(На слици: Злочини комуниста у Црној Гори)
Ратни злочини Морињ, Буковица, Калуђерски лаз и Депортација избјеглица из Херцег Новог поново су отворени у Специјалном државном тужилаштву. Главни специјални тужилац Владимир Нововић наредио је да се поново формирају предмети у овим случајевима, како би коначно добили судски епилог.
Стратегија за истраживање ратних злочина је усвојена у септембру прошле године, а развијена је уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП), за период до 2027. године. Тада је усвојен и Акциони план за ову годину.
Теа Горјанц-Прелевић, директорица Акције за људска права (ХРА) казала је Побједи да та организација поздравља радње које је ГСТ предузео у погледу формирања кривичних предмета у односу на злочине у Морињу, Буковици, Депортацији и Калуђерском лазу.
-То показује да се примјењује нова Стратегија за истраживање ратних злочина 2024–2027. као и пратећи Акциони план, који предвиђају поново отварање старих предмета који нијесу адекватно процесуирани, као и већу транспарентност Специјалног државног тужилаштва у односу на рад на ратним злочинима, казала је она.
Она је истакла да је ово велики помак, јер је иста обавеза била прописана и Стратегијом бившег ВДТ-а Ивице Станковића још 2015. године, али да није било воље да се ишта уради.
–Надамо се да ће све предузето довести до резултата док су свједоци и најближи сродници страдалих жртава и некажњени починиоци још живи. То би било од великог значаја како за породице жртава тако и за владавину права и враћање повјерења у правосуђе у Црној Гори, казала је Горјанц-Прелевић.
Приликом представљања стратегије, врховни државни тужилац Милорад Марковић казао је да неопходност суочавања са прошлошћу, успостављање и јачање принципа владавине права, намеће Државном тужилаштву обавезу да унаприједи поступање и интензивира расвјетљавање случајева ратних злочина.
Нововић је раније казао да ће СДТ својим поступањем осигурати да се Стратегија спроведе на начин који ће унаприједити истраживање ратних злочина и довести до конкретних резултата.
Једно од завршних мјерила у Поглављу 23 односи на поступање земље у вези са ратним злочинима.
Ивица Станковић, некадашњи ВДТ је у мају 2015. године донио Стратегију за истраживање ратних злочина, којом се Врховно државно тужилаштво обавезало да појача борбу против некажњивости ратних злочина „ефикаснијим истраживањем, гоњењем, суђењем и кажњавањем у складу са међународним стандардима“. Ипак од тада, до данас црногорско правосуђе није искористило механизме да се расвијетле ратни злочини почињени у ратовима деведесетих.
За ратне злочине извршене на подручју бивше Југославије током ратова деведесетих, Црна Гора је у протеклих 26 година правоснажно осудила 11 особа, мање од трећине оптужених. У три предмета (Буковица, Депортација, Калуђерски лаз) оптужнице су пале, јер су сви окривљени ослобођени, иако су жртве тих злочина неспорне и заслужују правду. Од петорице осуђених у предмету Клапух, само један је издржавао казну. Нијесу темељно истраживани злочини на дубровачком ратишту, као ни дјеловање тзв. викенд ратника, упркос изричитим препорукама експерта Европске комисије Мауриција Салустра из 2014.
извор: цдм
