Данас се у нашој Цркви разматра једна дубока и важна порука коју нам Христос упућује, а то су Његове ријечи: “Ви сте свјетлост свијету” (Мт 5, 14). Овo je позив који нас подразумјева као хришћане, као Његове сљедбенике.
Шта значи бити свјетлост свијету?
Прва ствар коју треба да разумијемо јесте да свјетлост има моћ да разбије таму. Таму не можемо побједити оружјем или неком силом, али свјетлост, иако мала, има моћ да разгони сваку таму. Тако и ми као хришћани, носимо у себи свјетлост Христовог учења. Наш задатак није само да живимо по Христовим заповијестима, већ да та свјетлост буде видљива другим људима, да она буде примјер и путоказ.
Како бити свјетлост у свијету?
Питање је: како можемо бити свјетлост у свијету који је често мрак и збрка? Прво и најважније, свјетлост која је у нама је дар од Бога. То није нешто што можемо сами стварати, већ оно што нам Господ дарује кроз Светог Духа. Када живимо у љубави, праштању, истини и правди, ми одражавамо ту свјетлост.
Христос је говорио да не можемо ставити свјетло под суд, већ да га треба ставити на свећњак како би сви видјели свјетлост. Тако и ми, као хришћани, не требамо да кријемо своју вјеру, већ да живимо по њој јавно и одважно, да не будемо срамежљиви у својој љубави према Богу и ближњима.
Какав је примјер свјетлости Христос?
Када разматрамо ко је за нас права свјетлост, онда то мора бити сам Христос. Он је права свјетлост која је сијала у мраку овог свијета. Христова свјетлост није била једноставна или лако прихваћена, али је остала неугасива. Он је љубав, милосрђе, истина, праведност и светиљка на нашем путу. Као Његови ученици, ми смо позвани да се угледамо на Његову свјетлост и да такође носимо ту свјетлост у свијет.
Зашто је важно бити свјетлост?
Свјетлост нам није дата да бисмо се хвалили својом праведношћу, већ да бисмо помогли другима. Христос нас позива да будемо свјетлост свијету да би људи видјели наша добра дјела и славили Оца нашега који је на небесима. Добра дјела, која произлазе из наше вјере, имају моћ да промијене свијет, да промијене срца и да побуде друге да потраже и сљеде исту свјетлост.
Изазови живота као свјетлост свијета
Бити свјетлост није лако. Свакодневно се сусрећемо са искушењима, искушењима које нама као хришћанима могу довести до тога да не будемо свјетлост. Свјет нас често позива на компромисе, на прећуткивање истине или на живот у егоизму. Али Христос нас позива да будемо различити, да будемо свјетлост која је увијек иста, без обзира на искушења.
Бити свјетлост свијету значи имати храбрости да живимо по Христовим заповијестима, без обзира на то шта други мисле или како нам живот изгледа. То значи бити љубазан, милостив, истинит, праведан и смирен.
Драга браћо и сестре, позив да будемо свјетлост није само нека теоријска идеја, већ конкретан задатак у нашем животу. Бог нам је дао свјетлост, али исто тако од нас се очекује да ту свјетлост носимо у свијет, да просвјетљујемо људе око нас и да будемо примјери у свијету који често хода у тами.
Нека нас Господ благослови својом свјетлошћу, нека нас учини свјетлом које ће показати пут свима који су изгубљени у тами овог свијета. Нека наши животи буду обасјани Христовом свјетлошћу, како бисмо и ми могли бити истинска свјетлост свијету.
Амин.
Богослов Василије Шћепановић
(Аутор је матурант Цетињске богословије, XXIX генерација обновљене богословије (2020-2025)
