Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

На Видовданском соколском сабору одржаном 1919.  у Новом Саду сви соколски  савези ујединили су  се  у  Соколски  Савез С.Х.С. (1) Соколска  друштва Српске соколске жупе на Приморју из  Боке Которске  ушла су  у Соколску  жупу Мостар.  (2)

Жупска конституирајућа скупштина одржана је у Мостару 28. марта 1920. На скупштини је било 12 друштава: Билећа, Чапљина, Дубровник, Гацко, Херцег Нови, Коњиц, Мостар, Невесиње, Опузен, Рисан, Столац и Требиње. Били су пријављени делегати из Зеленике, Бијеле и Ђеновића али нису дошли. (3) Окружни слет жупе Мостар у Тивту одржан је 17. јула 1921. Био  је то окружни слет Бококоторских друштава на коме су учествовала друштва Херцег Нови, Зеленика, Бијела, Тиват-Ластва, Ђеновић, Рисан и Котор, а као гости Мостар и Дубровник.  Осим покровитеља слета  и изасланства жупе један од најмилијих посетилаца слета био је Боко-которски бискуп Ућелини. У свом говору одао је признање и похвалио Соколство. (4)

Рођендан краља Александра I прославило је Соколско друштво Бијела свечано. Уочи самог дана у соколском дому приређена је академија са забавом. У оквиру програма изведен је позоришни комад „Домовина“ на опше задовољство публике. (5)

Жупа Цетиње била је подељена на 4 окружја од којих је 2 окружје са седиштем у Тивту обухватало Приморје. Друго окружје обухватало је 13 друштава и 24 чете : Тиват (2 чете), Котор (10 чета), Прчањ, Рисан, Кути, Зеленика, Јошица Ђурићи, Доња Ластва, Бијела, Ђеновић, Херцег Нови, Луштица, Морињ и Пераст. (6) Соколско друштво у Бијелој прославило је 1937. 25-годишњицу свог рада. Свечаности су присуствовали соколи из Боке и грађанство. Прво је одржана свечана сједница а иза ње банкет. На сједници и банкету говорили су : Балабушић, М. Злоковић, Г. Милошевић, П. Шеровић, С. Јовичевић, Ј. Злоковић, Р. Ђунио, Ј. Секуловић и П. Ковачевић. Пре почетка Јавног часа свечано је дочекан бан Иванишевић, кога је поздравио Злоковић. Увече давана је академија, која је успјела, нарочито симболична приказивања. (7) Соколско друштво Бијела одржало је главну скупштину 27 фебруара 1938 године. Скупштину је отворио старешина Иво Пранчић, поздравом старешини краљу Петру и комеморишући успомену Витешког краља Александра. Круна дотадашњег рада друштва била је прослава 25-годишњице рада друштва. На челу нове управе био је Петар Т. Илић. Заменик старешине био је Иван Слаби, тајник Крсто Поповић, просветар Максим Злоковић, благајник Станко Јардас, начелник Миле Милошевић, заменик начелника Стево Балабушић, економ Иво Мирковић, књижничар Божо Илић; Чланови управе били су : Иво Пранчић, Ђуро Лазаревић, Павао Крековић, Милорад Лена, сестре Јованка Мардешић и Софија Ђиновић. Расправљало се како да се испуни завет дат у доба Соколске Петрове петолетке, да се зида Дом Витешког краља Александра. На крају су сви певали “Хеј Словени” и тиме је скупштина била завршена. (8)

Соколско друштво Бијела прославило је 1938. свечано двадесетогодишњицу постојања Чехословачке републике. На академији друштва предавао је о Чехословачкој брат Максим Злоковић. Затим је соколски оркестар свирао химне, што су присутни попратили клицањем. На академији сакупљани су добровољни прилози за избегле соколе из Судетских крајева. (9) На иницијативу бившег соколског друштва Јошица-Ђурићи, са још неколико виђенијих мештана, решено  је да се подигне спомен-плоча краљу Александру. На челу одбора били су инжињер Лазар Михајловић и брат Томо Косовац, соколски радник. Становништво читавог места изишло је у сусрет замисли соколског друштва. Плоча је као заветни рад друштва, постављена. Тог дана соколско друштво Бијела дошло је у Каменаре, са свим својим категоријама и многобројним чланством. У 10 сати почело је освећење плоче, које су извршили православни свештеник Радуловић и римокатолички дон Стипе Сервенти. Свечаност је отворио својим говором председник одбора Михаиловић, па је замолио банског саветника Петра Шеровића да открије плочу. У свом говору изасланик Соколске жупе Цетиње Максим Злоковић изнео је непроцењиве заслуге краља витеза за Соколство. У име соколског друштва Бијела положио је ловор венац Иван Слабу. На крају церемоније соколски оркестар свирао је химну. Тиме је соколска и национална манифестација била завршена. На плочи се налазио бронзани рељеф Витешког краља, испод рељефа било је  написано златним словима : „Краљу Витезу и Мученику Александру I, Карађорђевићу Ујединитељу, – на успомену на Његов последњи пролазак кроз ово место, дана 5 октобра 1934 год.“.  (10) Спомен плоча постављена је на породичној кући породице Катурић у Каменарима. После доласка комуниста на власт, Лазар Катурић скинуо је плочу са породичне куће како би је сачувао од уништења. Породица Катурић је плочу и даље чувала, надајући се да ће једног дана бити враћена на старо место. (11)

Соколско друштво Бијела приредило је 1938 године низ манифестација поводом 20-годишњице Уједињења. Пред многобројним народом и соколима предавао је Првог децембра Иван Слабу, а увече је приређена величанствена  бакљада и расвета. Свечана академија приређена је 2 децембра 1938. На академији је говорио Максим Злоковић. Изведене су вежбе под вођством начелника Мила Милошевића. После академије одигран је позоришни комад „Аналфабета” од Нушића. У чланку о томе у „Соколском гласнику“ истакнуто је да за успех представе требало захвалити брату Иви Мирковићу. После програма играно је старо „Бокешко коло”,што је изазвало нарочито одобравање и захвалност Соколству које је обнављало старе игре и обичаје. Оркестар соколског друштва, под вођством брата Албанезе, такође је допринео успеху вечери. (12) Старешина Соколског друштва у Бијелој брат Томо Злоковић прославио је 1939 године 30 година соколског рада као старешина друштва и пионир соколске мисли на Приморју, још из времена Аустро-Угарске. И поред прогонстава брат Злоковић остао је веран Соколству и још увек је био како је у чланку истакнуто душа соколског рада у Боки Которској. (13) Соколи у Бијелој  1940 године отворили су свечано свој дом и прославили тридесетогодишњицу рада. Цело место је било окићено заставама а соколи и грађани су срдачно поздрављали бројне госте, који су долазили из читаве Боке. Поздрављен је краљев  изасланик, потпуковник С. Ивковић, којој приликом су приређене манифестације краљу и Југославији. Били су присутни командант Зетске дивизије, генерал Варјачић, командант Боке Кузмановић и други бројни одличници. Освећење су обавили православни парох В. Моровић и римокатолички свештеник Јосип Краљић, одржавши родољубиве говоре. Говорили су генерал Варјачић и представници сокола, па су свечаности настављене, уз поновљене манифестације за соколске и народне идеале. Соколско друштво Бијела изградило је свој дом уз тешке жртве и зато су били поносни на дом. (14)

После Априлског рата Бока је била окупирана и анектирана од Италије, а Савез сокола забрањен и домови одузети (Херцег Нови, Бијела, Ђеновић, Зеленика, …).(15) Соколско друштво у Бијелој основано је као Српски соко, ушло је Соколску жупу Мостар. Учествовало је у оснивању Соколске жупе Цетиње. Деловало је до Априлског рата 1941 године, када су забрањени а дом одузет.

Напомене :

1. Небојша Рашо, „Српски Соко Херцег Нови”, Херцег Нови 2008, стр. 46 ;
2. „Соколство“, бр. 61-64, минијатурна библиотека, издање књижаре „Славије“, Нови Сад,1929,  стр.116-117;
3. „Жупа Мостар;  „Соколски гласник“, Год.XI, Љубљана  1. јула 1929, бр.13, стр.12; „Соколска жупа у Мостару”,  „Соколски гласник“,  Загреб, 1920, бр. 4, стр. 205;

4. „Окружни слет жупе Мостарске у Тивту”, „Соколски гласник“,  Загреб, 1921, бр. 11, стр. 392, 393;

1. „Бијела“, „Из наших жупа друштава и чета ”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5 јануар 1934, бр. 2, стр. 3;
2. „Просвјетни извештај за 1936 годину“, „Гласник Соколске жупе Цетиње“, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 89, 90, 101, 105, 106;
3. Ж. „Јубилеј Соколског друштва Бијела”, ,,Дубровник”, Дубровник,  10 Јули 1937, бр.24, стр.3;
4. „Соколско друштво Бијела“,  „Соколски гласник“, Београд, 2 април 1938, бр. 13, стр. 4;
5. -С.-, 4. „Прослава Чехословачког дана”, „Соколски гласник“,  Београд, 19 новембар 1938,  бр. 42, стр. 4;
6. „Откривање спомен-плоче краљу ујединитељу у Бијелој”, „Соколски гласник“,  Београд, 19 новембар 1938,  бр. 42, стр. 4;
7. Душан Давидовић, Котор, “Споменик Александру Карађорђевићу из 1935.”, “Међу Нама”, “Политика”, Београд, 31 децембар 2024, 1 и 2 јануар 2025, стр. 35;
8. „Одјеци са прославе 20-годишњице Уједињења”, „Соколски гласник“, Београд, 16 децембар 1938, бр. 46, стр. 3;
9. „Кратке вести из нашег Соколства“, „Соколски Гласник“, Београд,  21 јула 1939, бр. 29, стр. 4;
10. Небојша Рашо, „Српски соко Херцег Нови”, Херцег-Нови, 2008, стр. 82;
11. „Освећење соколског дома у Бијелој“, „Соколски Гласник“, Београд, 20 децембар 1940,   бр. 51, стр. 8;