Пише: Момо Јоксимовић, предсједник Удружење грађана Вранеш,

Ни времешни Дурмиторци не знају да су чланови Народног одбора у тадашњем Жабљаку, тачније 12.јула 1935. године, донијели одлуку да се назив града Жабљака преименује у Александров град.  Ту вијест је два дана касније објавио дневни лист „Политика“ на страни 12, гдје каже :„Јуче на Петровдан, навршиле су се  три године од прве посјете Блаженопочившег Краља Александра ујединитеља  Дурмитору. Краљев пут је био изненадни и неочекивани. Са неколико својих сарадника пуних пет сати је разговарао  са представницима жабљачке власти. Блаженопочовши краљ је тада обећао народу да ће се одмах приступити грађењу пута  којим  ће се  Србија и Санџак, преко Дурмитора, везати са Јадраном. И заиста тако је и било. Радови су одмах отпочели и прошле године  завршен је пут од Шавника до Таре, у дужини 50 километара. Тиме је Дурмитор повезан са Јадраном преко Шавника и Никшића.У току идућег мјесеца довршиће се други дио пута , који веже Дурмотор  са Санџаком и Србијом преко Пљеваља. То је други крак овог пута који је такође дугачак 50 километара. Грађењем овог пута  отворена је најкраћа  веза до Београда., до Боке Которсе и Дубровника.  У знак захвалности  народ  дурмиторског краја  одржао је јуче на Жабљаку свечани помен Блаженопочившем Краљу Александру. Послије помена општински одбор се сатао у свечаној сједници  и том приликом одлучио је да Жабљак  убудуће носи име свог највећег добротвора. Тако ће се Жабљак од тада звати  Александров град.  Исти тако је одлучено да се сваке године  о Петрову дану у Александровом граду  одржава нродни сабор.  Тога дана у знак  захвалности , увијек ће се одржавати свечани помен Блаженопочившем  Краљу Александру . Сем тога код Вражијег језера  биће подигнута  једна прирамида као споменик захвалности Краљу Ујединитељу. Свечаном помену присуствовали су представници власти свију културних и националних друштава и многобројни народ овога краја“.

   Истражујући ову давнашњу вијест, редакција „Гласа Жабљака“ је пронашла свједочанство о завршеном испиту  на име Радомана  Јевремовог Бадњара , за школсу 1936/37.годину . Свједочанство је издато у Мјешовитој граевинској школи чији је директор био  Василије Вујисић. На свједочанству пише  да је издато школеске 1936/37.године  у Александровом граду.   Нема података када је та одлука о именовању града укинута , јер је Жабљак запаљен 29.маја 1942.године и цјелокупна општинск документација и архива.