Српска православна црква и верници прослављају Светог Трифуна, хришћанског великомученика из трећег века, који је у српском народу познат и као заштитник виноградара и винара који га славе и као славу. Српска православна црква данас слави светог мученика Трифуна, заштитника виноградара, али и механџија, па и гушчара.
Свети Трифун се сматра заштитником воћа, посебно лозе, отуда и грожђа, али и других плодова.
Рођен је у селу Кампсади у Фригији (данашња Турска) од сиромашних родитеља, у 3. веку.
У детињству је чувао је гуске и, према предању, дата му је велика Божја благодат – могао је да исцељује и људе и стоку, али и изгони зле духове.
Излечио ћерку римског цара Гордијана. Цар је богато наградио Трифуна, али дарове које је добио разделио је сиромашнима и вратио се чувању гусака.
Када је на римски престо дошао цар Декије, почели су прогони хришћана, страдање и мучење. Свети Трифун је прво био мучен, али је по предању сва мучења поднео са великом радошћу великом, говорећи: „О, кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!“
Зато су га мучитељи посекли мачем 250. године, када је светац имао само 18 година.
Сахрањен је у Кампсади где је и рођен. Не зна се тачно када, али мошти Светог Трифуна су из Кампсаде пренете у Цариград. Одатле је глава Светог Трифуна донета у Котор, у Цркву Светог Трифуна.
Обичаји на данашњи дан
Међу српским народом је Свети Трифун веома омиљен.
Каже се: „На Тришиндан ведро, биће суше“ или: „Пашће киша ο Триши, биће родно“.
Највише га славе виноградари. Одлази се данас у винограде, орезује и вином залива по који чокот.
Верује се да се овим празником завршава зима. Почиње период од четири дана који се зову Тривунци.
Свети Трифун и Свети Валентин
Данашњи празник, Свети Трифун, кога славе православни верници, или Свети Валентин, који је део западне традиције, обележавају се истога дана, 14. фебруара, као заштитници искрене љубави свих хришћана.
Празник Светог Валентина потиче из времена старих Римљана.
По најчешћој верзији, назван је по свештенику Валентину из трећег века нове ере, који је, упркос забрани, тајно венчавао заљубљене парове.
Погубљен је 269. године одсецањем главе у доба кад је Римским царством владао цар Клаудије Други.
Верује се да је погубљен јер је Клаудије сматрао да су неожењени мушкарци бољи војници и није желео да се они жене док трају ратови, док се бискуп Валентин противио томе и организовао тајна венчања за која је Клаудије сазнао.
Због тога је бачен у тамницу и смртно кажњен 14. фебруара.
извор: ртс
