Протојереј Василије Брборић, парох никшићки и духовник страдалне заточене браће на Косову и Метохији, свима честита данашњи празник, Ваведења Пресвете Богородице и преноси да су наша браћа из Братства Православне Омладине „Стазама Радости у Земљи Живих“ из Никшића, Рајко Кривокапић, Маринко Јовановић и Драгутин Лалатовићу, који су заточени у затворима у Подујеву и у Косовској Митровици, добро. Протојереј Василије Брборић преноси и писмо које су написали Маринко и Драгутин из Косовске Митровице. У писму се види вјера и духовна снага, наше браће, јер свједоче вјеру православну и име Србиново. У писму су записали:
,,Оче Василије, браћо и сестре, поздрављамо вас најљепшим поздравом: Христос васкрсе! Притвор у коме смо налази се у Косовској Митровици, граду Светог Димитрија. Затворени смо на дан Светог Краља Стефана Дечанског, такође великомученика Христовог. У свему томе препознајемо благослов Божији и од вас молимо молитве, не за ослобођење из затвора, већ за стицање слободе у Христу по ријечима апостола: ,,Да живимо у слободи којом нас Христос ослободи“. Дани нам протичу у правој радости и у славу Божију. Књига се, Богу хвала приводи крају, и овдје више пажњу усмјеравамо на писање, цртање, читање и на умножавање других таланата које нам је Бог дао. Данас кад вам ово пишемо, у дан недјељни, дан Васкрсења Хростовог, био је свештеник да нас причести светим тајнама Тијела и Крви Господње, што је најважније од свега. Овом приликом желимо да вам пожелимо срећан почетак Божићног поста и надамо се да и ви тамо пјевате божићне пјесме и тропаре:
Што Божићу не пјевамо,
ко да му се не надамо,
весело, весело…
Нас двојица смо заједно у соби са браћом Жарком Јовановићем и Кемаљом Мустафом, имамо све што нам треба. Надамо се да је тако и брату Рајку Кривокапићу који се налази око педесет километара од нас у Подујеву. Надамо се да кандило у Попима код Светог Димитрија гори и молимо Бога да та светиња убрзо заблиста у пуном сјају. Ако се неко жалости због свега подсјећамо га на Ђедове (митрополита Амфилохија) ријечи који је једном казао: ,,Куд ће ти боље него да страдаш на Косову“. Надамо се да ће Господ његовим и молитвама Владике Атанасија примити и ово наше мало страдање у бескрајној пјесми славе Своје ,,Стазама радости у земљи живих“.
Нека би дао Господ молитвама Пресвете Богородице и Светог великомученика Стефана Дечанског и Светог великомученика Косовског Лазара, свих косовско-метохисјких мученика и новомученика, Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког, Светог Великомученика Димитрија и свих светих, нашој заточеној браћи на Косову и Метохији укрепљења, духовне снаге и истрајности у крсту који носе. права жртва никад не може да пропадне, кад је истинска и кад је ради љубави према Христу. Ако није истинска онда пропада, то нам и дјела показују кроз читаву историју Цркве. Тако и ова жртва, наше заточене браће свједочи двомиленијумско истинско свједочанство жртве и љубави и правде Божије, јер по ријечима Светог Петра Цетињског у имену Божијем је суд и правда.
Александар Вујовић, професор Цетињске богословије и уредник Катихетског програма Радио Светигоре
