Пише :Дејан Бешовић
Дана 25. марта 1939.године италијански диктатор Бенито Мусолини дао је албанском краљу Зогу Првом ултиматум захтијевајући од њега да прихвати италијански војни протекторат над Албанијом.Краљ Зогу је то одбио, а Италијани су извршили инвазију 7. априла и свргнули га. Зогу је побјегао из земље. Италијани су поново успоставили албанску државу као протекторат Краљевине Италије . Италијански министар спољних послова Галеацо Ћано је 11. априла договорио да група познатих Албанаца „затражи“ формирање Албанске фашистичке партије . Дана 23. априла,на дан када је војска Црне Горе године 1912 .ослободила Скадар формирана је Фашистичка партија Албаније . Ахил Стараче , секретар Националне фашистичке партије у пратњи два ратна брода Ређина Марина , стигао је у Албанију да званично објави оснивање Фашистичке партије Акћлбаније ,која је основана. 2. јун 1939 .године .Међутим, партија је добила свој устав тек 6. јуна, а организована дирекција и централно вијеће нису јој представљени све до 27 .марта 1940.године .Албанска фашистичка партија (АФП ) је донијела законе који су спречавали албанске Јевреје да се нормално живе и искључивали их из занимања као што је образовање и наука . Састављена од етничких Албанаца и италијанских колониста у Албанији , партија је постојала као огранак ПНФ-а, а чланови су морали да положе заклетву на лојалност Мусолинију. Сви Албанци који су служили италијанском окупатору морали су да се придруже, и она је постала једина легална политичка партија у земљи. Упоредо са АФП формирана је и ЕНГА, албанска омладинска фашистичка организација настала по узору на италијанску Опера Назионале Балила организацију спојену са ГЛА -међународни фашистичком омладином .Након оснивања ГЛА, Ђиро је остао главни организатор покрета. ГЛА је настала по узору на италијанску омладину Ликтора и политички је била под командом свог италијанског колеге. [Униформе ГЛА биле су сличне онима које су коришћене у Италији. Дјевојчице су организоване у Женску омладину Ликторе, а дјечаци млађи од четрнаест година су организовани у групе Балила .Паралелно са Омладином Ликтора постојале су и групе универзитетских фашиста, али су те групе биле прилично маргиналне јер је Албанија имала мало универзитета.Италијанске власти су изградиле мермерну палату за ГЛА у Тирани , у истом комплексу као и Каса дел Фасцио , једна од низа раскошних фасада које су се појавиле у граду током италијанске владавине.
Орган за штампу организације био је лист Ликтори , а уредник је био Лигор Буци .
Рамиз Алија , који је био шеф државе Албаније 1985-1992, био је члан фашистичког омладинског покрета и предсједник фашистичког покрета за централну Албанију , али га је касније напустио и 1943.године придружио се комунистичком покрету отпора,под неразјашњених околностима .Битно је напоменути Албанска фашистичка милиција (МФШ ) била албанска фашистичка паравојна група формирана 1939. године, након италијанске инвазије на Албанију . Као крило италијанских црнокошуљаша (МВИ), милиција се у почетку састојала од италијанских колониста у Албанији , али су касније уврштени и албански добровољци који су чинили већину групе све док није распуштена 1943. Седиште је било у Тирани а Рамиз Алија је двије године био фашистички управник фашистичке милиције 1942-1943 .године .Кастриот Дервиши у књизи „Албански фашисти у Албанији „ Албанска академија наука -Тирана 2004 ,стр .55 каже : Указом бр. 91 замјеника генерала био је дио Добровољачке милиције националне безбједности на челу са командантом генералом Мусолинијем . Милиција је на захтев премијера Верлација имала задатак да одржава унутрашњи ред . Њено регрутовање је било добровољно за сва лица која су испуњавала услове за чланство у Фашистичкој партији . Официре је именовала Генерална команда Добровољне милиције националне безбедности, на предлог команданта албанске фашистичке милиције (МФШ), након консултација са секретаром Фашистичке партије. Подофицире , дипломце, црнокошуљаше је постављао командант МФШ Таулант Дока .МФШ се састојао од једне команде, четири легије и десет кохорти. То је у потпуности финансирала држава.Милиција је распуштена 1943. након предаје Италије у Другом светском рату а умјесто ње формирана је Абверова нацистичка полиција “ Британска војни аналитичар, потпуковник Волтер Френсис Стирлинг (1880-1958) у књизи „Албанија на фашистичкој Голготи „Тирана 1983 .године на стр. 33 записаће :Вође у парламенту имале су снажан одјек у становништву које још није навикло на живот у парламентарној демократији.
Као последица изузетно исполитизоване атмосфере, уз много гласних сукоба међу фракцијама у парламенту,шеснаестогодишњи младић Бећир Валтери из региона Мат покушао је да убије премијера Зогуа када је овај улазио у парламент. Пуцао је у њега четири-пет пута из револвера. Премијер, који је задобио неколико тјелесних рана, ушао је у скупштину натопљен крвљу. Морални и политички ефекат покушаја атентата био је огроман, а последице инцидента су се показале изузетно негативним по Албанију.Касније Бећир Валтери ће постати први секретар Фашистичке партије Албаније и прочути се по злу и злочинима ,по читавој Албанији . Валтери је посебно био суров према мањинама .Као предсједник Фашистичке партије Албаније од 1939 -1942 .године учествовао је у хапшењима Грка,Срба ,Влаха и Цинцара . Када се предао, потенцијални атентатор је првобитно рекао властима да је покушао да пуца у премијера јер га је сматрао опасном фигуром за будућност нације. Влада је одмах оптужила опозицију да стоји иза пуцњаве, али опозицију ове оптужбе нису узнемириле. Напротив, навео је да је спреман да пружи пуну подршку влади (атентатор је већ у притвору) и употријеби сву своју енергију да утврди да ли је било завјере и да одлучно дјелује против свих умијешаних, било да су из парламента или ван, али да би то ишло само уз легална средства. Да би се јавно дистанцирала од сваке моралне одговорности и увјерила власт да не намјерава да омета истраге, опозиција је прихватила и предлог владе, иако је сам по себи био незаконит, да се атентатор не одведе у затвор, већ да се задржи у посебна локација под надзором скупштинске страже, чији су службеници били изузетно лојални премијеру.У интересу државе, и опозиција у парламенту је ћутала и није тражила енкует[парламентарна истрага] када се сазнало да су младог будућег атентатора мучили ови официри, у чије га је руке парламент ставио. Атентатор је мучен да га натерају да призна да га је један од опозиционих посланика подстакао да пуца у премијера. Као посљедица малтретирања, посланик Авни Рустеми, који се сматра једним од најжешћих премијерових непријатеља, позван је од стране истражног судије да реагује јер су га власти сада оптужиле да је подстрекавао Бећира Валтерија. Убица је тада пред истражним судијом и пред Авнијем Рустемијем изјавио следеће: „Изјављујем да ме је Авни Рустеми подстрекао. На ову изјаву су ме натјерали службеници скупштинске страже који су ме не само мучили већ су ме двадесет четири часа оставили да висим објешен за руке. Не, овим једном за свагда пред вама изјављујем да сам поступио по својој савјести и да ме нико није подстицао на покушај убиства!“ Опозициони посланици поново нису предузели мјере да цензуришу власт, иако су сматрали да су им поступцима власти нарушени слобода и част, радњама која су не само незаконита већ и нехумана. Рањени Зогу, који је сада лежао у кревету, ипак је званично одступио са мјеста премијера и замијенио га је његов некадашњи таст Шефћет Верлаци.Верлаци тада ступа у контакт са Мусолинијем и припрема се да у датом тренутку формира фашистичку партију Албаније уз свесрдну помоћ Марк Ђонмаркаја .То ће се касније показати као непознаница за цјелокупну Југословенску спољну политику,која је била скроз ригидна и незаинтересована за јужног сусједа који се спремао да окупира не само Враку и Скадар већ и Косово и Метохију .
( наставиће се )
