Доњи Загарач надомак Даниловграда, срце Катунске нахије, од недавно има двије цркве. Једна посвећена Светом Симеону Мироточивом јединствена је у Црној Гори и једини је храм посвећен том свецу. Друга завештана Малој Госпојини, односно Рођењу Пресвете Богородице људски је дар Катуњанима, али и осталим вјерницима, Вукашина С. Ђуричковића. Времешни Катуњанин који и живи у Доњем Загарачу тврди да је храм градио сопственом вољом и средствима пуне двије године. Пошто је радни вијек провео као архитекта није му било тешко да са пријатељима осмисли нови храм и посвети га Малој Госпојини.

-Моја воља ми је говорила да саградим храм, била је у мени и гомилала се деценијама и на крају се остварила. Храм сам подигао и даровао Митрополији црногорској приморској и Српској православној цркви. А коме бих другом у овом смутном времену, прича Вукашин.

Из његове куће пуца поглед на Доњи Загарач, а у њему посебно мјесто припада звонику нове цркве. Храм се уклопио у околину, осмислио и живот овог села, њених житеља. Ко год прође кроз Доњи Загарач на тренутак застане и одмори се испред цркве, помоли Богу и захвали оном који је на овом мјесту и на свом имању подигао храм.

Вукашин Ђуричковић добро памти историју овога краја и добар је памтиша доњозагарачких догађаја. И то кроз вјекове и воли да прича о томе и да намјернике упозна са прошлим временима која су одиграла испод Гарча и која су обиљежила историју Црне Горе. Поручује да је црква свједок наших лутања, али и темељ нашега постојања и опредјељења да и у овом свијету свједочимо Истину. Вукашин истиче да је сваки човјек за њега једнак уколико је човјек и уколико говори истину.

И да Вукашин није такав, тешко би се подигао нови храм у Доњем Загарачу. Као и његов ктитор и он свједочи Истину и отворен је за свакога ко жели да је упозна и да живи по њеним правилима.

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх свештеног Трона пећкога г. Јоаникије освештао је у септембру прошле године новосаграђену цркву Рођења Пресвете Богородице, задужбину Вукашина С. Ђуричковића и у њој служио Свету архијерејску литургију.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља протојереј Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски рекао је да Вукашин Ђуричковић јесте ктитор овога храма, али да су ктитори и његови славни преци.

–Ти јеси ктитор, али, немој ми замјерити, ктитор је и Спасоје и прије тога и кнез Пуро и твоји славни преци Ђуричковићи, који су славили најприје Светога Јована, а онда Рођење Пресвете Богородице, рекао је он.

Отац Предраг, који се вратио из Јасеновца, са прославе спомена Новомученика јасеновачких, рекао је да је ктитору новог храма донио грумен земље из Јасеновца.

–Да и ти опростиш као што су они опростили и да им данас кажемо: Добродошао Грујице, добродошао Бранко, добродошао Новаче. Од данас ће ваша имена стојати у овоме светоме храму као позив на помирење и сјећање на вријеме кад је душа људска на памук чупана, а хљеб у крв људску умакан, казао је прота Предраг Шћепановић.

Митрополит Јоаникије се запитао има ли ичега љепшег и већег него подићи храм Божји и принијети га Господу на дар за своју душу и за покој душа својих ближњих.

–А прије свега, за славу Божју и да би се народ у овом времену и у будућем времену сабирао у њега на молитву, да би се у њему надахњивао Божанском љубављу и да би се дотакао извора вјечнога живота који је у Христу Исусу Господу нашем. И да би се оплеменио, да би се препородио, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је додао да нам остаје само да заблагодаримо Богу који нам даје такве људе као што је ктитор храма Вукашин Ђуричковић.

–И да заблагодаримо господину Вукашину на његовој великој љубави, не само према његовим прецима и према његовој браћи и сродницима него и према нама и према онима који ће доћи послије нас, јер је он овај храм далековидо утемељио и за будућа покољења. Нека му послужи и за здравље његово, и за радост и срећу породичну, и за сваки благослов, и за спасење његове племените душе, казао је Митрополит Јоаникије.

Митрополит Јоаникије је Вукашина одликовао највишим признањем Митрополије црногорско-приморске, Орденом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца првог степена „за дјелатну љубав према Српској православној цркви, а нарочито за изградњу храма Рођења Пресвете Богородице у Доњем Загарачу“.