Пише: Иван Милошевић
Пар дана слушам разне персоне како сматрају да је пензионисање пар судија Уставног суда заправо уставни пуч и увођење диктатуре парламентарне већине. Такав суд је плод медијске и остале пропаганде бившег режима, односно ДПС-а, и то не од јуче, него таква ДПС кампања траје деценијама. И она је очигледно дала резултате и данас имате и припаднике млађе генерације правника и осталих академских звања којима је разрачунавање са ДПС полугама моћи, противуставни чин вриједан побуне!
Када их слушате имате утисак да смо некада живјели у ДПС земљи дембелији и да је та срећа насилно прекинута прије четири године када је бивши режим доживио изборни пораз. Од тада почињу све политичке и остале домаће трауме и да није било тог, они кажу, несрећног 30. августа и даље би живјели као бубрези у лоју и улицама би текао мед и еврићи! Такав однос према ближој домаћој политичкој прошлости показује основно неразумијевање млађих академских грађанана шта је био ДПС и шта је донио Црној Гори! У њиховом погледу на свијет ДПС се прихвата као нормална, грађански орјентисана странка која је ЦГ увела у НАТО и вратила јој државну независност и приближила је ЕУ и нормалном свијету!
Они не знају или неће да знају или нема ко да им каже да је ДПС директан потомак бившег Савеза комуниста и да је као њихов насљедник наслиједио цјелокупну праксу тоталитарног и идеолошки острашћеног система. За ДПС, као бившем Савезу комуниста, већина опонената, посебно идеолошких, су издајници, односно фашисти. У ДПС систему нема мјеста за нормалан дијалог, поштовање другог као слободног грађнина и слободне личности која самостално доноси своје ставове. Због тога ДПС и након пада Берлинског зида и краха комунистичке идеологије у Источној Европи и даље у Црној Гори производи унутрашње и спољне непријатеље. Данас је унутрашњи непријатељ цјелокупна актуелна власт, јер ДПС нема пресудан утицај на њихове потезе, док су спољни окупатори Београд и Москва! И у том погледу ДПС се није ни за јоту промијенио од бившег Савеза комуниста, у неким сегментима је чак и ретрогаднији од својих идеолошких предака!
ДПС и читава политичка и остала болумента блиска њиховох политици имала је 30 година времена да изгради цјелокупан друштвени систем по својој мјери. И то не само у политичком погледу, него и духовном и материјалном. Посебно су предано радили у судској области и по судницама су инсталирали своје људе, чак их куповали јефтиним становима и осталим привилегијама, очекујући да када буде вријеме они све то ДПС-у врате тиме што ће их судски одбранити од свих зала и непочинстава које су радили 30 година. И дио те наплате стиже данас, па имамо актуелну политичку дреку због пензионисања двоје судија које још прије десет година именовао ДПС са намјером да буду у Уставном суду док су живи и да до посљедњег даха бране тековине бившег режима, односно ДПС-а и Савеза комуниста!
ДПС је и данас тоталитарна партија као што је била и приликом оснивања и њеним лидерима и посланицим није стран револуционарни метод дјеловања. Ма шта мислили о њима, они су спремни да се жртвују за своје ставове, јер, Боже, не боре се они за власт, него за опстанак државе и бране њену независност. А у тој борби нема назад! То данас каже Андрија Николић, али и Данило Маруновић и ја им вјерујем да су спремни да овога часа крену у револуционарну одбрану нападнутих уставних норми и институција, јер је све то нападнуто од превејаних издајника, посебно четника и осталих издајника. Андрија и Данило данас су се неким чудним метафизичким временским путовањима вратили у 1941. годину и данашњу власт сматрају окупаторском, попут тадашње италијанске војске! То је јуче и неко тврдио и јасно саопштио да актуелна власт данас ради нешто што ни окупатори нијесу радили!
Објашњавати ДПС-у и њиховом присталицама да данас није 1941. година и да дио грађана, интелектуалаца и осталих који подржавају актуелну власт нијесу издајници нити фашисти, него равноправни грађани који имају право на своју слободу и слободно тумачење прошлости и будућности Црне Горе, залудан је посао. Због тога ће сви позиви актуелне власти на договор и промјене судија или измјене устава наићи на зид одбијања ДПС-а, односно насљедника Савеза комуниста. За оно што су они 30 година успоставили у Црној Гори нема разговора, то се мора поштоваи и спроводити, па да су грађани, сви до једнога, против тога. ДПС као политичка и духовна револуционарна елита браниће своје тековине као на Неретви и Сутјесци и са тиме нема разговора!
Шта у таквом опозицином окружењу преостаје актуелној власти? Изгледа да је њима постало јасно да се са полугама моћи ДПС морају кад-тад обрачунати и да је дошао тренутак за то. Постало им је и јасно да то не могу урадити уколико поштују устав и остале норме које је ДПС, односно Савез комуниста, уградио у цјелокупан друштвени систем и да су за обрачун са тоталитарним системом и странком која тај систем представља, потребни радикални правни и остали резови. А они по правилу нијесу у складу са уставом и осталим нормама које је ДПС, односно Савез комуниста, донио у складу са својим интересима, заправо да их штити и након што не буду на власти!
Нажалост обрачун са ДПС-ом и Савезом комуниста у Црној Гори касни пуних 30 година, а мало се тога на том плану урадило и посљедњих четири године. Ипак, боље икад, него никад! Парламентарној већини је на том путу неопходан јасан став да више нема назад и да морају истрајати у обрачуну са тоталитарним системом и његовим наслеђем!
Углавном и једни други више не могу назад! Наредни дани и мјесеци показаће куда иде Црна Гора! Да ли се враћа у 1941. годину или храбро корача у 2025? У свему томе пресудну улогу имаће и спољни утицај, а ваља се надати да свјетски моћници ради мира у својој кући и интереса рата са Русијом неће жртвовати Црну Гору и препустити је систему и идеологији које су они јасно осудили још прије 20 година и донијели резолуције о забрани пропаганде тоталитарних система у Источној Европи!
Ваљало би Црну Гору сагледати и из овог угла. Тада ће бити многима јасно да се уистину не може ићи назад и да је вријеме прогутало стару и пропалу идеологију и њен систем и да је прошло вријеме издајника и да сви у Црној Гори имају право да слободно тумаче њену прошлост и будућност. У Црној Гори нема издаје, али има разлика и то радикалних, али оне не могу бити опасне у друштву које је схватило да тоталитаризам није његов избор. Да ли смо на прагу таквог друштва показаће се врло брзо, а надам се да је вријеме, ипак, мајсторско решето и да неће дозволити да остаци бившег накарадног, бољшевичког и антиевропског система, однесу превагу над историјском нужношћу и истином да је комунизам мртав и да га треба сахранити!
