На сугестивно питање новинара Антене м шта човјека, који би погинуо за Црну Гору, гурне у фронт са онима који би најрадије да Црне Горе нема, Филип Аџић, посланик УРЕ, каже да је након 30. августа био у дилеми, иако је пад дотадашње власти жељно ишчекивао.
–У том периоду када је оличење црногорства била Верица Мараш, Миливоје Катнић, Весна Меденица и слични, управо је то код мене изазивало револт и нијесам желио да ме људи са тим постовјећују, јер нијесам та врста Црногорца. Са друге стране, некадашњи Демократски фронт је опција којој Црна Гора није ни близу срца – јасно је да ни то није била моја борба. Управо је УРА била брана људима који не желе добро Црној Гори да не дођу на власт. Ипак, разумио сам и то неразумијевање, тензије, пропаганду, па не могу да се љутим ни на оне људе који су говорили и оно за што сам знао да није истина. И даље сам убијеђен да наше грађанско друштво није пропало, вјерујем да можемо да се окупимо сви око исте идеје и да видимо да ли можемо да изнађемо људе који ће представити нову вриједност, указује Аџић.