Црвена , непрозирна капуљача која је 1945. навучена Србима на очи још увек код великог броја није скинута, о чему нам говори и претходне објаве,где се они јављају. Не спорим да је она погодила и друге народе из титоистичке државе, али они нису предмет мога интересовања и бриге у овом моменту.
Док ђенерал Михаиловић и његова легална и легитимна војска ратује у земљи за ослобођење и очување Краљевине Југославије вођа комунистичког покрета шврћка по свету под заштитом савезника и игра своју игру у шаховској партији коју они воде.
Треба овде подсетити да његово бекство из земље није никакав посебан , ексцесни случај. Како се ближио крај рата он је све чешће изван земље., заједно са својим Врховним штабом и комитетом који их је британским авионом пребацио у Бари, а одатле британским разарачем на острво Вис.Без обзира на британску мрежу којом га је окружио Черчил, Броз успева да се искраде и совјетским авионом отишао код Стаљина у Москву. Тада ге је Черчил назвао змијом, али га је и даље користио .
У мемоарима Краља Петра Другог стоји и следеће сведочанство :
“ Средином августа ( 1944. – прим Р.К) Шубашић је још једном напусти Енглеску да се састане са Титом на Вису. Он је захтевао да иде и добио мој пристанак. Са Титом се вратио у Казерту, где им се придружио Черчил и њих тројица су заједно наставили за Рим. „
Краљ даље пише како није зна знао да ће им придружити и Черчил, али што такође није знао да се Титу у светским центрима моћи у то време утире пут за преотимање власти и промену система у Југославији. Он не зна да три дана пред сусрет са Черчилом у Напуљу, Тито посетио Ватикан.Званично објашњење је било да се радило о „туристичком разледању Сикстинске капеле. Да не причамо да је тај “ генијални врховни командант“ из Румуније пратио ослобођење Београда и да се изволео појавити у њему тек када је био ослобођен и под добром контролом његових, а не совјетских снага и када су већ била у току “ чишћења“.
извор: равногорски четнички покрет
