Пише: Иван Милошевић

Не знам како је другима, али мени је одвратна понуда УРЕ и Јаковљевих присталица за формирање власти у Подгорици. Просто им пристојан рјечник не пристоји и толико у томе има политичког безобразлука и гажења образа и здравог разума грађана да се питаш да ли сањаш? 

Два мјесеца су припремали тобож неку платформу коју свако може да напише за пар дана! Уз то у њој нема ничег специфичног и оригиналног. Она је збирка обећања и лудих радовања који се Подгоричаима сервирају већ деценијама! Када сам чуо обећање да ће да уреде Јусовачу, таман ми дође да их све одведем у Јусовачу и позатварам на пар дана у подземне тамнице тог здања. Ваљда би послије тога престали да причају о томе! 

И не знам одакле право тоталним политичким анонимусима да представљају неку плаформу и нуде је свим осталима на потписивање? На једвите јаде скрпљених 10 одсто подршке у интерпретацији УРЕ и Јаковљевих пулена представљају све грађане Подгорице, док остали своје проценте могу да објесе мачку о реп и ките се са њима као новогодишње јелке. Јебеш 20, 30 и чак 90 одсто подршке осталих странака и грађана, главно је да они имају 10 и они су јачи од свих осталих и представљају једино право рјешење за посрнулу локалну управу главнога града, али и коматизиране грађане који све то морају да слушају! 

По стоти пут понављм да су један од битних политичких проблема у Црној Гори мале странке! И не због тога што су оне мале и на прагу цензуса, него због тога што таман колико су мале, имају преамбициозне вође! Да им даш авион, они би полетјели, иако од пилотског искуства имају само авионску карту! Код њих мјера њихове маленкости је мјера њихове величине, односно они су велики таман колико су мали и у тој политичкој апорији они се сналазе као риба у води и вуку све остале за уши и скачу нам по нервима и ганглијама! 

И нешто ми је одвратно да било шта пишем више о томе! Трудим се да их не примјетим на порталима, ТВ-у и штампи и избјегавам на сваком мјету, Чувам менталну хигијену и покушавам да спасим здрав разум, пристојан рјечник и кажем себи да се бавим битним стварима у животу, а да ове небитне тобож велике политичке ствари заборавим чим их видим!