Груда  су племе и област у југоисточном дијелу Црне Горе, у области Малесија. Дијеле се на дав рода Вуксагељиће и Берише. Према прибављеним историјским изворима и запису Павла Радусиновића  Вуксагељићи потичу од Вуксана Гељибог , који је због крвне освете побјегао из области Сума изнад Скадра и настанио се у Грудама 1550. године. Берише потичу од Прифтаја, који се доселио из прдјела племена Шаље. Постоје извори према којима су се преци Груда доселили из Пипера и Херцеговине.Насеља у Грудама су Гурец, Диноша, Кршево, Ловка, Пикаљ, Прифти и Селиште.Готово сви познати аутори који су се бавили овом темом недвосмислено указују да су Груде заправо Тихомири .

Тихомири су стари српски род и истоимено племе из средњовјековне Зете на чијој некадашњој територији је касније тек крајем 17.вијека формирано племе Груде у данашњој Албанији . Тихомири су се временом у потпуности раселили из своје матице тако да у историјским изворима има јако мало податка о њима. Захваљујући предњима и оскудним историјским изворима која су забиљежена у Грудама, Хотима ,Климентима ,Кучима и Зети проналазимо неке детаље .Тихомири се први пут спомињу као Tigomiri у уговору која су племена и равничарска села у Зети потписала са Млетачком Републиком 1455. године. Село Тихомир се затим спомиње у нахији Хоти у турским дефтерима из друге половине XV века. Према скадарском дефтеру Тихомира има 1485 – 20 кућа а у допуњеном дефтеру 1497 -35 кућа .

Лако се уочава да су готово сва имена српска уз по неко малисорско  име што не изнађује имајући у виду да се ради о прелазној етничкој зони између Срба Зећана и Срба Дукађинаца . Поред села Тихомири, на истом пореском попису се спомиње и извесни Андрија Тихомири у селу Истулуш Туз у околини Скадра, што значи да су Тихомири живјели и изван своје матице.О становништву средњовјековне Зете су детаљно писали Андрија Јовићевић 20-их година 20 .вијека , Павле Радусиновић и Илија Пеличић 90-их година 20 вијека, Иван Вукићевић и Дејан Бешовић тако да ћемо  овдје анализирати најбитније податке које су ови аутори прикупили о Тихомирима и братствима која од њих највероватније потичу.

Тихомири су једно од  српских страсједиоца племена из данашње Малесије, а Андрија Јовићевић у свом раду „Малесија“ о тој области наводи да се међу тамошњим становништвом поред Тихомира сачувало сећање и на још два српска племена: Божњаке и Матагужане. Према казивањима Малисора, Тихомири су најстарији од ова три племена и били су моћно  племе које је у своје вријеме обухватало данашње Груде и знатан дио Зетског поља. Међутим, није се сачувало сјећање о томе на који начин су тачно ишчезли из Малесије. Говорећи о Прифтају, родоначелнику Бериша из села Прифти у Грудама које је по њему названо, Јовићевић спомиње да је тамо затекао Тихомире .Јовићевић каже:  Нашао сам овдје Тихомире, који су у своје вријеме били многобројни и силни. По предању Груда, Тихомири су били православни и одавде су се иселили у Орахово у Куче. На темељу њихове цркве подигнута је данашња грудска црква. Тихомири су из Орахова за дуго доносили своје мртваце и закопавали пред овом црквом. Прича се, да је негдје давно дошао један Тихомир из Орахова у Груде, да за своје крсно име, Митровдан, купи вина; допадне му се једно момче од Бериша и позове га у Орахово, да се његовом крсном имену побратиме. Кад је Бериш пошао, питао га је стари отац његова побратима, је ли жива нека лоза, и кад му је Бериш казао, да је жива, рекао је старац: “Ја сам је, синко, садио мојом руком, и нити сам је продао, нити ми је ко отео, но сам је сам од невоље напустио.Према другој верзији у Груде се доселио Груд Сума, од племена Пуљата. Имао је синове Ђона, Бана и Вула. Ђоно је имао сина Гељу, а овај Вуксана и Вучину. Од Вуксана су иста три братства Вуксагељића, као и Сиништовићи од четвртог сина Ногзе-Нозетићи  Од другог Гељиног сина Вучине су Вучининићи. Од Бана су Љуљђуровићи, а од Вула Вуловићи.

Према родословима, може се закључити да је Ђоно Сума живио у 16. вијеку, па се према овом податку може рачунати и вријеме досељења.Тихомири су се  иселили у Ораово, а како су почели да славе Митровдан, то могу бити једино Подград или Кути јер братства из друга два села у Орахову (Берова и Лазорце) славе Јесењи Јовањдан. Поједини подаци о којима ће убрзо бити више ријечи указују на то да је у питању село Подград.Марко Миљанов и Јован Ердељановић су детаљно писали о Кучима почетком 20. вијека када су у Подграду и Кутима  живјели искључиво Мрњавчићи, а то су Ђурђевићи (Вујошевићи и Милићи) у Подграду и Кућанима (Никочевићи и Дракуловићи) у Кутима. Како споменути аутори уопште не спомињу Тихомире, то значи да их одавно нема у Кучима под тим именом, тако да постоје три могућа објашњења: Тихомири су изумрли, потпуно су се иселили или су се прибратили неком већем братству.Кликовци су једно од неколико највећих братстава из Зете. Миљан Јокановић у раду о Кучима за њих наводи да су они према једном предању огранак  Вујошевића из Орахова у Кучима, а према другом да су од Тихомира из Груда.Јокановић каже “ Како су се Тихомири доселили из Груда у Орахово, та два предања нису толико контрадикторна као што изгледа на први поглед. Јовићевић у свом раду о Зети за Кликовце наводи да“  потичу од тројице браће који су “наврли на крв” у Орахову одакле су се доселили у Подгорицу, али су и одатле због једног несрећног догађаја када је погинуло дијете муслимана Јуса Крњића морали да пређу у Митровиће у Зети. Касније су се раширили и на Махалу, да би се одатле раширили по другим селима у Зети“ Даље наводи да се „својатају са Подграђанима, као и да се у Подграду и даље познаје кућиште њихових предака“ . Јован Ердељановић је био још прецизнији, те наводи да“ Кликовци потичу од Вујошевића .Детаљном изучавањем ове теме наишли смо на податак Јона Марвина,италијанског путописца , који каже у свом раду о племену Груде 1899 .године „Грудаћи и остали Срби  „-Милано 1903  „. “ Кликовци не потичу од Вујошевића већ потичу Од Рада Тихомира од кога  потиче и ужа грана Радовићи, а неки од њих су се и званично презвали тим презименом око 1905. године, да би тај процес и касније био настављен“ . Према Пеличићевим ријечима, „било је покушаја да се овај неспоразум разријеши, али до тога није дошло јер су умрли зачетници ове подјеле. Дио Радовића и у данашње вријеме носи старо презиме“

Није познато коју су славу славили Тихомири у својој некадашњој матици, али као што је већ споменуто, у Ораову су славили Митровдан, славу Мрњавчића. Кликовци славе Ђурђиц.Дејан Бешовић у свом раду „Српска Дукађинаца кнежевина “ Београд 2019 .године каже „Славу су Кликовци узели од осталих зетских породица насељеника из Горње Зете -Кучи у Доњу Зету .Проучавањем ове теме пронашли смо у Државној архиви на Цетињу,документ  да је Илија Кликовац славио Митров-дан још крајем 18 .вијека “ .

Детаљним изучавањем племена Груде у југо-источној Црној Гори и сјеверозападном дијелу Албаније показује се да су племе  Груде наставак Српске Дукађинске кнежевине . По својим антрополошким ,морфолошким и језичким карактеристикама са Кучима ,Климентима ,Хотима чине нераздојиву цјелину српског народног организма у брдском дијелу данашње Црне Горе и  Албаније   .