Доктор Дарио Вранеш потиче из угледне породице Вранеш чије је постојање везано за Пљевља дуже од три стотине година.
Рођен је 18. октобра 1983. године у Пљевљима од оца Јагоша, љекара интернисте и мајке Наде рођене Дујовић, дипломиране правнице. Основу школу и Гимназију завршио је у Пљевљима. Након одслужења војног рока у Војсци Југославије уписује студије медицине на Медицинском факултету Универзитета у Српском Сарајеву које са успјехом завршава и тако наставља породичну традицију. По завршетку студија почиње да ради као љекар у Хитној помоћи у Пљевљима гдје за веома кратко вријеме својим знањем, трудом, залагањем и несебичношћу стиче углед доброг човјека и љекара како код пацијената тако и свих грађана, чиме постаје један од најугледнијих младих људи и љекара који су свој живот и професионалну каријеру везали за Пљевља. Др Вранеш за врло кратко вријеме добија епитет „човјека из народа“ и доктора који је спреман свакоме помоћи.
Након вишегодишњег службовања у Хитној помоћи, од Опште болнице Пљевља добија специјализацију из опште хирургије те прелази да ради као специјализант хирургије који посао и сада обавља.
Др Дарио Вранеш се као веома млад активно укључује у културни и духовни живот Пљеваља: учествује у обнови рада Српског културног друштва „Братство“, а учествује и у раду Српског културног центра „Патријарх Варнава“. Пунољетством, 2002. године постаје члан Српске народне странке, а касније Нове српске демократије гдје је у више наврата биран у највише органе странке. Посебно значајну улогу доктор Вранеш је имао током великог свенародног литијског покрета за одбрану Српске православне цркве у Црној Гори када је био први љекар који је јавно исказао став против тзв. Закона о слободи вјероисповијести чиме је значајно допринио да се огроман број љекара и другог медицинског особља из Пљеваља прикључи овом покрету.
Доктор Дарио Вранеш је ожењен супругом Маријом са којом има троје дјеце: Стевана, Милицу и Марка.
По националности је Србин.
Шта Вас је опредијелило да се поред успјешне љекарске каријере окренете политици?
Чињеница да не могу да живим у неслободи. Српски народ, којем припадам, је деценијама битисао у неслободи под тоталитарним режимом Мила Ђукановића. Као човијек осјетио сам да је неизбијежно да се укључим у политику како бих дао скроман допринос борби за слободу српског народа у Црној Гори. Водим се Његошевом мисли: Ко вјечито хоће да живује несретник је овога свијета. Ми нисмо могли више да живујемо.
Истакао бих да је посебно опасан наратив сервиран од стране бившег режима да љекари не треба да се баве политиком. То нису радили случајно. Жељели су да се ми не бавимо политиком, да нас „анестезирају“ а онда они да се они баве нама. Вјерујем да је најопаснији вид бављења политиком – небављење политиком.
Јака пљеваљска привреда требало би за кратко вријеме да препороди град Пљевља?
Перспективе Пљеваља као и било које друге општине у држави нема док се Мило Ђукановић и његови криминалци не нађу у затвору. Неопходна је реформа тужилаштва и безбједносног сектора. Знам да то није лако послије тридесет година владавине ДПС-а али није немогуће. Мислим да је то услов свих услова да би држава и општине кренуле у правцу просперитета.
Велики број пљеваљских кадрова углавно је након мандата напуштао град, и остављао много тога обећаног а не довршеног. Какви су Ваши планови?
Ја сам свој и лични и професионални живот везао за Пљевља и немам намјеру да било гдје идем. У цијелу политичку причу сам ушао искрено са јединим циљем да се борим за своју општину и свој народ. Чињеница је да су готово без изузетка пљеваљски функционери после завршетка функције одлазили у велике градове и уживали у њиховим бенефитима. Чак су и у току трајања мандата себи и својој дјеци трасирали пут ка метрополама. Мислим да је то непоштено. Вјерујем и да су то грађани препознали и да таквим авантуристима више неће давати подршку.
У широј јавности препознати сте као национални Србин који баштини традиционалне вриједности српског народа. Какав је Ваш однос према суграђанима других националности и да ли су њихове потребе равноправно третиране?
Осјећам се као предсједник свих грађана и све потезе које повлачим радим искрено а не декларативно. У Пљевљима су сви народи равноправно третирани и то јесте политика Нове српске демократије коју заступам.
Медији који ме свакодневно оркестрирано нападају и њихови власници никако не могу да схвате да је дошло вријеме и да српски народ буде равноправан са осталим народима. Они и даље покушавају да сатанизују све што је српско у Црној Гори и да је нормално да Срби и даље буду дискриминисани. Покушавају створити атмосверу да све што је српско није грађанско као да Срби нису грађани. Тај концепт им у Пљевљима неће проћи.
Од када сте предсједник општине, у Пљевљима се уредно обиљежавају национални и градски празници. Какву подршку за ове активности имате од одборничких клубова Скупштине општине?
Први пут од 1945. године сви народи слободно обиљежавају своје националне празнике и обиљежавају се градски празници. Општина Пљевља свима равноправно пружа подршку и на то сам поносан. Све је лако провјерљиво и позивам све оне који тврде да постоји неки несклад да то провјере. Коалициони партнери подржавају нашу политику што се најбоље види и по стабилности коалиције.
Празник града Пљеваља 27. октобар, Дан Свете Петке, односно ослобођења Пљеваља у два свјетска рата оспорава се од државних институција Црне Горе. Сличан је случај и са обиљежавањем Сретења Господњег којег масовно прославља српски народ. Да ли је то очигледни наставак и притисак на апсолутну већину српског народа у Пљевљима?
Тачно је да државне институције оспоравају Дан опшине 27. октобар, дан када су Пљевља 1912. године одлобођена од петовјековног турског окупатора, а 1918. од Аустроугарске монархије. Да буде апсурд већи као разлог неодобравања наводе разлог да је 27. октобар за православне вјернике дан Свете Петке!
Ако узмемо у обзир да је 19. децембар дан општине Подгорица (Свети Никола), Мојковца 7. јануар (Православни Божић), Берана 21. јул (Свети великомученик Прокопије), Колашина 28. август (Велика Госпојина), Котора 21.новембар (Аранђеловдан), а Дан општине Никшић 18. септембар – дан када је Никшић ослобођен од Турака, потпуно је јасно да се у случају Пљеваља ради о класичној дискриминацији. Ово нам казује да Црна Гора још није сазрела као демократско друштво. Посебно бих истакао да се намјерно занемарује чињеница су 27. октобра наши храбри претци од окупатора ослободили народе свих вјера и националних припадности, без изузетка. Међутим, воља народа и историјски процеси су незаустављиви и питање је времена када ће ствари доћи на своје мјесто. Имали смо и у скоријој историји примјере као су пролазили они који су игнорисали вољу народа.
Веома сте били активни и заслужни за подизање спомен-обиљежја Пеђи Леовцу и патријарху Варнави. Како су те активности примљене у градској средини Пљеваља?
Патријарх српски Варнава Росић и херој са Кошара Пеђа Леовац су ванвременске личности.
Они живе у духу пљеваљског народа и шире и поносан сам што је припало нашој генерацији да се овим великанима подигне споменик. Убијеђен сам да ће тако доћи и моменат да се Дан општине прогласи 27. октобар. То је неминовност, то је глас пљеваљског народа.
Заслужили сте очигледну популарност код сународника у Републици Србији и Републици Српској. Свуда у српским срединама сте радо виђен гост. Како сте то постигли за релативно кратко вријеме?
Слушам глас народа и њиме се водим. Као предсједник општине искрено заступам интресе свих грађана. С обзиром да долазим из средине гдје се на последљем попису шездесет и шест посто грађана изјаснило као Срби и политичар Нове српске демократије, јасно и недвосмислено заступам интресе српског народа. Свуда говорим да нема никакве разлике да ли је неко Србин из Будве, Невесиња, Зајечара, Добоја, Куманова, Зворника, Даниловграда, Ораховца, Ваљева, Книна или било ког мјеста гдје живи српски народ. Тесла, Пупин, Дучић, Миланковић, Црњански и многи други наши великани нису рођени у држави Србији али су Срби и прославили су српски народ. То младе генерацију треба да имају увијек на уму.
Српски национални савјет опремио је Српску кућу у Пљевљима. Веома Вас често можемо видјети и њој. Колики је значај Српске куће као културне институције у очувању културног идентитета српског народа и обезбјеђивању адекватних услова за активности великог броја организација?
Поред Српске православне цркве, Српска кућа је најзначајнија институција српског народа у пљевљима. Вријеме које је пред нама потврдиће ову чињеницу. У времену најжешће тортуре Ђукановићевог режима над Србима у Пљевљима, Српска кућа, са господином Божом Јеловцем на челу успјела је да сачува искру слободе и поноса нашег народа у Пљевљима. Српска кућа нас је сабирала и даље нас сабира. многи гости који су посјетили Српску кућу у Пљевљима сложили су се да је то најбоље организована и најактивнија Српска кућа у Црној Гори, која функционише у саставу Српског националног савјета.
Колико је Општина Пљевља спремна да помогне функционисање организација које се на локалном нивоу баве очувањем националног, културног, језичког и вјерског идентитета српске, бошњачке или неке друге националне заједнице?
Општина посебну пажњу придаје у пружању помоћи функционисању националних организација свих народа и вјера у Пљевљима. Без духовног препорода нема ни економског препорода, они су узајамно везани. Нарочито је битно што је та подршка институцијама праведна, да нико није дикриминисан. Да би живјели у друштву у којем је истинска демократија, Ако она у таквом облику уопште постоји, услов је да будемо праведни и истинољубиви и да стварамо заједницу која почива на здравим темељима. Да би знали куда и како ићи у будућност и да не би понављали грешке из прошлости, као народ морамо да радимо на себи, сви без изузетка. А управо се то постиже радом културних и националних институција.
Српска кућа у Пљевљима најзначајнија институција после СПЦ
Српски национални савјет опремио је Српску кућу у Пљевљима. Веома Вас често можемо видјети и њој. Колики је значај Српске куће као културне институције у очувању културног идентитета српског народа и обезбјеђивању адекватних услова за активности великог броја организација?
Поред Српске православне цркве, Српска кућа је најзначајнија институција српског народа у Пљевљима. Вријеме које је пред нама потврдиће ову чињеницу. У времену најжешће тортуре Ђукановићевог режима над Србима у Пљевљима, Српска кућа, са господином Божом Јеловцем на челу успјела је да сачува искру слободе и поноса нашег народа у Пљевљима.
Српска кућа нас је сабирала и даље нас сабира. многи гости који су посјетили Српску кућу у Пљевљима сложили су се да је то најбоље организована и најактивнија Српска кућа у Црној Гори, која функционише у саставу Српског националног савјета.
извор: српске новине
