Постоје индиције да је Департман за ефикасност владе (ДОГЕ), који води Илон Маск, пронашао највећу тајну операцију у историји Запада, која надмашује претходне америчке обавештајне операције као што је хладноратовски Конгрес за културну слободу
Колико је новинара широм света купљено за сарадњу од годишње потрошње УСАИД-а која је износила 40 милијарди долара, буџета Националне задужбине за демократију (НЕД) и других владиних агенција?
Скоро 270 милиона долара у облику исплата „независним медијима“ у савезном буџету за 2025. годину – запањујући износ у поређењу са уредничким буџетима светских новинских организација – можда је само мали део укупних субвенција када се саберу исплате такозваним хуманитарним фондацијама.
Фондација Била и Мелинде Гејтс, фондација „Отворено друштво“ породице Сорош и други приватни субјекти финансијски су помагали исте медије, чиме укупан износ дотација достиже милијарде.
Један од кључних циљева финансирања од стране УСАИД-а је куповина медијске потпоре за ратне напоре Украјине које подржава Вашингтон. Па је тако агенција плаћала девет од десет медијских кућа у Украјини све док администрација Доналда Трампа није обуставила финансирање, раније овог месеца.
Ширење агенде
Једна, са Сорошем повезана, „хуманитарна“ организација, Еаст-Wест Манагемент Институте, примила је 278 милиона долара од Владе Сједињених Држава, према званичној веб страници усаспендинг.гов.
Лист Политико, у власништву немачке компаније Спрингер Верлаг, примио је најмање 34 милиона долара од различитих агенција Владе САД, према званичним подацима на веб страници федералне владе.
Департман за ефикасност владе (ДОГЕ), који води Илон Маск има задатак да сузбије државно расипништво и постоје индиције да је тако пронашао највећу тајну операцију у историји Запада, која надмашује претходне америчке обавештајне операције као што је хладноратовски Конгрес за културну слободу (Цонгресс фор Цултурал Фреедом).
Непријатељ против кога су усмерене стотине милиона, а можда и милијарде долара из Сједињених Држава, међутим, није био налик Совјетском Савезу, већ је оличен у унутрашњим политичким противницима у пријатељским земљама. Као што ни агенда није била војна победа, већ политичка и културна трансформација самог Запада. Односно, сажето: зелена агенда, промоција разноликости, отворене границе, елиминација традиционалних појмова о полу и усавршавање глобалистичких институција на штету националног суверенитета.
Мало која већа новинска организација ће изаћи неокрзнута из онога што би могао бити највећи корупциони скандал у историји новинарства. „Костури само настављају да падају из ормана,“ твитовао је портпарол мађарске владе Золтан Ковач 13. фебруара, тврдећи да је девет милиона долара из америчког Министарства одбране упућено агенцији Ројтерс, највећој новинској агенцији на свету, за истраживање операција „масовне друштвене обмане“. Та плаћања су наведена и на веб сајту федералне владе.
Колико су „независни“ медији зависни од УСАИД-а и њему сличних извора финансирања? Према подацима Репортера без граница (РСФ), париске организације за заштиту слободе штампе, суспензија подршке УСАИД-а „баца новинарство широм света у потпуни хаос“.
Мало која већа новинска организација ће изаћи неокрзнута из онога што би могао бити највећи корупциони скандал у историји новинарства
Ова организација жалила се у недавној објави да је замрзавање исплата УСАИД-а од стране Трампове администрације „завило НВО сектор, медијске куће и новинаре који обављају витално важан посао у хаотичну неизвесност.“ Извршни директор РСФ-а, Клејтон Вајмерс је додао:
УСАИД“ програми подржавају независне медије у више од 30 земаља, али је тешко проценити пун обим штете која је нанета глобалним медијима. Многе организације су овој ситуацији оклевале да иступе јавно и привуку пажњу, страхујући да ће ризиковати дугорочно финансирање или бити мета политичких напада.
Према информацијама са сајта „УСАИД-а“, које су касније уклоњене са интернета, агенција је 2023. године финансирала обуку и подршку за 6.200 новинара, помагала 707 приватних новинских организација и подржала 279 цивилних друштвених организација у медијском сектору које су посвећене јачању независних медија. Буџет за спољну помоћ за 2025. годину укључивао је 268.376.000 долара које је Конгрес одредио за подршку „независним медијима и слободном протоку информација“.
Репортери без граница додају: „У Украјини, где 9 од 10 медијских кућа зависи од субвенција чији је УСАИД главни донатор, неколико локалних медија већ је најавило суспензију својих активности и траже алтернативна решења за финансирање.“
Европски пипци
Треба рећи да и друге америчке агенције пружају значајна средства за медије и невладине организације у иностранству. Национална задужбина за демократију (НЕД) додељује 2.000 грантова годишње, са просечним износом од 50.000 долара по гранту, што укупно износи око 100 милиона долара годишње.
Стране владе које нису пратиле ратну политику Вашингтона у Украјини биле су посебне мета тајних операција УСАИД-а. Мађарска, чланица НАТО-а, била је истакнути критичар америчке политике у Украјини, а њен премијер Виктор Орбан је саветовао председника Трампа о потенцијалним решењима конфликта.
Фебруарски извештај Мађарске Канцеларије за заштиту суверенитета наводи да је обим финансирања УСАИД-а према анти-владиним медијима и сродним ентитетима још увек у фази истраге. Извештај под насловом „Улога УСАИД-а у вршењу глобалног политичког притиска“ наводи:
„Од свог оснивања 1961. године, Агенција Сједињених Америчких Држава за међународни развој (УСАИД) била је део механизма који спроводи стратегију националне безбедности САД. Агенција допуњује рад тајних служби, користећи тајни и јавни притисак преко исплата маскираних у ‘грантове’ и различите видове ‘помоћи’. Иста користи глобалну мрежу, којој је сама помогла у успостављању, као алат у свом раду. Ова мрежа притиска функционише тако што преузима цивилни, економски, политички и медијски сектор у свакој земљи.“
Циљајући на директно финансирање УСАИД-а за неколико истакнутих ентитета у политичкој опозицији, Мађарска канцеларија за заштиту суверенитета додала је да „основни елемент организације мреже коју одржава УСАИД јесте прикривање порекла и стварног обима ресурса које користе актери.“
Македонски лист Република преноси како „медијске куће у Македонији објављују извештаје о потрошњи УСАИД-а у земљи, о политизованим, левичарским програмима и медијским кућама.“
Председник Србије Александар Вучић казао је прошле недеље, у једном телевизијском интервјуу, да је Влада САД-а потрошила више од три милијарде долара у последњих десет година у покушају да поткопа његову власт.
Директорка УСАИД-а у Бајденовој администрацији, Саманта Пауер (иначе висока званичница Савета за националну безбедност у Обамином мандату), грчевито је бранила рад агенције у тексту за Неw Yорк Тимес од шестог фебруара. „УСАИД је постао суперсила Америке у свету који је дефинисан претњама које прелазе границе и у контексту растуће стратешке конкуренције“, рекла је Пауерова, оптужујући своје критичаре да раде по налогу „Москве и Пекинга“.
Милијарде у оптицају
Бивши званичници УСАИД-а оснивали су десетине својих фондација које функционишу као посредници у раду агенције. Жана Бурго, која руководи организацјиом Интернеwс Нетwорк, основала је исту након два мандата у УСАИД-у у Москви и на Косову. Интернеwс је добио 418 милиона долара од УСАИД-а, према подацима са веб сајта усаспендинг.гов. А његова мисија је, како се наводи у опису организације, „да оснажи локалне медије и омогући слободан проток информација широм света“.
МинтПресс је 2021. године известио да је „Фондација Била и Мелинде Гејтс (БМГФ) донирала више од 300 милиона долара за финансирање медијских пројеката
Према подацима са сајта медиум.цом: „Ово издашно финансирање је омогућило организацији да успостави велики глобални утицај кроз сарадњу са 4.291 медијском кућом и производњу 4.799 сати емисија у току године. Такође, програми су подразумевали обуку више од 9.000 новинара, а све под заставом промоције слободе штампе. Међутим, критичари тврде да су ове иницијативе мало више од продужене руке спољне политике САД-а и да им је циљ обликовање наратива како би се усагласили са западним геополитичким интересима.“ Бурго је, иначе, плаћена 491.000 долара годишње.
Агенда Жане Бурго укључује вршење притиска на спонзоре да обуставе сарадњу са медијским кућама које извештавају о стварима које се не допадају УСАИД-у. Она је прошле године на Светском економском форуму у Давосу изјавила: „Морамо сарађивати са глобалном индустријом оглашавања, јер много новца иде у прилично лош садржај. Тако да има простора да се поради на листама ‘инклузије и ексклузије’. Треба заиста покушати да се појача фокус на новац од спонзора и изазвати индустрију оглашавања широм света да усмери паре ка добрим вестима и информацијама.“
Либерално орјентисани милијардери, у међувремену, директно субвенционишу велике медије. Фондација Била и Мелинде Гејтс донирала је 5.437.294 долара немачком Дер Спиегел-у, водећем левичарском медију у земљи.
МинтПресс је 2021. године известио да је „Фондација Била и Мелинде Гејтс (БМГФ) донирала више од 300 милиона долара за финансирање медијских пројеката. Примаоци ових средстава укључују многе од најважнијих америчких медија, као што су ЦНН, НБЦ, НПР, ПБС и Тхе Атлантиц.“
„Гејтс такође спонзорише мноштво утицајних медија у иностранству: ББЦ, Тхе Гуардиан, Тхе Финанциал Тимес и Тхе Даилy Телеграпх у Великој Британији; истакнуте европске новине као што су Ле Монде (Француска), Дер Спиегел (Немачка) и Ел Паíс (Шпанија); као и велике глобалне емитере попут Ал Јазеере,“ наводи се у извештају МинтПресс-а.
Асиа Тимес није могао независно да потврди природу или износ „спонзорства“ додељеног сваком појединачном медију.
извор: Нови Стандард
