Топтани је потом наставио пут до Валоне где је постављен за министра јавних радова у кабинету Исмаила Ћемалија. Неколико дана касније вратио се у Тирану гдје је окупио лидере региона и централне Албаније, укључујући Ахмета Зогуа, Елеза Исуфија, Дина Хоџу, Мерсина, Дину и Шаћира Дема, Селима Ноку и Дервиша Бичака. Међу њима, Есад је посебно поштовао Ахмета Зогуа који је сада имао 18 година и који је све утицајнији, како због тога што је Зогу учествовао у бици код Скадра, тако и зато што је спасао област Мат од ослобођења српске војске током Балканског рата у ствари , Зогу и његови људи из Мата хтјели су да учествују у бици код Скадра, али су их црногорске трупе онемогућиле јер су упали у засједу у Какарићу и распршиле се.Ахмет Зогу је био радо виђен гост у дому Есад-паше.Када су се сви представници окупили, Есад-паша их је поздравио и рекао: „Мислим да није добра идеја да се формира нова влада у Драчу јер би то оставило лош утисак о Албанији у спољном свијету, као да ћу поставити владу у Мирдити или Ђето Цоку да то урадим у Љешу. Ово нас дискредитује у иностранству. Позвао бих вас као министра владе Валоне да се састанете са мном као замјеником премијера како бисмо разговарали и разговарали о ситуацији. Ако откријемо да Исмаил Ћемали има грешке, можемо га легално збацити. Есад-паша је одговорио Данију на следећи начин: „Уопште не могу да радим са Исмаилом Ћемалијем, па барем покушајте да убиједите Пренг-пашу да остане неутралан“, додајући: „и замолите Бајрама Цурија да дође у Тирану. Тренутно је у Ктелу. Ако не може да дође, нека бар дође у Кроју гдје могу да одем и разговарам са њим. И дај Бајраму Цурију хиљаду квинтала жита да нахрани планинска племена Ђаковице.” Са овим, Дан се вратио у Калмет.Исмаил Ћемали у својим мемоарима је записао : Позвао ме је генерал Вешовић и рекао да понесем диплому. Након што је проверио документ, погледао ме је у очи,као да сам криминалац, и рекао: „Иди кући, зваћу те кад ми затребаш“. Општинским властима су очигледно били потребни ветеринари. У сваком случају, пустио ме је.
Сви ухапшени послани су на Цетиње. Хамит Ђилбегу и ја смо 16. јула отишли у касарну да се састанемо са поручником Халимом из Пећи, официром црногорске војске који нам је рекао: „Черчиз Топули и Мучо Ћули су овде у касарни. Халим је био нервозан и додао: „Чекамо мајора Бајрија Беголија, ађутанта краља Николе. Ако мајор дође овамо вечерас, два затвореника ће бити спасена.” Нажалост, Бахри Беголи је стигао касно, а исте ноћи, 17. јула, у зору, легендарни херој Черчиз Топули и Мучо Кули су убијени у Фуше Штоју код села Голем од стране црногорског поручника“
Раније смо у Византолошком зборнику бр 2-3 САНУ Београд 2001 .године на стр .23-59 . у коауторству са Милошем Благојевићем обавили прилично добро примљени рад Средњевековни српски поседи у Албанији : Током Мировне конференције дошло је до сукоба између владине делегације и представника албанске дијаспоре око политике која би била у најбољем интересу албанске нације. Мехмет Коница и др Туртули, који су били део и владине делегације и делегације Ватре, и други чланови делегације дијаспоре сматрали су да би требало усвојити више независних политика него једноставно следити водство Италије.Аграрну реформу треба одмах започети ,указивали су Коница и Вели-паша.Пренг-паша је имао слабе односе са Италијанима. Сматрали су га својим противником. У марту 1919. Салих Вучитрнац , инспектор Министарства просвете у Мату и добар пријатељ Ахмета Зогуа, стигао је у Драч и затекао Пренг-пашу у забринутом стању. Пренг-паша је предложио да се врате у Мирдиту и да тамо раде заједно.Међутим Вучитрнац је то сасвим погрешно схватио као позив да треба да сарађују у неким активностима против Италијана.Делегација Сједињених Америчких Држава на Париској мировној конференцији, на челу са предсједником Вудро Вилсоном, именовала је америчког конзула у Торину Џозефа Хејвена да сазна шта се дешава у Албанији. У фебруару 1919, Хавен је стигао у Рим гдје је упознао америчког мисионара Чарлса Телфорда Ериксона који је био директор америчке школе у Корчи. Телфорд Ериксон је Хавена повезао са Мехметом Коницом који је заједно са шефом владе Драча Турхан-пашом замолио Тефика Мборју, секретара у Савету министара, да прати конзула кроз Албанију.Док су ишли на пут, Тефик Мброја је обавестио конзула о недавним догађајима у Албанији. Конзул је знао врло мало о етничким питањима или о политичкој, економској и социјалној структури и ситуацији у Албанији, нити је знао ишта о грчким, југословенским или италијанским плановима према Албанији . Конзул је са великом пажњом слушао шта је Тефик Мборја имао да му каже.Конзул је провео неколико дана у Валони и онда се запутио у Драч. Тефик Мборја га је тајно повезао са бројним националистима из Валоне, као што је Ћазим Кокоши који му је понудио чај у кући Алија Асланија. Жене су биле присутне и у народној ношњи. Конзул је био одушевљен што је упознао не само мушкарце већ и жене и разговарао са њима на италијанском. И мушкарци и жене рекли су конзулу да ће својим животима бранити Валону и Драч да никада неће прихватити италијанску доминацију. На предлог Тефика Мборје, поглавари и старешине Валоне написали су и потписали меморандум у том циљу за конзула. Наравно, Тефик Мборја је учинио све што је могао да убиједи конзула да народ Валоне не жели италијанску власт и да ће рат бити неизбјежан ако се Италијани не повуку. Италијанске власти су одредиле следеће: „Албански народ има право на независност, али мора остати под италијанским мандатом одређено вријеме. Тефик Мборја је одбацио италијанско гледиште и убиједио конзула да се људи Валоне одлучно противе италијанској власти.Пре него што су кренули за Ђирокастру и Корчу где су се упутили, Тефик Мборја је писао поверљива писма свим националистима које је познавао, говорећи им да изађу и дочекају америчког конзула са националистичким демонстрацијама и обележјима да му предају меморандуме о националном питању.Велики проблем Српском народу представљала је неажурност драчких Срба као и велики притисак на Србе који је вршен од друге половине 16.века па све до почетка 20.века . Валонска декларација о независности 1919 стр.Конгрес у Лушњу је отворен 21. јануара 1920. и донијела је следеће одлуке: (1) прогласио је владу Драча свргнутом; (2) одбацила је Тајни пакт из Лондона из 1915. године; (3) позвао је на признавање граница које је поставила Конференција амбасадора у Лондону; (4) и формирао је Врховни савјет, владу и именовао Сенат. Лушањски конгрес је поставио темеље политичког система на националном нивоу. Падом владе у Драчу, доба распада замењено је темељима нове државе, а Албанци су по први пут заиста постали нација.
Велике силе су биле обавезне да признају албанску државу створену 1913. Као таква, Конгрес је успео.
Конгрес у Лушњу укинуо је сваки вид самоуправе Елбасану када је протјеран Свештеник Ђуро Врачар са око 1600 локалних Срба .Умјесто Ђорђа Мајсторовића за управника Елбасана је именован Ерзан Дропули а од 1920 .године Драгон Чекари унук од ћерке Черчиз Топулија .
(наставиће се )
