„ Јер, ако постоји град којег као свог осјећам, онда је то у истини само – Цетиње. Наша се права постојбина налази у нашим успоменама. А моје су успомене тамо, код Вас, на Цетињу „

Иначе породица Пекић је протјерана из окупиране Црне Горе 1941.г.Ономе ко није прихватио промјену српске народности у црногорску нацију (Назионалита монтенегрина), слиједио је прогон од фашиста и сепаратиста из окупиране Црне Горе. Тако је бивши срески начелник Војислав Пекић на Цетињу, отац познатог књижевника Борислава Пекића добитника Његошеве награде, само из тог разлога поротјеран са породицом из Црне Горе.*
*Зета, Подгорица, 14. јуна 1941, бр. 36, стр.2

Лондон, 17.11.1987
Драги Јоване,
опростите што се тек сада јављам, али су ме у томе омели грип и повратак у Лондон.
Желим одмах да Вам кажем да сам у истини дирнут пажњом и пријатељством с којима сам на Цетињу био окружен. Не претерујем ако признам да ми је овај пријем значио бар исто толико колико и сама награда. За њега ништа нисам учинио, ничим га нисам заслужио, а за награду сам бар нешто морао да урадим. Топао и пријатељски пријем на Цетињу, коме сте и Ви толико доппринели, дар је који никад нећу заборавити. Заједно с успоменама које су се обновиле, праћене извесном носталгијом, и стварним осећањем да сам поново код куће, доживљај је далеко ђубљи и пунији од поноса и сујете писца чији је рад наградјен неком наградом, па ма она била и тако велика као што је Његошева. Не верујем да би се неко други, неко ко из Црне Горе није, тако као ја осећао.
И сада имам пред собом албум којег сте ми послали и сећам се свих тренутака на Цетињу проведених, с надом да ћу ускоро опет доћи, овог пута непротоколарно, и да ћемо се том приликом боље упознати. Јер, ако постоји град којег као свог осећам, онда је то у истини само – Цетиње. Наша се права постојбина налази у нашим успоменама. А моје су успомене тамо, код Вас, на Цетињу.
Замолићу Вас да друго писамце предате Павлу Дјоновићу, да много позђравите председника цетињске општине и у моје му име захвалите на дочеку и поклону, да свим мојим пријатељима на Цетињу пренесете моју захвалност и моја искрена осећања. (Писмо Дјоновићу шаљем преко Вас јер не знам како да га дресирам)
Још једном Вам захваљујући, желим Вам све најбоље
Ваш
Борислав В.Пекић

извор: фејсбук Јован Маркуш